arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. јун 1943. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

У Љесковом Дубу jе 29. jуна 1943. na три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаjа Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи jош спавали. Домаће усташе и њемачки воjници подиjелили су се на групе-патроле. Грубо су истjеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дjецу. Оне коjи су покушавали да бjеже или нису хтjели да напуштаjу своjа огњишта убиjали су, без милости, на лицу мjеста. Међу

koriscka-jama-spomen-ploca.jpg

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

Српски народ jе на Видовдан страдао у више наврата. Јама Ржани до код Љубиња. Уочи Видовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Братуначка села Лозница и Загони. Муслиманске снаге из Сребренице напале су на Видовдан 28. jуна 1992. године братуначка села Лозницу и Загоне и том приликом убили 12 српских цивила, 11 у Лозници и 1 у Загонима. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.  Везане виjести: Сjећамо

У Придворцима код Требиња служен парастос за жртве усташког злочина

У Придворцима код Требиња служен је парастос за жртве усташког злочина из 1941. године. Придворци – парастос; Фото: РТРС Усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна на Придворачкој јами почели са убијањем Срба које су претходно ухапсили на подручју града. У јаму је бачено 13 људи, а након што су тројица заробљених успјели да побјегну, убијање је прекинуто. Злочин, за који нико није одговарао, извршиле су комшије и познаници убијених Срба. Парастос је служио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а присуствовали су потомци жртава овог злочина. Извор: РТРС

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45. године (2)

Априлски рат, хрватска издаја и побуна, проглашење НДХ у Чапљини, огорчене борбе за град, окупација прве српске жртве, успостављање хрватске власти и припреме геноцида. Пише: Миленко Јахура  За потпуно истребљење Срба идеална прилика после Хитлеровог и Мусолинијевог разбијања Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, мрачне злочиначке творевине. Хрватске масе су је дочекале са еуфоричним одушевљењем. Муслиманске такође, у нешто мањој мери. О каквом се расположењу ради говори и чињеница да је у Чапљини, под вођством католичких свештеника Јуре Врдољака и Илије Томаса, предратних чланова усташке организације, проглашена Независна још 8. априла 1941.године, два дана пре него је исту Кватерник прогласио у Загребу! Опијене шовинистичке масе нападају и разоружавају југословенску војску,

Пандурица

Календар геноцида у Херцеговини, 13. јун: Мученичка смрт угледних Љубињаца у јами Пандурица

У ноћи 13. јуна 1941, хрватско – муслиманске усташе на челу са Леом Тогоналом у ову јаму су бацили 36 угледних Срба: 33 православца, двојицу католика и једног муслимана. Претходно су их недјељама и данима свирепо мучили у  Љубињском затвору. Од камиона  којим су довезени из затвора до јаме вучени су 50 метара метара до јаме у коју су угурани живи. Љубињски срез Јама Панурица  налази се 2 од Љубиња, код села Вођени, поред самог пута ка Требињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године :1. Божидар Шаренац – свештеник2. Обрен Јахура – учитељ3. Томо Јахура – земљорадник4. Гојко Козић –

Зорица Гојковић: Злочин им је религија

Поводом годишњице страдања становника Плужина и Пиве, у јуну 1943. године. Ужас свјетског рата не заобиђе ни Црну Гору. Од тринаестојулског устанка 1941. године у Пиви се смјењују војске и власти. Сваки нови дан, нова неизвјесност. Води се битка за пуко преживљавање. И ништа није сигурно осим смрти која вреба из сваке долине, од душманске и братске руке, из празне вреће, болести, сурових зима и гладних вукова. Дођоше нека много зла времена. Као да су попустили калаузи Ада па сва сатанска сила са свим чиновима покуља напоље и кидиса на све што има симбол крста. Пива вида ране и броји гробове од разних војски, са разним капама и симболима. Сви

Kорићка јама- свето мјесто великог злочина

Kорићка јама код Билеће, у коју су усташе бациле 130 Срба из билећког села Kорита и околних села, представља свето мјесто великог злочина који будуће генерације никада не треба да забораве, речено је данас на обиљежавању 82 године од тог злочина. Корићка јама; ФОТО: СРНА Мјештанин села Kорита Милорад Носовић рекао је да је веома важно данас се поклонити сјенима мученика Kорићке јаме, који су 1941. године на најмонстуознији начин убиле усташе. “Прошле су 82 године, али немило сјећање никада не може проћи и Kорићку јаму никада не може прекрити вео заборава”, рекао је Носовић код Спомен-костурнице на Kоритима. Он је истакао да ће о томе вјечно свједочити и монументални

Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.

Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци започели први устанак у поробљеној Европи

Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било? Ове године се у широј јавности прилично неопажено шести јуни, у херцеговачком крају као Дан српског устанка ,,трећег“ како за зову тамошњи сељаци. То мјесто зове се Брљево, смјештено је у прелијепој природи у источном дијелу општине Гацко, између села Казанци, Вратковићи, Старих и Нових Дулића, Галешине и Заводичја, на путном правцу Гацко-Крстац-Никшић. Мјештани наведених села

Владимир Банковић

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

DOCUMENT FROM THE ARCHIVES OF VOJVODINA: Testimony about Ustasha atrocities in Herzegovina

In 2020, the Archives of Vojvodina published a very valuable book entitled „Ustasha Atrocities: Collection of Documents (1941-1942)“. SERBIAN 165 selected documents and 63 photographs are published in this collection, together with comprehensive and useful introductory texts and explanations. The editor of the collection is our distinguished historian Dr. Milan Koljanin. The documents published in the collection are part of the files of the German occupying Commander of the Security Police and the Security Service in Belgrade. The file is part of the Archives of Vojvodina F.562, Personal Fund of Slavko Odić (1915–2006), 1909–1983, in which part of the legacy of this bearer of the Partisan Monument in 1941, intelligence officer, diplomat and

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

КАКО СУ СВЕТИ ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ НАКОН 80 ГОДИНА ДОЧЕКАЛИ СПОКОЈ?

Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.