Полагање виjенаца на спомен плочу побиjеним Србима у Брадини Служењем Свете архиjереjске литургиjе и парастоса у обновљеноj цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, данас су обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему jе убиjено 48 српских цивила, док jе велики броj протjеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена. Свештеници Српске православне цркве служили су Свету литургиjу након чега jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjу српским жртвама отаџбинског рата у БиХ. Виjенце на спомен-обиљежjе положио jе и предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић коjи jе рекао да jе Брадина симбол страдања Срба. „Обавеза jе свих нас да дођемо и поклонимо пажњу невиним

Црногорско Специjално тужилаштво за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма претреса списе и доказне материjале у вези са случаjем ратног злочина над Србима у Чаjничу 1993. године, у коjима су учествовали црногорски држављани из околине Пљеваља, пише „Политика“. „Постоjе не само индициjе већ и необориви докази да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља“, рекао jе за оваj лист инспектор полициjе, коjи jе недавно „добровољно“ пензионисан. Из тог времена, навео jе оваj извор, постоjи кривична приjава полициjе из Чаjнича против 38 држављана Црне Горе, од коjих неки живе у

Злочин у Брадини био плански, што наjбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намjери муслиманских фанатика да изврше агресиjу на вjековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протjераjу за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раниjе jе потврђено да jе поднесено шест кривичних приjава, односно извjештаjа и допуна против 18 идентификованих лица за коjе постоjи основана сумња да су 25. на 26. маj 1992. године у мjесту Брадина код Коњица починили jедно или више кривичних дjела ратног злочина. Убиjено jе наjмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена jе силовано, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће.

Тог 25. маjа 1992. године у Брадини jе убиjено наjмање 38 идентификованих српских жртава, извршено jе пет силовања, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће… Црква Вазнесења Господњег у Брадини Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњичка, обиљежиће у понедјељак, 25. маја, у Брадини 23. године од спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић напомиње за Срну да жртве злочина у Брадини и околним селима у општини Коњиц и

„Мислим да би била веома лиjепа слика Требиња, за људе коjи долазе са стране, када би фирме на радњама и други jавни натписи у граду били исписани ћирилицом. Можда би израда ћириличне фирме повећала трошкове власницима тих обjеката, али смо и у том правцу имали неке врло практичне приjедлоге – како тим људима понудити неке повољности да се сами опредиjеле за ћирилицу…“, каже Весна Андрић, предсjедник СУ „Ћирилица“ Требиње. Недавно основано Српско удружење „Ћирилица“ Требиње jош ниjе поштено ни сабрало своjе редове, нити повезало све конце будућих активности, а већ jе побрало симпатиjе и наклоност широког фронта истомишљеника. Поручуjу, оснивањем друштва Требиње jе постало дио широког покрета коjи у земљама

Специjално тужилаштво Црне Горе за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма, води истрагу у шест случаjева ратних злочина почињених на териториjи те или других држава, у коjе су укључени црногорски држављани, пишу „Вечерње новости“. Према сазнањима овог листа, jедан од тих случаjева jе и злочин над српским становништвом у селима око Чаjнича у Републици Српскоj, почињен 19. фебруара 1993. године, коjи jе до сада чамио у фиокама тужилаштава у Подгорици и Сараjеву. Наиме, постоjе више него jаке индициjе да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља. „Туда jе муслиманска

Освештана спомен капела у Коњицу Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Коњицу служио Свету литургиjу, парастос и освештао новоизграђену капелу и Спомен-обиљежjе са именима 330 Срба са подручjа ове општине, Јабланице и Прозора, убиjених у протеклом рату. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, претворена jе у Спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током рата од 1992. до 1995. године. Владика Григориjе jе, између осталог истакао да ће ово спомен-обиљежjе свjедочити о постоjању Срба на овим просторима на коjе треба чувати траjну успомену. Предсjедник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори Мишо Лазаревић рекао jе да

Суд БиХ осудио jе данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“. Мацић jе осуђен да jе починио кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. Оптужница jе теретила Мацића да jе као припадник такозване Армиjе БиХ 13. jуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чиjа тиjела никада нису пронађена. Мацић jе осуђен за убиство Ане Куљанин, рођене 1908. године, Данице Куљанин (1910), Цвиjе Килибарда (1912) и Јелке Килибарда (1910), коjе jе нашао у кући како сjеде на кревету и у њих испалио више метака из

Служење парастоса у Кратинама код Миљевине Служењем помен-парастоса, полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа у Кратинама код Миљевине у Фочи данас су обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Миљевинског батаљона. Борци Воjске Републике Српске настрадали су 23. априла 1993. године на путу према првоj линиjи фронта у засjеди муслиманске воjске. Предсjедник Борачке организациjе Фоча Срђан Станковић каже да се поименично зна ко jе направио засjеду. „Наши саборци су мучки убиjени. Ми смо надлежнима достављали податке, али суд никада ниjе покренуо поступак“, каже Станковић. Мара Ђаjић тог дана изгубила jе сина. „Све се зна, али се све заташкало. Побили су их на кукавички начин“, каже Мара. У засjеди муслиманске воjске, у

У Кратинама код Миљевине сутра ће бити обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Воjске Републике Српске, наjављено jе из Борачке организациjе Фоча. Припадници Миљевинског батаљона погинули су 23. априла 1993. године у засjеди муслиманске воjске, на путу Миљевина-Кратине. Помен парастос код споменика у Кратинама почиње у 11.00 часова. Извор:  Везане виjести: ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА … – Jadovno 1941. Болно сjећање на Папратну њиву – Jadovno 1941. Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши …  

За злочине над српским становништвом Ибро Мацић осуђен на 10, а Индира Камерић на три године. Мацић мучио заробљенике у логору Мусала у Коњицу. Индира у Броду стотине жена водила на силовање СУД Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“. Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе да су казне коjе jе Суд БиХ изрекао за злочине над српским заробљеницима у логору Дретељ минорне, али jе изразио наду да овом пресудом неће бити окончан процес утврђивања одговорности за логоре за Србе. „Посебно нас интересуjе када ће бити процесуирани наредбодавци у логору `Виктор Бубањ` у Сараjеву, у коjем jе, према евиденциjама, 40 људи нестало“, рекао jе Митровић Срни. Он истиче да jе о висини казни узалуд говорити, jер, како jе рекао, постоjи већ клишеизирани систем утврђивања одговорности према коjем Срби мораjу бити максимално кажњени. „Казне су минорне, људи се толиким казнама кажњаваjу због

Полагање виjенаца код споменика погинулим борцима у Фочи Фочанске бригаде Воjске Републике Српске успjеле су да одбране српски народ у Фочи, али су стизале и на друга ратишта широм Српске, истакнуто jе на обиљежавању Дана фочанских бригада – 8. априла. Кроз фочанске бригаде, чиjе су прве jединице формиране на данашњи дан 1992. године, прошло jе око 3.000 бораца, а близу 500 дало jе живот за Српску. Поводом 23 године од формирања фочанских бригада, делегациjе су положиле цвиjеће и упалиле свиjеће на централно спомен-обиљежjе, а организована jе и посjета спомен-соби у Градском музеjу. Некадашњи командант jедног од батаљона Боро Ивановић каже да су фочански борци имали тежак задатак да одбране териториjу

Полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа на централном градском споменику, Борачка организациjа општине Фоча обиљежиће сутра Дан фочанских бригада – 8. април. Таj датум се узима као почетак воjног организовања српског становништва на подручjу Фоче 1992. године. Од мањих наоружаних група и сеоских стража, настале су прве воjне формациjе, коjе су имале задатак да заштите српско становништво у Фочи, да би касниjе у саставу Херцеговачког корпуса, поред одржавања линиjе фронта према Горажду, фочанска бригада учествовала у борбама на циjелом простору Српске, од Трескавице и Невесиња, преко Нишићке висоравни и Олова, па све до Гламоча. Према подацима некадашњег команданта фочанске бригаде, генерала у пензиjи Новака Паприце, у борби jе погинуло 319 бораца

Капела посвећена Св. Василиjу Тврдошком и Острошком на православном гробљу Мусала у Коњицу. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, коjа jе у току, биће претворена у спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током грађанског рата од 1992. до 1995. године. На саjту Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске наводи се да ће на унутрашњим зидовима капеле бити уклесана сва имена жртава рата из Коњица, Јабланице и Прозора. Инвеститор овог проjекта jе Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори са сjедиштем у Новом Саду, а носилац и организатор обнове jе Српска православна Црквена општина коњичка. Благослов за реализациjу проjекта дао jе Његово