Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година.  У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

Наставак Лађевић, Лазан, Лазаревић, Лазић, Лалић, Ландуп, Лапчевић, Лацковић, Латин, Латрија, Лелић, Лемић, Летић, Летица, Ливун, Ликар, Липар, Лисица, Литра, Личанин, Личина, Ловреновић, Ловрић, Лончар, Лончаревић, Лотина, Лукач, Лукачевић, Лукић, Лумија… Љиљак, Љубинковић, Љубичић, Љубишић, Љубовић, Љубојевић, Љубојевић-Павловић… Мађар, Мађарац, Мазалица, Мајкић, Мајсторовић, Малача, Малбаша, Малбашић, Малевић, Маленчић, Малешевић, Маливук, Малинић, Маљковић, Мамић, Мамузић, Мандић, Манић, Манојловић, Марин, Маринковић, Марић, Маричић, Марјановић, Маркиш, Марковић, Мартиновић, Мартић, Марушић, Марчетић, Масловара, Матијашевић, Матијевић, Матић, Матковић, Мацакања, Мацановић, Мацут, Мачак, Маџарац, Машала, Машић, Меанџија, Медаковић, Медаковић-Бојић, Медведњак, Медић, Менићанин, Месар, Метикош, Мећава, Мијановић, Мијатовић, Мијук, Микашиновић, Микелић, Микић, Микичић, Микулић, Милакара, Милаковић, Миланковић, Милачевић, Милашиновић, Миленковић, Милетић, Милешевић, Милинковић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миличић,

О презименима, укратко Српска презимена на Банији стара су колико је старо и постојање Срба на/у њој. А то постојање не мјери се само с три или четири посљедња вијека – оно је и много старије. Нека презимена Срби су донијели у банијске крајеве током сеоба, нека су прихватана по доласку, нека су уписивана „на своју руку“ од стране окупатора, у чему су Аустроугари били ненадмашни. Безбројни су извори настанку и презимена: у хришћанству, у именима, у биљном и животињском свијету, у обичајима, психолошким стањима, стварима, топонимима… Неки су Срби прихватали и католичку вјеру, а онда постепено прелазили и у хрватски етникум и тако постајали Хрвати. Али су им презимена

Нешто као уводно слово Имена банијских Срба, а од њих почињем, и оних прогнаних, етнички очишћених, и оних који су остали и оних који су се вратили, мијењала су се кроз историју – некад брже и бројније, а некад спорије и рјеђе. И понекад под утицајима других, посебно окупатора, а понекад, богме и чешће, и у складу, модерним рјечником (енглеским) речено, с трендовима. Односно у складу с „модерним временима“, чаплиновски речено. Уосталом, као и код других народа. Нису Срби у томе било каква изнимка. Али су кроз сва та времена, кроз све те протекле сеобне и у готово непрестано ратне, граничарске вјекове, чували и своја традиционална имена. Од којих многа