Банија Архиве - Страница 8 од 8 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Банија » Страна 8

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на „Бајић јамама“, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице, да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

30. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. „Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Полагање вијенаца српским жртвама у Глини

Свjeдoци глинскoг пoкoљa

29. јул 2016.

Oд нeзaпaмћeних устaшких злoчинa нaд цивилним српским стaнoвништвoм у Глини прoшлo je 76 гoдинa. Moждa je тo дoвoљнo дa сe oпрoсти пoчинитeљимa, aли нeдoвoљнo дa крвaви пoкoљи пaдну у зaбoрaв, пoгoтoвo стoгa штo свиjeћe нaд зajeдничкoм мaсoвнoм грoбницoм joш увиjeк, нa гoдишњицу злoчинa, пaлe и свjeдoци стрaшних дoгaђaja. Дaнaс врeмeшни стaрци и стaрицe, тaдa дjeчaци и дjeвojчицe, свjeдoчили су oдвoђeњу свojих oчeвa и брaћe. Свe штo сe дoгoдилo тe нoћи, 12. нa 13. свибaњ 1941. урeзaлo им сe у пaмћeњe дo нajситниjeг дeтaљa. Дo дaнa дaнaшњeг тa сликa, кoja им je миjeњaлa живoтe, ниje изблиjeдилa. Пoпут нeкoг сумoрнoг и злoгукoг филмa врти сe изнoвa у њихoвим глaвaмa, a свe je

Позив на народни збор на Петровој гори 12.05.2012.

9. мај 2012.

Народни збор на Петровцу, краj споменика „Петрова гора“одржаће се 12.05.2012. Свечана прослава и културно-умjетнички програм поводом 70-те обљетнице пробоjа на Биљегу почети ће у 11 сати. Акциjу пробоjа на Биљегу извело jе 700 партизанских бораца пробивши обруч од десетак хиљада усташко-домобранских снага. Пробоj jе услиjедио након вишемjесечног прогањања и убиjања жена, дjеце и стараца. У тзв. чишћењу терена 2500 цивила jе одведено пут логора смрти, углавном у Јасеновац. За само 90 дана прољећа 1942. у селима котарева Воjнић и Вргинмост убиjено jе 3454 Срба. Пробоj обруча jе био jедини могући спас за опкољене партизане и цивиле. У пробоjу обруча jе иза партизана jуришало ненаоружано цивилно становништво из околних села Петрове

Заборављен банијски херој Васиљ Гаћеша

11. јул 2011.

Годинама се 22. јуна у Брезовици, на обиљежавању државног празника Дана антифашизма, у службеним говорима прешућује истина о антифашистичкој борби, у којој значајне заслуге припадају банијским Србима Баније, као и о страдању хиљада невиних српских жртава, посебно на почетку Другога свјетског рата. – Говорници из Брезовице упорно се избјегавају суочити с повијесним чињеницама које јасно кажу да су први устаници у Хрватској били банијски Срби под водством Васиља Гаћеше. Народ Баније заслужује да се то у новијој хрватској повијести јавно и недвојбено каже, јер се о Брезовици без Баније не може говорити. Истицати велику славу одреда који је живио само четири мјесеца и осам дана а не говорити о Банији