Банија Архиве - Страница 6 од 8 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Банија » Страна 6

Томпсон у званичној презентацији града Глина

2. децембар 2018.

Проусташки пјевач Марко Перковић Томпсон налази се на званичној презентацији града Глина у Хрватској у рубрици гдје се налазе најважније информације о том мјесту. Рубрика о Томпсону налази се унутар главне рубрике на страници названој “О граду”. Већина вијести у рубрици односи се на прославу 23. године од хрватске војно-полицијске акције “Олуја” током које је протјерана већина српског становништва из Хрватске, укључујући Глину гдје је прије рата 1991. живјело више од 60 одсто Срба. У једној од тих вијести, међу музичарима који су наступали на прослави “Олује” у Глини, наведен је и “легендарни Марко Перковић Томпсон”. Ту су још објављена и обавјештења камперима и мотоклубовима поводом његовог концерта. Томпсон је

Три Будакова фронта !

7. новембар 2018.

Ова наша домовина мора бити хрватска и ничија више. Павелићев изасланик Анте Јакаша: „Бјежте псине преко Дрине!“ МИНИСТАР правосуђа и богоштовља др Мирко Пук донео је наредбу, по којој назив „српско-православна вјера није у складу с новим државним уређењем“, те одређује „да се убудуће има употребљавати назив грчко-источна вјера“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. маја 2016. године. Сви градови и насеља који су у свом називу имали назив „српски“ и „сремски“ промењени су у „хрватски“. Тако су Сремски Карловци постали Хрватски Карловци, Сремска Митровица – Хрватска Митровица, Српске Моравице – Хрватске Моравице, Српско Поље – Хрватско Поље, Српска Капела – Хрватска

Пуна школа ђака, ниоткуда врата (изградња и почетак рада школа на Банији)

31. октобар 2018.

Неке од најстаријих школа на Банији нису изграђене кад су и основане. У неким мјестима најприје су основане, радиле у приватним кућама, а онда су изграђене и зграде у којима су радиле. У појединим мјестима најприје су изграђене школске зграде па су у њима почеле да раде и школе. Било је, дакле, онако како се у тим временима могло. С временом су због све мањег броја дјеце неке школе затворене. Посебно је то било изражено од шездесетих, седамдесетих година прошлог вијека, па до почетка грађанског рата у Хрватској. А грађански рат деведесетих година и етничко чишћење Срба и са банијских простора заувијек су затворили и уништили највећи број бивших школа

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

17. октобар 2018.

Пише Милена Милетић Притиснуто захтевима процеса прикључења ЕУ, хрватско правосуђе је коначно отворило „случај Сисак“ и покренуло истрагу, иако сам случај води до самог врха ХДЗ-а и државе Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. априла 2016. године. „Доводили су их на основу спискова Брајковића из ХДЗ-а… Најчешћи извршитељ ликвидација је био Драго Бошњак. Кад је он био са заробљеником у котловници, гдје је била мучионица, никад ме није пустио да сиђем ондје. Након што би завршили, полумртве људе су старом полицијском марицом одвозили на ликвидацију, а леш би бацили у Саву. Кад бих сишао у котловницу, све је било крваво…“, причао је пре

Желео бих да ово остане негде записано, зато Вам се и обраћам

15. октобар 2018.

Поштовани, Христос Воскресе! Обраћам Вам се као потомак неких од жртава логора Јадовно. У Вашем попису жртава, под бројем ID1340, стоји име Вукичевић Глиге Илија, из Драготине. Илија је мој прадеда по мајци, а његов отац се звао Глигор, тј. Глига. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја. 2016. године. Под бројем ID 1329 стоји Вукичевић Илије Бошко, из Драготине. Бошко је син мог прадеде Илије Глигора Вукичевића и рођени брат моје рођене баке. Само, његово име није било Бошко, већ Богдан. Молим Вас да, ако је могуће, исправите ово име. Нажалост, немам да Вам приложим њихове слике, све је спаљено

Tурнир oдржaн пoвoдoм oткривaњa плoчe 1961. гoдинe

Слaвa, злoчин и зaбoрaв

15. октобар 2018.

Meђу нeвиним жртвaмa устaшкoг злoчинa нaд Глињaнимa српскe нaциoнaлнoсти у мajу 1941. гoдинe били су и пoпулaрни нoгoмeтaши грaдскoгa клубa. У пoрaћу су њихoвa имeнa уклeсaнa нa спoмeн-плoчу кoja je уништeнa 1991. гoдинe, a дo дaнaс ниje oбнoвљeнa Љeтo 1961. гoдинe, у склoпу прoслaвe 15. гoдишњицe oбнoвe нoгoмeтнoг клубa и 20. гoдишњицe нaрoднooслoбoдилaчкe рeвoлуциje, прeдстaвници Спoртскoг друштвa Бaнoвaц из Глинe oргaнизирaли су пригoдни турнир и свeчaнo oткривaњe спoмeн-плoчe члaнoвимa прeдрaтнoг Глинскoгa шпoртскoгa клубa: нa плoчи je билo уклeсaнo 15 имeнa, грб Друштвa (кoje je прeузeлo oбиљeжja прeдрaтнoгa) тe рeчeницa ‘Дaли смo свoje живoтe зa бoљу будућнoст нaшeг нaрoдa’. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем

Бака Милица и њено право

21. септембар 2018.

Милица Врањеш пуким је случајем 1941. године, као деветогодишња дјевојчица, преживјела усташки пир. Једног тмурног јесењег дана у кордунском селу Беговом Брду поклани су готово сви чланови њене обитељи и неколицина мјештана. Властитим очима гледала је како убијају њеног оца Ђуру, два млађа брата, Драгана (6) и тек рођеног Нину, те сестру Боју (16). Када је Милица дошла на ред, крвник није обавио посао до краја. Ножем јој је пробио врат и мислећи да је мртва, бацио је међу убијене. Но она је преживјела покољ, а за ту страхоту коју је доживјела данас прима накнаду од биједних 399 куна мјесечно. То је сав новац којим ова болежљива старица располаже. –

Служен парастос за пострадале Слабињце

28. мај 2018.

СЛАБИЊА – Вијеће Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО Костајничко-Дубичке парохије организовали су парастос за пострадале Слабињце у усташком покољу 16.12.1943. Парастос за духовске задушнице служио је на гробници пострадалих код цркве Св.Петке Госп. Радослав Анђелић протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије. Парастосу су присуствовали, бројна родбина и пријатељи. Протојереј Анђелић захвалио је присутним на доласку и узимању учешћа у овом Богоугодном дјелу. Предсједник ВСНМ Милинко Симић, захвалио је протојереју на служби и обратио се присутнима и подсјетио на страдање Слабињаца само у том дану. “Слабињци пострадаше због имовине, православне вјере и српског имена. Међутим, и данас није ријешено питање приступа гробу. На стратишту је подигнут пчелињак. Локална

Служен парастос за пострадале у логору Дубичке / Баћинске кречане 1941-1945

30. април 2018.

ХРВАТСКА ДУБИЦА – У организацији Вијећа Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО и Управе парохије Костајничко-Дубичке служио је парастос за пострадале у логору Дубичке/Баћинске кречане Госп. Радослав Анђелић, протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије. Након службе присутнима се обратио Предсједник ВСНМ Милинко Симић и подсјетио родбину и присутне на оснивање логора који је био у саставу логора Јасеновац. Логор се налазио на површини од око 3000 кв. метара, било је опасано жицом неколико објеката за смјештај логораша. Три кречне пећи су биле ограђене жицом висине 3 метра. У тадашњој НДХ било је око 1.950.000 Срба. Власти су настојале смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први

Одржан парастос пострадалим Слабињцима

24. децембар 2017.

СЛАБИЊА – Протојереј Костајничко-Дубичке парохије Госп. Далибор Танасић служио је 16. децембра 2017. године парастос на девастрираној гробници, пострадалим Слабињцима у усташком покољу 16.12.1943. Служби парастоса присуствовала је родбина покланих и пријатељи. На мјесту покоља подигнут је пчелињак. Присутне је поздравио предсједник ВСНМ Опћине Дубица Милинко Симић. Подсјетио је на догађај од прије 74 године када је поклано 96 Слабињаца, од тога 42 дјеце, 37 жена и 13 мушкараца. Тачан број неће се никада утврдити. По неким документима се наводе и други бројеви жртава. Из свега до сада утврђеног радило се о веома брижљиво планираном злочину. Симић је рекао да је злочин према Србима планиран прије оснивања НДХ у мјесту Сијени.

Уз 75. годишњицу од оснивања Седме банијске ударне дивизије

22. децембар 2017.

У сриједу, 22. новембра, навршило се 75 година од оснивања Седме банијске ударне дивизије. Већина нас који смо данас живи, не сјећамо се тог новембарског дана 1942. године. Дана у лијепом банијском селу Класнићу, гдје је формирана дивизија. (У Народноослободилачкој борби била је седма од њих 53 колико их је имала партизанска војска.) На њеном челу били су њени, први: Павле Јакшић, командант, Ђуро Кладарин, комесар, Милан Павловић, замјеник команданта, и Војислав Ђокић, начелник штаба. Да споменем само њих. Јер попис оних који су се касније смјењивали у руковођењу дивизијом, осим Кладарина, оних који су руководили њеним бригадама, баталјонима… био би веома дугачак. Велим, не сјећамо се. Јер и сјећања често

Часним Kрстовима означена места уништених храмова

4. децембар 2017.

Са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа горњокарловачког г. Герасима, Црквена општина Петриња је током октобра и новембра 2017. године Часним Kрстовима означила места храмова уништених током Другог светског рата. Парохију петрињску поред града Петриње чини још 55 насељених места, на чијем је подручју до Другог светског рата било чак 19 функционалних храмова. Највећи број храмова уништен је у току Другог светског рата, док су преостали уништени у току последњих ратних збивања, те је од некадашњих 19 храмова чак 10 уништено до темеља, док су од још 4 храма остали само зидови. На местима храмова уништених до темеља данас није остао ни „камен на камену“ који би верно сведочио о постојању и

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

6. октобар 2017.

“У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..” Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Часни Крстови на мјестима уништених православних храмова на Банији

22. септембар 2017.

ПЕТРИЊА – Парохију петрињску поред града Петриње чини још 55 насељених мјеста, на чијем је подручју до Другог свјетског рата било чак 18 функционалних храмова. Највећи број храмова уништен је у току Другог свјетског рата, док су преостали уништени у току посљедњих ратних збивања, те је од укупно 18 некадашњих храмова чак 10 уништено до темеља. На тим мјестима данас није остао ни „камен на камену“ који би вјерно свједочио о постојању и мученичкој судбини ових светиња. Тим поводом парох петрињски Саша Умићевић покренуо је иницијативу за обиљежавање тих мјеста. “Како би се ова мјеста, освећена молитвама и покајничким сузама генерација вјерника сачували од заборава и означили, покренули смо иницијативу за израду

Одржан парастос слабињској дјеци и српским жртвама рата 1991-1995 у Хрватској

7. август 2017.

Овом приликом одржан је и парастос за 450 пострадалих Срба из села Млака у Лици, који су на грозоморан начин поклани 05.08.1941 од усташа и запаљени. СЛАБИЊА – Јуче је у цркви Свете Петке у Слабињи, Далибор Танасић, протојереј костајничко-дубичке парохије служио парастос за ослобођене мале Слабињце из усташког дјечијег логора у Сиску, пострадале Србе у рату РХ 1991-1995 и пострадале мјештане села Млаке у Лици. Овом Богоугодном дјелу присуствовали су бројни вјерници из Слабиње, Дубице Костајнице, Комоговине, Београда, Загреба и других мјеста. Окупљенима се обратио Предсједник Вијећа српске националне мањине Опћине Х. Дубица, Милинко Симић и рекао да по планским активностима ВСНМ, овакви догађаји из наше трагичне прошлости треба да