ГЛИНА – Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. jуна  2017. године. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаџер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле

Ова наша домовина мора бити хрватска и ничија више. Павелићев изасланик Анте Јакаша: „Бјежте псине преко Дрине!“ МИНИСТАР правосуђа и богоштовља др Мирко Пук донео је наредбу, по којој назив „српско-православна вјера није у складу с новим државним уређењем“, те одређује „да се убудуће има употребљавати назив грчко-источна вјера“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. маја  2016. године. Сви градови и насеља који су у свом називу имали назив „српски“ и „сремски“ промењени су у „хрватски“. Тако су Сремски Карловци постали Хрватски Карловци, Сремска Митровица – Хрватска Митровица, Српске Моравице – Хрватске Моравице, Српско Поље – Хрватско Поље, Српска Капела – Хрватска

Неке од најстаријих школа на Банији нису изграђене кад су и основане. У неким мјестима најприје су основане, радиле у приватним кућама, а онда су изграђене и зграде у којима су радиле. У појединим мјестима најприје су изграђене школске зграде па су у њима почеле да раде и школе. Било је, дакле, онако како се у тим временима могло.  С временом су због све мањег броја дјеце неке школе затворене. Посебно је то било изражено од шездесетих, седамдесетих година прошлог вијека, па до почетка грађанског рата у Хрватској. А грађански рат деведесетих година и етничко чишћење Срба и са банијских простора заувијек су затворили и уништили највећи број бивших школа

Meђу нeвиним жртвaмa устaшкoг злoчинa нaд Глињaнимa српскe нaциoнaлнoсти у мajу 1941. гoдинe били су и пoпулaрни нoгoмeтaши грaдскoгa клубa. У пoрaћу су њихoвa имeнa уклeсaнa нa спoмeн-плoчу кoja je уништeнa 1991. гoдинe, a дo дaнaс ниje oбнoвљeнa Љeтo 1961. гoдинe, у склoпу прoслaвe 15. гoдишњицe oбнoвe нoгoмeтнoг клубa и 20. гoдишњицe нaрoднooслoбoдилaчкe рeвoлуциje, прeдстaвници Спoртскoг друштвa Бaнoвaц из Глинe oргaнизирaли су пригoдни турнир и свeчaнo oткривaњe спoмeн-плoчe члaнoвимa прeдрaтнoг Глинскoгa шпoртскoгa клубa: нa плoчи je билo уклeсaнo 15 имeнa, грб Друштвa (кoje je прeузeлo oбиљeжja прeдрaтнoгa) тe рeчeницa ‘Дaли смo свoje живoтe зa бoљу будућнoст нaшeг нaрoдa’. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем

СЛАБИЊА – Вијеће Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО Костајничко-Дубичке парохије организовали су парастос за пострадале Слабињце у усташком покољу 16.12.1943. Парастос за духовске задушнице служио је на гробници пострадалих код цркве Св.Петке Госп. Радослав Анђелић протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије.  Парастосу су присуствовали, бројна родбина и пријатељи. Протојереј Анђелић захвалио је присутним на доласку и узимању учешћа у овом Богоугодном дјелу. Предсједник ВСНМ Милинко Симић, захвалио је протојереју на служби и обратио се присутнима и подсјетио на страдање Слабињаца само у том дану. „Слабињци пострадаше због имовине, православне вјере и српског имена. Међутим, и данас није ријешено питање приступа гробу. На стратишту је подигнут пчелињак. Локална

ХРВАТСКА ДУБИЦА – У организацији Вијећа Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО и Управе парохије Костајничко-Дубичке служио је парастос за пострадале у логору Дубичке/Баћинске кречане Госп. Радослав Анђелић, протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије. Након службе присутнима се обратио Предсједник ВСНМ Милинко Симић и подсјетио родбину и присутне на оснивање логора који је био у саставу логора Јасеновац. Логор се налазио на површини од око 3000 кв. метара, било је опасано жицом неколико објеката за смјештај логораша. Три кречне пећи су биле ограђене жицом висине 3 метра. У тадашњој НДХ било је око 1.950.000 Срба. Власти су настојале смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први