Пуна школа ђака, ниоткуда врата (изградња и почетак рада школа на Банији)

Неке од најстаријих школа на Банији нису изграђене кад су и основане. У неким мјестима најприје су основане, радиле у приватним кућама, а онда су изграђене и зграде у којима су радиле. У појединим мјестима најприје су изграђене школске зграде па су у њима почеле да раде и школе. Било је, дакле, онако како се у тим временима могло. 

С временом су због све мањег броја дјеце неке школе затворене. Посебно је то било изражено од шездесетих, седамдесетих година прошлог вијека, па до почетка грађанског рата у Хрватској.

А грађански рат деведесетих година и етничко чишћење Срба и са банијских простора заувијек су затворили и уништили највећи број бивших школа у мјестима с некад већинским српским становништвом. И претворили их у готово етнички чисте школе, односно у школе са искључиво хрватском дјецом. Што ни у вријеме аустријског и аустроугарског владања овим просторима није баш свагдје било тако.

Наводим најстарије банијске школе, према подацима др Пере Стринеке, рођеног Банијца, истакнутог педагошког радника и стручњака, с тим да сам их овдје поредао хронолошки, а не по општинама:

Петриња – школа основана 1700, школа изграђена 1860 (неке су школе више пута рушене и паљене за вријеме ратова, посебно у Другом свјетском рату од стране војске Независне Државе Хрватске, односно њених усташа, и поново грађене. У даљем тексту прва година означава годину оснивања школе, а друга годину прве изградње, с тим да године престанка с радом или кад су затворене нисам стављао); Костајница – 1759, 1873; Глина – 1764, 1820; Двор на Уни – 1780, 1859; Мали Градац – 1800, 1954; Блиња – 1820, 1820;

Суња – 1827, 1836; Гора – 1829, 1829; Маџари – 1829, 1829; Маја – 1830, 1969; Стаза – 1830, 1843; Влаховић – 1831, 1945; Класнић – 1831, 1965; Комарево – 1832, 1865; Драготина – 1833, ?; Свиница – 1833, ?; Бузета – 1835, 1825; Грабоштани – 1835, 1835; Дубица – 1835, 1835; Живаја – 1836, ?; Комоговина – 1836, 1835; Мала Градуса – 1836, ?; Дивуша – 1838, 1855; Јошавица – 1838, 1928; Крчево – 1838, 1935; Меченчани – 1838, 1838; Доњи Јаворањ – 1840,1879; Словинци – 1840,1896; Станковац – 1840, ?; Брђани (Суњски) – 1841, 1903; Храстовица – 1842, 1843; Думаче – 1843, 1900; Кукурузари – 1843, 1932; Слабиња – 1843, 1844; Гвозданско – 1845, 1890; Бобовац – 1846, 1928; Градац И – 1847, 1947; Бачуга – 1848, ?; Утолица – 1848, 1897; Рујевац – 1850, 1890; Горња Бучица – 1852, 1966; Зрињ – 1854, 1885; Црквени Бок – 1854, 1854; Видушевац – 1856, 1954; Глинска Пољана – 1860, 1925; Горње Табориште – 1860, 1965; Дрљаче – 1860, 1945; Јавница – 1865, 1870; Мали Обљај – 1868, 1868; Врпоље – 1870, 1875; Мајур – 1874, 1913; Ораовица – 1874, 1909; Летина – 1876, ?; Старо Село – 1877, ?; Доња Велешња – 1879, ?; Прачно – 1884, 1891; Горичка – 1890, 1885; Мајске Пољане – 1890, 1895; Краљевчани – 1892, ?; Шамарички Брђани – 1895, 1903; Меминска – 1898, 1899; Кињачка – 1900, 1900; Тремушњак – 1900, ?; Млинога – 1903, ?; Стрмен – 1903, 1903; Бестрма – 1905, 1912; Добретин – 1905, 1905; Мала Солна – 1905, 1905; Глинско Ново Село – 1906, 1911; Дренчина – 1909, 1905; Шаш – 1910, 1925; Шибине – 1910, 1920; Брезово Поље – 1911, 1971; Брестик – 1911, ?; Гаге – 1911, 1911; Унчани – 1912, 1929…

А кАко је некад било лијепо чути и одгонетати загонетку: „Пуна школа ђака, ниоткуда врата!“

(Из књиге „Било једном на Банији“ Милоша Кордића, издање СКД Просвјета Загреб, 2018)

Извор: Банија онлајн

Везане вијести:

Пуста земља Банија..

Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

Бака Милица и њено право