Na današnji dan 1999. godine za vrijeme NATO agresije na SR Jugoslaviju /SRJ/ u sremskom selu Buđanovci srušen je američki avion “F-117”, čime je istovremeno srušen i mit o njegovoj neoborivosti. Oboren je NATO stelt avion “Noćni soko” koji je do tada izvršio niz akcija u Libanu, Panami, Iraku i stekao oreol “nevidljivog” i “neoborivog”. Američku letjelicu oborio je 3. divizion 250. brigade protivvazduhoplovne odbrane trećeg dana od početka NATO agresije u 20.42 časa. Oni su, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i “maloj tehničkoj inovaciji” uspjeli da letjelicu pogode sa zemlje. Avion je pao u atar sela Buđanovci, pošto je prethodno gađan sa dvije rakete tipa “neva”, a jedinicom koja

Spustio sam gomilu stvari na zemlju, pušku sa metkom u cevi sam i dalje držao u rukama, zapalio cigaretu i zagledao se u daljinu, u planine koje su nas okruživale. Dolazio sam i ranijih godina u te divne predele, dok je još mir bio, ali sada sam nekako drugačije na te planine gledao. Delovale su mi nekako ogromne, nepremostive i opasne. Znao sam da iz njihove utrobe vreba smrt. Neki moji prijatelji su već ulazili u tu zlokobnu planinu, u njenu utrobu i nisu se vratili. – Šta se misliš, nosi stvari, čuo sam tihi glas svog komandira, stajao je pored mene, zatrpan svojom opremom. -Idemo da se raspremimo, napolju nema

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 18 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Ukupna materijalna šteta Savezne Republike Jugoslavije procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni. Odavanje počasti žrtvama Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić predvodiće centralnu državnu ceremoniju povodom obeležavanja godišnjice Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, kod Жelezničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri, saopštila je Vlada Srbije. Predsednik Vlade će, zajedno sa porodicama stradalih u Grdeličkoj klisuri 1999. godine, položiti venac i odati počast svim žrtvama NATO agresije. Premijer će se potom

Članovi i aktivisti Demosa kao i svake godine na dan početka NATO bombardovanja krenuli su da polože cveće u kasarni u Danilovgradu, na mesto gde je pala prva nevina žrtva agresije u Crnoj Gori, ali ih vojska nije pustila u krug kasarne. Na meti prve večeri NATO agresije na Crnu Goru bili su kasarna „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu, vojni aerodrom u Golubovcima i radarsko-komunikacijski objekat Ratne mornarice Vojske Jugoslavije na Obosniku u Boki Kotorskoj. Crni dim se vio i sa Crnog rta kod Bara. U kasarni u Danilovgradu poginuo je vojnik Saša Stojić iz Beograda. Građane i aktiviste Demosa, koji godinama svakog 24. marta polažu cveće na mestu gde je ovaj mladić izgubio život, dočekala je danas zaključana kapija. „Nismo došli

Sveštenici Eparhije banjalučke danas su u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služili molitveno sjećanje na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske, Srbije i Republike Srpske Krajine. Molitveno sjećanje povodom 18 godina od početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, već šestu godinu su organizovali uprava Sabornog hrama i Srbsko sabranje “Baštionik”. Predsjednik “Baštionika” Predrag Adamović rekao je novinarima pred početak molitve da je osamnaesta godišnjica od početka bombardovanja SR Jugoslavije svojevrstan istorijski čas. “Veoma je važno da pamtimo 24. mart, prije svega da ga pamte mlade generacije koje ga nisu doživjele. To je važno zbog njih i njihove budućnosti. Od toga će zavisiti mnoge naše odluke koje ćemo trebati da

Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu, iako kao glavni razlog te vojne intervencije vidi u politici Slobodana Miloševića, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koji je danas objavio Institut za evropske poslove. Rezultati istraživanja pokazuju da je protiv članstva u NATO 84 odsto ispitanika i da je među njima najviše muškaraca i građana mlađih od 60 godina. Članstvo podržava 11 odsto, dok je pet neodlučnih. Izvinjenje NATO zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, četiri odsto je neodlučno,

Slušao sam juče i čitav dan gledao kako voditeljke i novinari na srpskim nacionalnim televizijama, drhtavim glasom, punim samilosti i sažaljenja, podsećaju gledaoce u Srbiji na prvu godišnjicu terorističkog napada u Briselu. Na veliko stradanje belgijskog naroda. Kako je taj dan promenio svet. Podsećanje na Brisel, na nacionalnom servisu, od prvih jutarnjih vesti do drugog i trećeg dnevnika bilo je vest dana! U redu. Tako i treba. Svaka nevina žrtva je – samo nevina žrtva. A terorizam je veliko zlo današnjeg sveta. Upravo zbog toga, što je svaka nevina žrtva samo – nevina žrtva, i što je terorizam veliko zlo sveta, jedva čekam sutrašnji dan i 18-tu godišnjicu zločinačkog NATO

Danas se navršava 18 godina od NATO agresije i bombardovanja nekadašnje SR Jugoslavije, a za žrtve, među kojima je bio veliki broj civila i djece, kao i za razaranje civilnih objekata, do danas nije niko odgovarao niti je pokrenuto pitanje ratne odštete. Jedino izvinjenje stiglo je prošle i pretprošle godine od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je rekao da žali zbog nevinih žrtava u bombardovanju Srbije 1999. godine, ali se nije izvinio za NATO agresiju. Tadašnja SR Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora, napadnuta je pod izgovorom da je krivac za neuspjeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, a po

Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri Niš – Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine. Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila,

U okviru Vojnog muzeja na Kalemegdanu postavljene su lansirna rampa 5-P73 i rakete 5V27D/U. One pripadaju borbenom kompletu raketnog sistema S-125 (“neva” – SAM-3), kojim je oboren avion F-117 tokom NATO agresije 1999. godine. Postavljene su kao muzejski predmeti koji će svedočiti o pomenutom događaju. Predstavljanju eksponata prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, članovi borbene posluge 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije koji su oborili “nevidljivi avion” i brojni posetioci, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Državni sekretar Nerić rekao je da “nije lako sećati se teških trenutaka i otvarati stare rane, jer postoje one koje nikada ne zarastu,

Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore obilježiće u petak, 24. marta, 18 godina od početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju /SRJ/ u znak sjećanja na pripadnike Vojske Jugoslavije, koji su poginuli braneći svoju domovinu. Sjećanje na ovaj događaj biće organizovano u Podgorici, Danilovgradu, Nikšiću, Mojkovcu, Beranama i Andrijevici. “U petak u 11.00 časova, delegacije Udruženja položiće cvijeće na spomenike borcima iz 90-ih u kasarnama Vojske Crne Gore u Podgorici i Danilovgradu, na Trgu vojvode Šaka Petrovića u Nikšiću, na Trgu serdara Janka Vukotića u Mojkovcu, na platou pored zgrade Opštine Berane i Spomen parku Knjaževac u Andrijevici”, navodi se u saopštenju Udruženja. Udruženje će obilježiti 18 godina od

Posle pisanja “Novosti”, mnogi čitaoci se javljaju sa željom da pomognu obolelom Milošu Jovanoviću (38). Prva pomoć stigla od Hida Muratovića. Zovu i saborci sa Kosmeta i najavljuju da će ga posetiti Tužna sudbina Miloša Jovanovića (38) iz zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, borca sa Košara, koji se posle povratka s ratišta teško razboleo zbog stresa doživljenog tokom borbi na Kosmetu, nije ostavila ravnodušnim čitaoce “Novosti”. Sa majkom Rosom (62), obolelom od karcinoma dojke, i sestrom Marinom (38), koja ih teškom mukom izdržava, Miloš živi u bedi. Imaju samo kravu i nekoliko kokošaka. Kuća u kojoj su smešteni nije njihova, oronula je i ispucala. Nemaju vodu, ni kupatilo. Ponekad

Miloš Jovanović iz Troštica kod Novog Pazara, bez uslova za život. Od doživljenog stresa na Kosovu, teško se razboleo, često je i gladan. Za humanitarca Hida Muratovića Jovanovići jedan od najtežih slučajeva Tužna sudbina vojnika i ratnika koji se na Kosovu hrabro borio za svoju otadžbinu… U zaseoku Troštice, udaljenom dva kilometra od Belih Voda i magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica, u iznajmljenom i dotrajalom kućerku, sklepanom od letava i blata, u bespuću i bedi, živi porodica Miloša Jovanovića (38), vojnika i hrabrog borca na Košarama, sada teškog bolesnika i nevoljnika, koga su svi zaboravili. Uz Miloša su njegova majka Rosa (62), teško obolela od karcinoma dojke. Sestra Marina