Панчево – Споменик борцима палим у борбеним дејствима деведесетих година 20. века са територије општина Панчево и Ковачица откривен је уз звуке војничке трубе и у присуству породица погинулих, представника Владе Војводине, Војске Србије, МУП-а Србије, Полицијске управе Панчево, борачких удружења, сабораца, колега и пријатеља. Имена 69 учесника у борбеним дејствима с почетка деведесетих у источној Славонији и 1998–1999. године на Косову и Метохији уклесана у четири спојена гранитна крила која творе крст спомен-обележја, аутора Уроша Зубића, подигнутог на иницијативу и залагањем Удружења бораца српских ратних ветерана Панчево. – Међу њима су припадници свих вероисповести са подручја свих месних заједница општине Панчево, од голобрадих младића на одслужењу редовног војног рока

Амерички конгресмен Мајк Тарнер јако се пре неки дан узнемирио у Подгорици. Пренели сви медији у региону. Конгресмен је мирно шетао Подгорицом, или се возио аутомобилом, то није разјашњено, све док његове праведне америчке очи нису угледале билборд исписан ћирилицом – „Дјецу ти нећемо опростити“. Сад, да ли конгресмен зна српски и ћирилицу, или су му поруку превели савезници из Подгорице, не зна се, зна се да га је јако узнемирила. Пошто се узнемирио конгресмен, узнемирили су се и многи од Подгорице до Београда, и даље. Страх их  ухватио. Јер, није мала ствар кад се узнемири конгресмен, и то амерички, који се својим пријатељима и савезницима у Подгорици одмах пожалио

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“ Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења

Господин Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО пакта жали због „кампање алијансе у Србији 1999. године“! Толико жали да вероватно ноћима не спава. Излазе му на очи слике оних момака које је, ни криве ни дужне, НАТО „томахавк“ раскомадао на Торнику на Златибору, па им тела била разбацана стотинама метара около, по боровима. Сакупљали их њихови најмилији следећег, црног јутра које је, као, свануло над планином. Никад ту слику, коју сам тог пролећног јутра 1999. године видео под Торником, нећу заборавити. Не може Столтенберг да избаци из главе слике побијене деце по Србији, па због тога жали, гризе га савест због тона осиромашеног уранијума разбацаног по Србији, због касетних бомби које

У агресорском нападу на СРЈ током 1999.те године коришћен је осиромашен уранијум, потврдио је британски биолог Роџер Кофил, преноси ББЦ. Према речима Кофила, као последица НАТО бомбардовања из 1999.те године у наредном периоду најмање још 10.000 људи у Србији ће умреће од рака. Он је до својих прогноза дошао у својој лабораторији у јужном Велсу, а о поменутој проблематици причао је на лондонској конференцији посвећеној проблематици бомбардовања америчких и британских снага, осиромашеним уранијумом у Ираку, 1991. године. Иначе, ово није нова тема, о томе је још 1999. године писао ББЦ, а судећи по повећаном броју оболелих од канцера на овим просторима црне прогнозе су се, на жалост, испоставиле и више

Та ’99. година 20. века остаће заувек упамћена као велики пропуст и промашај осионих људи и институција. Што је најгоре од свега, актери тог недела назвали су злодејство именом “Милосрдни анђео”? Та ’99. година 20. века остаће заувек упамћена као велики пропуст и промашај осионих људи и институција. Што је најгоре од свега, актери тог недела назвали су своје злодејство чудним именом “Милосрдни анђео”? Добро се зна које име следује анђелу злоделатнику! Али да не идемо даље, јер тако нешто би нас одвело у религијско празнословље. Међутим, тачно именовање онога што се догодило и стварно памћење са расуђивањем без празнословица важно је и потребно. Ако бисмо одустали од тога, значило

КОШАРЕ – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Јаблановић положио је данас код некадашње граничне карауле Кошаре венац и одао почаст погинулима у бици на том месту. „Данас смо овде на часном месту, где су највећи хероји српског народа и државе Србије бранили своју земљу од НАТО агресора пуних 82 дана. Овде је страдало 108 припадника ВС и данас у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положили смо венац и одали част после 17 година херојима који су бранили своју отаџбину”, истакао је том приликом Јаблановић. Напоменуо је да су тада државу бранила углавном деца од 18-19 година, у цвету младости,

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу да се кроз нови закон о правима бораца, подизање споменика и снимање филма о борби на Кошарама врати достојанство свима који онима који су бранили Србију, изјавио је данас министар Александар Вулин. Вулин је после састанка са борцима који су учествовали у одбрани Кошара казао новинарима да је имао част да разговара са људима који су за своју државу дали све, а који од ње нису тражили пуно. „Министарство рада као своју дужност, али више као част доживљава могућност да се бори за побољшање положаја припадника борачких организација. Сви наши борци, без обзира да ли су били на Кошарама,

Породица му гладује: Војислав Перовић, отац троје малолетне деце и ратни инвалид, који је спасао целу јединицу, физикалише и дресира псе како би преживео јер му ни жена није запослена Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава. На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића. Јуначка јединица Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване