A da dođete na Tornik, da tamo kleknete, gospodine Stoltenberg?

Datum objave: četvrtak, 24 novembra, 2016
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Gospodin Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO pakta žali zbog „kampanje alijanse u Srbiji 1999. godine“! Toliko žali da verovatno noćima ne spava. Izlaze mu na oči slike onih momaka koje je, ni krive ni dužne, NATO „tomahavk“ raskomadao na Torniku na Zlatiboru, pa im tela bila razbacana stotinama metara okolo, po borovima. Sakupljali ih njihovi najmiliji sledećeg, crnog jutra koje je, kao, svanulo nad planinom. Nikad tu sliku, koju sam tog prolećnog jutra 1999. godine video pod Tornikom, neću zaboraviti. Ne može Stoltenberg da izbaci iz glave slike pobijene dece po Srbiji, pa zbog toga žali, grize ga savest zbog tona osiromašenog uranijuma razbacanog po Srbiji, zbog kasetnih bombi koje i dan-danas ubijaju deminere… Žao gospodinu Stoltenbergu…

Zoran Šaponjić
Zoran Šaponjić

Ili će, pre možda biti, da gospodinu Stoltenbergu uopšte nije žao? Da je onu rečenicu koju je izrekao pre neki dan u Briselu, izgovorio tek onako, hladno, diplomatski, šablonski i licemerno, kao što su njegovi pre 17 godina, isto tako, hladno, sračunato, pokvareno i licemerno bacali bombe po Srbima.

Zaista, ima li kraja licemerju Zapada? Ima li kraja ponižavanju ovog nesrećnog naroda! Žao gospodinu Stoltenbergu! Zamalo da mu čovek poveruje! Da mu je žao! Kaže, žao mu zbog „kampanje NATO pakta“, tako oni licemerno zovu ubijanje nevinog naroda bombama sa 10.000 metara visine, a onda, u svoj žalosti koja ga je obuzela, ne propusti da doda kako bombardovanje jednog naroda, nije, u stvari, njihova greška, nego smo za to sami krivi. Bombardovali su nas da bi nas same zaštitili od nas, da bi, veli gospodin Stoltenberg – „zaštitili civile“. Malo vam gospodine Stoltenberg što ste nas bombardovali, što nas vaše bombe i vaš uranijum ubijaju i dan danas, polako ali sigurno, nego nas, gospodine Stoltenberg, povrh svega, danas j… u glavu svojim licemernim izjavama.

Hajde što ste nas bombardovali da zaštite nas same od nas, to se i da razumeti, „tomahavci“ ubijaju brzo i sigurno, ne zna čovek šta ga je snašlo i već je raskomadan, i već je zaštićen od samog sebe, ali, osiromašeni uranijum, gospodine Stoltenberg… Baš bi mi bilo drago, gospodine, da nam objasnite kako ste to osiromašenim uranijumom, tonama i tonama bačenim po srpskim gradovima, po poljima i selima, štitili civile? I, koliko ste ih na taj način zaštitili?

Mada, u Srbiji danas, sve je moguće pa i to. Čitam pre koji dan, neki doktor tvrdi da je osiromašeni uranijum, ustvari, dobar po narod, koristan, toliko da čovek poželi da ode i nastani se u sred Černobilja, ili u sred nekog od polja zasutih ovim bombama!

Stoltenbergova izjava žaljenja velika je stvar za Srbiju i srpski narod, javili posle izjave generalnog sekretara mediji u Srbiji. Ogromna stvar. Leglo nam Stoltenbergovo žaljenje k’o melem na rane. Možda će posle te izjave prestati dejstvo osiromašenog uranijuma po srpskim gradovima, livadama i poljima. Možda više nećemo umirati od dejstva NATO uranijuma… Možda će oboleli naprasno ozdraviti! Možda će bolnice i onkološka odeljenja naprasno biti ispražnjeni! Možda će iz NATO pakta doći da sami pokupe kasetne bombe po Kopaoniku i oko Sjenice, da narod ne gine?

Zaista, šta je sa nama? Jesmo li od osiromašenog uranijuma od NATO projektila i kasetnih bombi u međuvremenu i poludeli pa nam je velika stvar Stoltenbergovo žaljenje, izrečeno onako usput, u jednoj rečenici, suvo i hladno, jer ga se mi, duboko sam uveren, ustvari, i ne tičemo. Niti se njega tiču bombe, ni naše srušene fabrike, putevi, mostovi, onoliki pobijeni narod… I, opet bi oni nas bombardovali, a ne bi trepnuli, kao što su nas bombardovali njihovi prethodnici, Solana, Klark, Voker, Klinton, Bler i ostali belosvetski pokvarenjaci i vucibatine…

A, kako bi, gospodine Stoltenberg, bilo da dođete na Tornik, da kleknete na mestu na kome su vaši ubili one nesrećne mladiće, ni krive ni dužne, tek postale na svet? Kako bi bilo da na mestu na kome ste ubili njihove snove, ubili njihove porodice, zamolite za oproštaj njihove najbliže, majke, sestre? Kako bi bilo da ih pogledate u oči, da ih pitate kako im je? Možda vaše žaljenje tada ne bi bilo tako suvo, hladno i licemerno?

Šta mislite o tome gospodine Stoltenberg?

Mada, ni tada vam ne bih verovao gospodine Stoltenberg! Ipak smo mi različiti svetovi gospodine.

Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Bombardujte nas ponovo, vi najbolje znate šta je dobro za nas …

Jeste li, možda, čuli za Košare? | Jadovno 1941.

Kako Srbin da im se udobri, šta da učini nesrećan? | Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top