Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Mašinovođa iz Grdelice: Mi Srbi sve možemo…

Datum objave: četvrtak, 23 marta, 2017
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri

Foto A.Stanković
Foto A.Stanković

Niš – Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine.

Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

“Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno – kao da sam znao”, kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

“Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega”, kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

“On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza”, navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

foto A.Stanković
foto A.Stanković

Kaže da je njegov kum prethodno izašao iz voza, jer ga je udarila kontakna mreža po glavi.

“Mahinalno sam ukočio, pretpostavljali smo šta je, ali nismo bili sigurni skroz”, rekao je Kostić i naveo da je njegov kum video kako pada nova raketa na 50 metara od njih.

Uvek se, kaže, uzbudi kad se toga seti i dodaje da od tada nije upravljao vozom već da u železnici radi kao nadzornik lokomotive.

“Razmišljao sam mnogo o tome, mi Srbi stvarno možemo sve da preživimo. Ne znam da li bi neko drugi to preživeo”, rekao je Kostić i istakao da ni približno tako nešto ne bi trebalo da se ponoovi jer nismo ničim to zaslužili.

Kostić radi u železnici od 1985., mašinovođa je od svoje 18. godine, a sada kaže ponovo razmišlja da bude mašinovođa, iako je kako kaže to stresan posao.

(Tanjug)

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Navršava se 17 godina od napada na putnički voz u Grdeličkoj klisuri

Dan kada je „Milosrdni“ počeo da ubija anđele

NATO u aprilu 1999. na selo Murino bacio 17 bombi




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top