Posle mnogo decenija sklopljen je politički konsenzus, pa zakon obuhvata sve učesnike ratova poput partizana i četnika, ali i pripadnika vojske Kraljevine Jugoslavije od 6. do 17. aprila 1941. godine. Novi Zakon o pravima boraca, koji bi trebalo da tokom ove godine bude usvojen i da stupi na snagu 1. januara 2020. godine, doneće penzije i razne pogodnosti za sve borce koji su u prošlom veku učestvovali u ratovima – zaključno sa NATO agresijom 1999. godine, piše „Srbin info“. Za razliku od Srbije borci bivše Vojske SRJ iz Crne Gore, koji su se borili protiv NATO-a prije dvije decenije nemaju nikakva primanja, a njihovo učešće u tom ratu im je

MANČESTER – Fudbaler Mančester Junajteda Nemanja Matić izjavio je da je bombardovanje Srbije 1999. godine razlog zašto nije nosio cvet maka u znak obeležavanja Dana stradanja britanskih vojnika u Prvom svetskom ratu. Matić jedini na meču protiv Bornmuta nije nosio „popi”, nakon čega je izazvao lavinu komentara na Ostrvu, a sada je obrazložio da je to zato što je Britanija učestvovala u NATO bombardovanju Srbije. „U potpunosti razumem ljude koji nose „popije” i poštujem pravo svakog da to radi. Imam puno razumevanje za one koji su izgubili najmilije u konfliktu. Ipak, za mene je to podsećanje na napad koji sam doživeo kao dete, bio sam uplašeni 12-godišnjak iz Vrela kada je moja

Nemanja Matić, reprezentativac Srbije i vezista Mančester junajteda, jedini je fudbaler koji nije hteo da na duelu između „crvenih đavola“ i Bornmuta (2:1) nosi cvet maka, čime bi bila odata počast britanskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, ali i NATO vojnicima. Matićev postupak izazvao je buru na Ostrvu, mnogi su na društvenim mrežama izrazili bes, dok su u Junajtedu bili zatečeni. Kako piše „Telegraf“, Matiću su ljudi iz kluba na dres pre početka meča zalepili cvet maka, nakon čega je naš fudbaler u čudu pitao šta je to. Kada su mu rekli da je to znak počasti poginulim britanskim vojnicima, između ostalog i u NATO misijama, on je odbio da ih posluša i da tako izađe na teren.

Nijesmo i nećemo dozvoliti reviziju istorije. Nećemo dozvoliti da se prekrajanjem prošlosti opravdavaju događaji iz devedesetih u našoj zemlji, niti pristati na to da su sve žrtve iste. Ponosni smo na svoju istoriju i nećemo dozvoliti da nam je drugi pišu. Zato smo pokrenuli ediciju „Ratnik“, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin na tribini „Pokušaj revizije istorije“ na štandu Ministarstva odbrane na Sajmu knjiga, na kojoj su učestvovali i akademik prof. dr Darko Tanasković i prof. dr Mile Bjelajac. General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, tada komandant Prištinskog korpusa, zahvalio je predsjedniku Republike Srbije i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću, ministru odbrane Aleksandru Vulinu i Ministarstvu odbrane što su omogućili da edicija „Ratnik“, edicija istine i

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Beogradskom sajmu knjiga predstavljena je knjiga “Bitka za Paštrik-sećanja učesnika 1999”, u kojem su sabrana sjećanja učesnika borbi za Paštrik, na granici Albanije i Savezne Republike Jugoslavije, kada je tokom NATO agresije pokušana kopnena invazija neprijatelja na Kosovo i Metohiju. Komandant 549. motorizovane brigade general-major u penziji Božidar Delić rekao je da brigada nije doživjela ni strategijsko, ni operativno, ni taktičko iznenađenje, “jer veliki i moćni obično rade po šablonu”, pa je komanda mogla da predvidi njihove postupke. Delić je istakao da je ta brigada još u februaru 1999. godine raselila sva materijalna i tehnička sredstva, ne ostavljajući za sobom nijedan metak.

Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja dr Darko Laketić, šokiran je prvi podacima sa terena do kojih je komisija došla. Laketić je sa saradnicima započeo ispitivanje stanovnika juga Srbije, koji i dalje trpe posledice dejstva osiromašenog uranijuma bačenog na Srbiju 1999. godine od strane NATO pakta. – Sa oko 40 ljudi smo razgovarali u jednom danu. Bio je to težak dan, potresan… Ti nesrećni ljudi samo žele opet normalno da žive, da se ne plaše bolesti, ali i da oni koji su im ovo učinili plate. U suzama su govorili, očajni su, plaše se svakog sledećeg dana, samo čekaju nove žrtve, nove obolele, kojih je sve više. To su,

Naša heroina Ljiljana Жikić Karađorđević bila je dobrovoljac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i terorističkih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi. U listu „Svet“, od 26. aprila 1999. zapisani su stihovi njene rodoljubive pesme: „Braniću Srbiju i kad budem mrtva…“ Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi neće reći da me nema“. BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA! I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim k`o hrabra i visoka stena pogled će večno granicu da prati ni grob mi neće reći da me nema. Izniknuću svuda gde se miče cveće gde vazduha ima i gde nema,

Advokati i naučnici iz Rusije pomažu da građani koji veruju da su oboleli zbog NATO bombardovanja 1999. godine ostvare pravdu pred sudovima. Javio se i jedan izraelski ad hok sud koji bi procesuirao tužbe protiv 19 zemalja Zapadne alijanse. „Srbi treba da dobiju kompenzaciju od NATO-a zbog posledica bombardovanja 1999. godine i korišćenja osiromašenog uranijuma, tim pre što vojnici Severnoatlantske alijanse te kompenzacije već dobijaju“, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova tokom boravka u Srbiji. Zaharova smatra da je tužbu trebalo podići ranije i kaže da će Rusija, ukoliko joj se oni koji podižu tužbu obrate za pomoć, razmotriti tu molbu. Srbija je prvi put zvanično i institucionalno počela da se bavi posledicama