Србија Архиве - Страница 8 од 55 - Јадовно 1941.

Почетна » Први свјетски рат » Србија » Страна 8

Коме смета Гаврило Принцип

7. март 2019.

Унија синдиката школа у Београду саопштила је данас да директор ОШ „Никола Тесла” у Раковици Станислав Стевуљевић натерао ученике те школе да скину мајице са ликом Гаврила Принципа и мајице са натписом „Догодине у Призрену” уз оптужбе да тиме позивају на насиље и националну провокацију. У саопштењу се наводи да се догађај десио у петак, 1. марта када је Стевујевић натерао момке да скину мајице уз речи да је Принцип „мајмун који је започео Први светски рат”, преноси Бета. „Након што су скинули мајице, малтретирање се наставило у његовој канцеларији тако што им је одузео мобилне телефоне и инсистирао да из њих избришу фотографије са спорним мајицама. Читав процес испитивања

Ленка, храбра ратница са Таре

27. фебруар 2019.

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. „Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Херој међу анђелима

26. фебруар 2019.

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Обележавање 102 године од Топличког устанка

26. фебруар 2019.

У Прокупљу ће бити обележене 102 године од Топличког устанка у Првом светском рату. Свечано обележавање те годишњице организују Влада Србије, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градском управом Прокупља. Свечаности обележавања великог народног устанка у Топлици, јединог таквог у поробљеној Европи током Првог светског рата, почиње у 11 сати одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје Топличанима палим у ратовима 1912. -1918. и жртвама Топличког устанка 1917. године. Венце на спомен обележје положиће делегације Владе Србије, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, Града Прокупља, Савеза потомака ратника 1912 – 1918 године као и друга бројна удружења грађана. Пред спомеником

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРЕД ПУБЛИКОМ: Поставка у Историјском архиву Ужица

23. фебруар 2019.

Поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом Изложба докумената „Бањалука 1918“ Историјског архива Републике Српске уприличена у Историјском архиву Ужица, привукла је велику пажњу публике: поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом. Публика тако има прилику да се подсети на то да је Бањалука, као и друге босанске вароши, пет дана и формално била део Србије. Уз овај и сличне бројне и документоване податке, поставка сведочи како је српска ослободилачка војска са радошћу дочекана

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

23. фебруар 2019.

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

Дачић: Миро, пронађи ваше новине из 1918.

19. фебруар 2019.

Дачић поручио хрватском званичнику да се боље информише о улози Срба у ослобађању Далмације Уместо што ме оцењује, велики познавалац „повијести“ Миро Ковач нека потражи у архивама наслове из хрватске штампе 1918. па ће се уверити шта је истина. Овако је за „Новости“ шеф српске дипломатије Ивица Дачић одговорио на речи председника Одбора за спољну политику Сабора да „српска војска није дошла у Далмацију 1918. да спасе Хрвате, већ да осигура велику Србију“ и да министар спољних послова Србије „манипулише, не зна историју и мора на поправни“. Он је реаговао на недавну Дачићеву изјаву да је српска војска 1918. спречила да Далмација постане италијанска. – Нешто није у реду. Ако

Горан Шарић: Ипак сте ви идиоти!

13. фебруар 2019.

О изјави предсједника европског парламента да је Далмација талијанска и нападу на ватерполисте у Сплиту У новембру 1917. руске новине “Извјестија” објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25.04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустро-Угарска и Турска), Италији је обећана готово цијеле источна обала Јадрана. Србија је требала добити остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустро-Угарску остављена за крај рата. Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке где

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

11. фебруар 2019.

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI

Положај ратних ветерана у Србији: За четнике нема пензије

31. јануар 2019.

Пре неколико дана “Вечерње новости” су “изненадиле” ветеранску популацију тврдњом да ће предлог новог закона о правима бораца односити и на ветеране, војне и цивилне инвалиде, као и чланове породица и оних који су ратовали против НАТО. Заправо, погодности из предлога новог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, односиле би се, према овом тексту, на учеснике свих ратова – почев од балканских, па закључно са НАТО бомбардовањем 1999. То значи, тврдио је овај дневник, да ће закон важити и за четнике, али и припаднике војске Kраљевине Југославије од 6. до 17. априла 1941, те учеснике Равногорског покрета од 17. априла 1941. до 15.

Војвода Путник / Петар Бојовић у време када је постао војвода

Понижавања великих српских војсковођа

29. јануар 2019.

Узлети и страдалаштва славних војвода Радомира Путника и Петра Бојовића. Судбине војника чији су животи повезани са историјом Србије. Путник сазнао од благајника да је смењен. Бојовић таљигама пребачен на Ново гробље Крф, децембар 1915. године по старом календару. Српска влада на челу са Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем је неумољива. У насталој атмосфери међусобног оптуживања ко је крив за трагични исход ратовања и Албанску голготу, да би се прикрило неразумно одбијање Лондонског уговора и посвећеност стварања заједничке државе троименог народа, сва одговорност је пребачена на војну команду. Наравно, на челу са начелником штаба Врховне команде, војводом Радомиром Путником. Човек који је дванаест и по година био министар војске

Споменик деди хероју нашли после 100 година

26. јануар 2019.

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

26. јануар 2019.

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем

25. јануар 2019.

Никола Пашић дошао је у Дубровник 6. децембра 1918. Др. Перо Чингрија назвао је Пашићу добродошлицу истичући патње краљевине Србије. Пашић се захвалио Дубровнику и србијанској војсци на дочеку. У дубровачком листу „Рад” описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли претставници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду” се истиче : „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др.

Јевросима је једина преживела масакр у селу код Смедеревске Паланке, а онда открила ГНУСНУ ЛАЖ НЕМАЧКОГ ГЕНЕРАЛА

22. јануар 2019.

Приликом одступања наше војске, 21. октобра 1915. године, један топ се био заглавио у блату у близини породичне задруге Јакшића, у Селевцу. Сељаци из околних кућа притекли су у помоћ, али како су Немци припуцали, наша војска се повукла, а сељани се разбежали кућама. Освета која је уследила била је страшна. Немачки војници су ишли од куће до куће и убијали све на које су наишли, а наилазили су само на децу, жене и старце. У тој сулудој оргији коју је немачки генерал Фон Галвиц, командант 11. немачке армије, описао у својим мемоарима као „прави герилски рат и дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа у којима су учествовале нарочито