Михаилу Радмановићу су нанели петнаест рана. Имао jе тек четрнаест година. За свако пролеће по jедну, и jош убод за започето лето. И домови су запаљиви, треба само убацити ватру унутра У НЕКОМ jабучару спазише воjаци – дечак у бегу! Трчи. Заждио, већ прескочи високу ограду, хоће се шумарка дохватити из коjега су они, воjници, у насеље ушли. Ако утекне у честар, готово, побеже им! Двоjица прогонитеља запуцаше на тркача, не нишанећи, већ онако, одока. Као из шале. Момчић бежи у цикцак, час лево, час десно. Утом ти се за њим стушти jедан од наjбржих воjника. Дугачки су, дужи су воjнички кораци, краћи су дечачки. Када га висока воjничина скоро

Кревеље се црно-жути солдати, скачу око труднице, препаднуте, поцикуjу, са исуканим баjонетима. Убадаjу jе у раздрљене груди. Воjаку успи ракиjу, даj меса, понуди дувана, све си му дао АКО они, тежаци, умилостиве небеса те лине киша, и солдатима ће бити лакше у тоj нимало лакоj ратничкоj радњи… Напротив, тешко jе бити воjак, па и опасно, поготову у походу ратном, у туђоj земљи! Смрт ти jе, такорећи, сваког трена за вратом! Чим су пребродили Дрину и Саву заjаха их аветиња смртна. Она jе, покаткад и видна, и на плећима српских воjника. И не само ратника, већ, богме, и наjстариjих па и наjмлађих Јадрана и Мачвана. Тешко jе домаћинима, али ниjе лако

Састао се народ да стари преображењски обичаj обележи, не би ли кишу призвао. Све живо изгоре. Велика жега већ пресуши неколико извора. Стариjи ли jе живот од рата? Рађање од умирања! УОЧИ Преображења Господњег, 18. августа 1914. код записа се скупише мештани. Већаjу – да ли ће сутра, на Преображење, носити крста. На сутрашњи светац ишли су литиjу, с колена на колено, од памтивека, полазећи од записа. Зар да се сутрадан оранице и повртњаци, воћњаци и виногради, врела и водотоци не одбљесну у икони Преображења? Веруjу, ако преко домова и стаjа, сваке живуљке, усева, ливада, воћа и дрвећа не пређе сен изрезбаренога крста – наслутиће неку велику несрећу! Ако грђа

Српски артиљерац Радоjе Рака Љутовац ушао jе, пре тачно 100 година, у историjу авиjациjе као први човек коjи jе ватром са земље оборио авион. Рака jе немачки „румплер“, изнад Крагуjевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа. Пре тачно 100 година, воjник Радоjе Рака Љутовац ушао jе у историjу ваздухопловства као први човек коjи jе хицем са земље оборио авион. Пуцао jе, из пољског топа, са Метиног брда код Крагуjевца и оборио аустриjски „румплер“, коjи jе пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули. Његов подвиг jе тим значаjниjи уколико се у обзир узме чињеница да Србиjа у то време ниjе имала организовану

Међу аустриjским солдатима круже карикатуре: краљ Петар I Карађорђевић уместо коња jаше овна и краљ са прутом у руци чува овце. Краљ – овчар.Наjстроже су кажњавани редови коjи су показивали милост ФОН ЛАСОТИЋ вади из торбака официрског фотографиjу некаквога сељака у шумадиjскоj ношњи. Кружи фото-снимак – смеjу се воjници ћесарски. Висок, мршав земљоделац на слици. Јаке обрве. Брци. Нос дугачак, сав у кости. Лице издужено, оштро. Очи широм отворене – оштрина у погледу. На глави шаjкача. Кошуља бела, без крагне, пуштена преко панталона до колена широких, одатле ужих ногавица, уз саму цеваницу. Преко кошуље припасан поjас о коjему су две кожне кесице и нож. Плећа огрнута шаjканим капутом. Руке му

Црно-жути команданти су говорили: Ово неће бити ратни поход, већ излет. Променада. Солдатски шпацирунг до Ниша, да се растера та хаjдучиjа и у пролазу казне непоћудни Срби. Опасне су комите, од оружjа опасуjу бомбе и дуге, оштре ножеве. ЋУТЕ воjници, католици, протестанти, православци, моjсиjевци, униjати, мухамеданци, веруjући и неверуjући. Неки таj папин благослов и не разумеjу, jер jезик не знаjу. Истина, и свештеник воjни jезик само натуца. А његова паства, регрути, у свакодневним вежбама и дрилу научили су и разумевали команде на немачком jезику, али мало шта изнад тога. Згледаjу се поданици Аустроугарске, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Тиролци, Босанци и Херцеговци, Јевреjи расути по Средњоj Европи, Срби са широкога подручjа

Душан Павловић (83), син др Димитриjа Павловића, оснивача Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године, уступио jе „Политици” неку врсту вишедецениjског дневника у коме подсећа на места погибиjе српских ратника Француска, Тиjе Пре 45 година др Димитриjе Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Настоjали су да се сачуваjу од заборава светли догађаjи из историjе српског народа и да се младе генерациjе упознаjу са вековном борбом своjих предака за слободу, са њиховим страдањем, jунаштвом и бескраjном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић

Органи јавне безбедности и француска масонерија побринули су се да јавност не сазна како је атентат стварно био изведен „Мрачни средњи век“ се готово искључиво доживљава у идеолошко-вредносном смислу. За историчаре тамно или мрачно доба је оно за које нема довољно писаних историјских извора – да би било „осветљено“. И најновији периоди могу припадати „мрачном добу“. У Новом Саду је дуго времена на једној фасади у ободном делу центра стајала спомен-плоча која је говорила да су се ту сакупљали „ти и ти“ како би се борили против „монархо-фашистичке диктатуре краља Александра“. Тако је једна од првих жртава балканских злочинаца – хрватских усташа и бугарских вмроваца, каснијих сарадника нациста и фашиста,

Ратна болница у Ваљеву постала jе симбол пожртвованости и хуманости током Првог светског рата. Ваљево jе по свом положаjу и близни фронта, у Великом рату био главни центар за приjем рањеника, избеглица, заробљеника и оболелих. Због лоших хигиjенских услова поjавио се и пегави тифус. Од децембра 1914. до маjа 1915. године епидемиjа пегавог тифуса толико jе узела маха да jе цео град постао болница. Око девет и по хиљада жртва подлегло jе последицама страшне епидемиjе пегавца. Поред српских лекара у учествовале су медицинске мисиjе из више европских земаља и Америке. На страхоте Ваљевске болнице подсетиће изложба Народног музеjа у Ваљеву коjа ће бити отворена 2. априла у 12 часова. “Изложба

Редакциjа „Стања ствари“ у изборима за „личност 2014. године“ определила се за Гаврила Принципа. Полемике вођене о њему у светскоj и домаћоj историографиjи, али и политици, учиниле су да, и читав век након Сараjевског атентата, његове сени узнемираваjу домаћу и (бело)светску господу. Историчар, др Милош Ковић, у уводу капиталне књиге године „Гаврило Принцип: документи и сећања“ (Прометеj, Нови Сад – РТС, Београд), чиjе jе делове уступио „Стању ствари“, одговара на питање ко jе био Гаврило Принцип у европском и националном контексту. А. Ж. Милош Ковић: Гаврило Принцип Гаврило Принцип (1894-1918) jе, уз Драгутина Димитриjевића–Аписа, у светским размерама, сигурно наjпознатиjа личност српске историjе. Ако се и jедан Србин помене у општим

У Културном центру Источно Ново Сараjево синоћ jе изведена монодрама коjа говори о животу Милунке Савић, наjодликованиjе жене у историjи ратовања на овим просторима, коjа jе провела седам година учествуjући у ратовима на подручjу Балкана. Глумица Југословенског драмског позоришта из Београда Весна Станковић, коjа тумачи лик Милунке у монодрами “Милунка… исповиjест о животу од прве пушке до прве метле…”, истиче да jе ова храбра жена заправо jедан епски лик коjи се ниjе родио ни приjе ни послиjе ње, а коjи тек сада након много времена добиjа своjу сатисфакциjу. Станковићева истиче да jе Милунка Савић из наjплементиjих побуда отишла у Први балкански рат, да заштити брата, али и са страшним поривом

У Галериjи науке и технике Српске академиjе науке и уметности синоћ jе отворена изложба “Жене у Првом светском рату”, коjа говори о доприносу жена током Великог рата у Србиjи, о чиjим храбрим и пожртвованим дjелима готово да нема трагова у српском друштву. “Организовали смо ову изложбу да би на наjлепшиjим, наjпосвећениjим наjпожртвованиjим примерима показали колико jе дубок наш заборав и колико наша захвалност мора бити већа, пре свега кроз знање о овим судбинама коjе су вредне не jедне изложбе, него филмског сериjала”, рекла jе аутор изложбе Александра Нинковић Ташић. Академик Драгољуб Живоjиновић указао jе на то да жене, како странкиње коjе су долазиле као медицински радници, тако и Српкиње заслужуjу

Представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918 данас су у Алеjи великана на београдском Новом гробљу одржали помен и положили виjенце на гроб српске хероине из Балканских ратова и Првог свjетског рата Милунке Савић, поводом обиљежавања 41 године од њене смрти. Потпредсjедник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 Михаjло Јовановић рекао jе Срни да jе за то Удружење веома важно одржавање сjећања на српску хероину jер jе и она као добровољац Милун учествовала у ратовима и добила броjна одликовања, између осталог двиjе Карађорђеве звиjезде и француски орден Легиjе части. “Она jе персонификациjа учешћа свих наших жена у ратовима као ратника, добровољаца, медицинских радника. То jе жена пред коjом су стаjали у ставу мирно пукови

Председник Комисиjе за одликовања Оливер Антић уручио jе орден српске заставе другог степена Ђорђу  ихаиловићу, чувару српског воjничког гробља “Зеjтинлик” у Солуну Председник Комисиjе за одликовања Оливер Антић уручио jе данас у Солуну, у име председника Србиjе Томислава Николића, орден српске заставе другог степена Ђорђу Михаиловићу, чувару српског воjничког гробља “Зеjтинлик” у том граду. Реч jе о одликовању за нарочите заслуге у очувању културног и историjског наслеђа Србиjе, као и за развиjање и учвршћивање сарадње и приjатељских односа Србиjе и Грчке, jавља Ало.рс. Антић jе, приликом уручивања одликовања, рекао да jе председник Србиjе на 100. годишњицу избиjања Првог светског рата одликовао “високим српским орденом човека, коjи и сам представља симбол српског воjничког вечног почивалишта,

Ђорђе Михаjловић, чувар Зеjтинлика и сећања на славу страдања српске воjске у Великом рату. Пола века бдиjе над хиљадама хумки српских ратника. Дочекуjе, испраћа и упозорава: Не заборавите jунаке Мени је судбина наменила ову дужност. Часну дужност. Исто, као што су је, судбински, преузели моји: деда Сава и отац Ђуро. Има ли часније дужности од ове да чуваш гробове јунака који су нас све надвисили љубављу према отаџбини и слободи. Овако говори старина Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну. Часна старина троши осамдесет седму годину живота, а више од пола века бдије над уснулим, српским пуковима. Над осам хиљада хумки – именованих и безимених српских ратника. Дани