Holandske bolničarke bile su prve žene koje je za požrtvovanost i hrabrost prestolonaslednik Aleksandar odlikovao ordenom. Dr Arčibald Rajs i dr Arijus van Tinhoven, a nešto kasnije i publicisti M. J. Bruse i Henri Habert,

  Vršena je najžešća propaganda širenjem lažnih glasina, kao što je bila ona o navodnom ubistvu nemačkog ministra u Beogradu. Kod Milana Kašanina, tada austrijskog podanika, a kasnije jugoslovenskog pisca i istoričara umetnosti, možemo pročitati

Kristofer Klark ultimatum iz 1914. naziva„znatno blažim” od uslova postavljenih u Rambujeu. U Rambujeu se unapred znalo na šta se ciljalo. U listu „Hazet van Antverpen” od 11. jula 1914. piše: „Od srpske vlade neće

Po rečima Lika de Vosa, profesora na Univerzitetu u Levenu, postojao je plan da se atentat na Franju Ferdinanda izvrši još 1913. u Blankenberheu. Jedan drugi primer je Marinus van der Lube, koji je svoj

Slovenci često zaboravljaju da za svoju nezavisnost dobrim delom treba da zahvale Srbima, jugoslovenstvu, pa i Gavrilu Principu Bečka glumica Tila Dirije nastanila se u Zagrebu i tamo je tokom Drugog svetskog rata spasavala srpsku

Glumica Tila Dirije opisala je masovno nacionalističko pevanje po berlinskim kafanama: Jelo se hladi, pivo se mlači, nema veze – rat je Nije rat odmah izbio, ali jeste podsticana euforija. I to sa mnogo pleh

Predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović otvorio je danas u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Srpske u Banjaluci izložbu fotografija „Nemojte nas zaboraviti“, koja je inspirisana obilježavanjem stotinu godina od početka Prvog svjetskog

  Principovo delo bilo je primer inata: pucao je u kolonijalni, kastinski princip društva koji mu je nametan kao normalan i usrećujući. Subota, 28. jun 2014, Vidovdan Sinoć je ovde, u „Zlatnoj moruni”, održano predstavljanje

Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. poziva vas na izložbu fotografija „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ Izložba fotografija projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ prikazije fotografije, ratne dnevnike,

  Flamanske novine koriste atentat za međusobno ideološko vređanje i prepucavanje, koristeći se pritom zaprepašćujuće prostim jezikom To što holandski časopis „Tukomst” sredinom 1917. godine nemačkog cara još naziva „miroljubivim” zaista zvuči komično, ali znamo

Projekat „Izučavanjem istorije do pomirenja“ Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske predstavljen je danas u Muzeju grada Zenice. Tom prilikom promovisane su publikacije „Sarajevski atentat“ Vojislava Bogićevića, drugo izdanje, „Sarajevo 1914“ Vladimira Dedijera, reprint izdanje

  Flamance i slovenske podanike Austrougarske povezivao je osećaj stida zbog socijalne i kulturne izopštenosti. Eksplozivni potencijal vidi se i kod mladih frustriranih imigranata u Belgiji, koji nemaju mnogo izgleda na zaposlenje niti boljitak. Takve

  Sloveni vole slobodu, Germani strpljivo trpe tiraniju. Kod Slovena preovladava osećaj za zajednicu, kod Germana za državu, smatra Hendrik Volfgang van der Mej Holandski „Handelsblad” od 29. juna 1914. daje prikaz prilikana Balkanu: „Kao

Evropa se spasila Turske invazije zahvaljujući uglavnom Srbima. Oni su bili meso koje je išlo u klanice za spas drugih. (Gabrijel Mije, 1919) – Srbe više cenim od Hrvata ali su me Srbi više puta

  Poneseni primerom Srbije, balkanski narodi pod stranom vlašću počeli su da dižu glavu, računajući u svojim slobodarskim težnjama i na pomoć Rusije. Još početkom šezdesetih godina, 25. aprila 1960, holandski „Telegraf” postavio je znak