Холандске болничарке биле су прве жене коjе jе за пожртвованост и храброст престолонаследник Александар одликовао орденом. Др Арчибалд Раjс и др Ариjус ван Тинховен, a нешто касниjе и публицисти М. Ј. Брусе и Хенри Хаберт,

  Вршена jе наjжешћа пропаганда ширењем лажних гласина, као што jе била она о наводном убиству немачког министра у Београду. Код Милана Кашанина, тада аустриjског поданика, a касниjе jугословенског писца и историчара уметности, можемо прочитати

Кристофер Кларк ултиматум из 1914. назива„знатно блажим” од услова постављених у Рамбуjеу. У Рамбуjеу се унапред знало на шта се циљало. У листу „Хазет ван Антверпен” од 11. jула 1914. пише: „Од српске владе неће

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши jош 1913. у Бланкенберхеу. Један други пример jе Маринус ван дер Лубе, коjи jе своj

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић отворио jе данас у Народноj и универзитетскоj библиотеци Српске у Бањалуци изложбу фотографиjа „Немоjте нас заборавити“, коjа jе инспирисана обиљежавањем стотину година од почетка Првог свjетског

  Принципово дело било je пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући. Субота, 28. jун 2014, Видовдан Синоћ je овде, у „Златноj моруни”, одржано представљање

Савез потомака ратника Србиjе 1912-1920. позива вас на изложбу фотографиjа „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ Изложба фотографиjа проjекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказиjе фотографиjе, ратне дневнике,

  Фламанске новине користе атентат за међусобно идеолошко вређање и препуцавање, користећи се притом запрепашћуjуће простим jезиком То што холандски часопис „Тукомст” средином 1917. године немачког цара jош назива „мирољубивим” заиста звучи комично, али знамо

Проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске представљен jе данас у Музеjу града Зенице. Том приликом промовисане су публикациjе „Сараjевски атентат“ Воjислава Богићевића, друго издање, „Сараjево 1914“ Владимира Дедиjера, репринт издање

  Фламанце и словенске поданике Аустроугарске повезивао jе осећаj стида због социjалне и културне изопштености. Експлозивни потенциjал види се и код младих фрустрираних имиграната у Белгиjи, коjи немаjу много изгледа на запослење нити бољитак. Такве

  Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута

  Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак