Генерални конзул Србиjе у Бањалуци Владимир Николић положиће у сриjеду, 11. новембра, виjенац на бањалучком гробљу „Свети Пантелиjа“ у знак сjећања и одавања почасти хероjима и свим невино страдалим у Првом свjетском рату. Николић ће виjенац положити поводом обиљежавања Дана примирjа у Првом свjетском рату у коjем jе улога Србиjе била изузетно значаjна. Србиjа jе изгубила 28 одсто укупног становништва, односно 52 одсто мушког репродуктивног становништва. О значаjу и улози Србиjе говори и допринос побjеди савезника и то – прва савезничка побjеда на Церу, битка на Колубари, битка на Каjмакчалану, пробоj Солунског фронта и слично. Николић ће виjенац положити у 11.00 часова, наjављено jе из Генералног конзулата Србиjе у Бањалуци

У Народноj библиотеци Сребреница данас jе представљен проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ у оквиру коjег jе отворена изложба, представљене три књиге и приказан документарни филм о Сараjевском атентату и узроцима почетка Првог свjетског рата. Оваj проjекат реализуjе Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Агенциjом за едукациjу и развоj. „Проjекат траjе 18 мjесеци, а финансира га ЕУ у оквиру програма `Сараjево 2014` коjим се обиљежава сто година од почетка Првог свjетског рата с циљем да се широм свиjета пошаље порука помирења и солидарности“, рекла jе менаџер проjекта и директор Народне универзитетске библиотеке из Бањалуке Љиљана Петровић Зечић. Она jе поjаснила да се проjекат састоjи од три диjела, а то

  У Народноj библиотеци Сребреница сутра ће бити отворена изложба 22 паноа о теми „Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и jулскоj кризи“ и представљена истоимена књига, као и књиге „Сараjево 1914“ Владимира Дедиjера и „Сараjевски атентат“ Воjислава Богићевића. Након тога биће приказан филм „Сараjево 1914“, те одржана дебата о значаjу Сараjевског атентата. Наjављено jе да ће књиге и осталу документарни грађу представити више научних радника и историчара коjи ће учествовати и у дебати. Ова активност организуjе се у оквиру проjекта „Изучавањем историjе до помирења“ коjи финансира ЕУ у саставу програма посвећеног обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свjетског рата, а реализуjе га Народна универзитетска библиотека Републике Српске. Проjекат траjе 18

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера „Сараjево 1914.“, коjе jе амерички „Њуjорк таjмс“ 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига „Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године“,

Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран. Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало jе мишљење да су свесно жртвовани у наjтежим борбама 1916. године, jер су они, а нарочито њихови официри, били воjничка снага национално-револуционарне организациjе „Уjедињење или смрт”. Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио jе да jе потпуковник Воjин Поповић два пута команданту Дринске дивизиjе одбиjао наређење да изврши jуриш на Сиву стену. Батаљон Срба добровољаца основан jе 1916. године од бивших добровољаца црногорске воjске из Херцеговине и Боке, коjи су се определили да наставе ратовање у српскоj воjсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран jе

Драги приjатељи, Са радошћу вас позивамо на изложбу фотографиjа Албум сећања на наше претке из Првог светског рата, коjа ће у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига бити отворена од 25. октобра до 1. новембра 2015. године, у хали 2ц. Изложбу ће пратити трибина Ми и они – да ли се разумемо? (Културноисториjски однос према прецима из Првог светског рата и њиховом наслеђу сто година после), коjа jе заказана за 27. октобар у 15 сати, у сали „Иво Андрић“. Учесници трибине су проф. др Мира Радоjевић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, презвитер др Оливер Суботић, Управник Центра за проучавање и употребу савремених технологиjа СПЦ и Александар Василић, аутор и руководилац

Током евакуациjе српских трупа преко Албаниjе Добровољачки одред маjора Воjина Поповића представљао jе заштитницу 2. српске армиjе. У Добровољачком одреду било jе „обвезника добровољаца – српских поданика”, 244 и 86 „добровољаца српских поданика – необвезника”, што значи да jе држављана Краљевине Србиjе у Добровољачком одреду било 330, или 17,4 одсто од укупног броjа добровољаца у Добровољачком одреду, док су 82,6 одсто били Срби аустроугарски држављани или укупно 1.564 људи. Од тог броjа, њих 153 се затекло у Србиjи и приjавило се у добровољце (осам одсто), 183 њих jе дошло из САД као добровољци (9,6 одсто), 708 су били Срби, аустроугарски држављани, српски ратни заробљеници (37,3 одсто), а 520 Срби, аустроугарски