У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду данас ће бити одржана академија у знак сјећања на Србе страдале у добојском логору који је основала Аустроугарска прије 100 година. Програм, који организује Црквена општина Вишеград, најављен је за 20.00 часова. У програму ће учествовати Српско црквено пјевачко друштво “Богољубље” под диригентском палицом професора Александра Вукојевића и драмски студио “Прота Славко Трнинић” из Добоја. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине буде уклоњено са вјековних огњишта, прошло је 45.971 Срба. Међу њима је било 17.000 жена и дјеце, од којих је 12.000 умрло од

У Војно-историјском музеју у Бечу отворена је изложба о Првом свјетском рату, а један детаљ узбудио је духове у српској јавности. У склопу изложбе налази се пуковска застава српске војске, а непознато је  како је музеј дошао у њен посјед, јер је увријежено мишљење да ниједна пуковска застава српске војске није заробљена током великог рата, што је готово невјероватна чињеница. Када је генерал Аугуст фон Мекензен извијестио њемачког цара Вилхелма о побједи над српском војском, овај је захтјевао да му се донесе једна заплијењена српска пуковска ратна застава као симбол побједе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Мекензен морао је да разочара њемачког цара јер током двије године ратовања

У Ваљеву пале прве клапе филма “Љубовијски одред 1914” о борбама са аустрогарском војском код Пецке, у којој се био и „највећи син наших народа“ Ваљево –  На више локација у Ваљеву – у Медицинској школи, згради Вишег суда и старој градској чаршији Тешњар – ових дана снимане су сцене играног филма „Љубовијски одред 1914”. Реч је о ратној драми посвећеној херојима из истурене јединице српске војске који су пре више од једног века, у августу 1914, на превоју Прослоп код Пецке, у близини Дрине, зауставили продор аустроугарске ратне машинерије према Ваљеву, омогућивши војводи Степи Степановићу да заузме положаје на Церу, да спремно дочека непријатеља и у чувеној Церској бици

“Жарка љубав према отаџбини, која је том народу урођена, њихова вера, његов породични живот, његово природно и урођено оштроумље, чини га опасним непријатељем.” Пише А. фон В. старешина цензора српске цензoрне групе, 1915. а бележи  Владислав Пандуровић у књизи   Српска Писма из светског рата, објављеној у Осијеку (Спрска штампарија), 1923. Током рата В.П. био је ангажован у цензорском одељењу, ратних заробљеника, у склопу аустријског Црвеног крста.  Доцније је та хумана намера преточена и усавршена у шпијунску мрежу, Кундштрасе. Будући обрзован човек, и мада аустријски официр,  имао је свест о важности сакупљеног материјала, имао је осећај одговорности и обавезе према свом пореклу.  Писма која је сачувао и касније објавио, углавном су

Поред опште познатих чињеница о Првом светском рату, овај војни сукоб имао је и своју мистериозну страну. Многи догађаји из тог рата до данас су остали обавијени велом тајне, неразјашњени или тек делом објашњени, што их је временом учинило још загонетнијим и мистериознијим. Ово је прича која открива једну такву енигму везану за српску војску а тиче се несталих пуковских застава из Првог светског рата.Краљевина Србија је у првој ратној години Великог рата успела да се носи са далеко надмоћнијим непријатељем. Поред опште познатих чињеница о Првом светском рату, овај војни сукоб имао је и своју мистериозну страну. Многи догађаји из тог рата до данас су остали обавијени велом тајне,

„Био би прави грех”, пише новинар Р. Јовановић, „према српској националној свести бораца преко Дунава, Саве и Дрине, као и према осећањима Јужних Словена, ако би патње и муке националних бораца затајили од омладине и потоњих генерација, а све то правдајући каквом уображеном скромношћу. Никако не сме бити заборављено унапређивање и подстрек националног духа на одржању нације!” Тако он започиње причу сећања на „два паћеника” за време Великог рата и на њихов неуморног националног рада после ослобођења и уједињења. Реч је овде о учитељици Софији Јанковић и супругу јој Милану трговцу. Још за време Првог балканског рата 1912. године, овај пар националних бораца био је под сталним полицијским надзором. Јовановић

Чедомир Вукашиновић из Синошевића вратио се жив из рата, али не празних руку. Својим ћеркама направио је две огрлице сребрњака, знајући за њихову скорашњу удају. „Ми смо као деца заједно с мамом рачунале време према ратовима. Тата је мобилисан или није. Седам година ратовања, нас шесторо деце. То је мој отац, то је његова биографија. Сећам се звона у Такову. Јечало је селом. Мама је ћутке отворила дрвени сандук у гостинској соби и почела тати да пакује чисте кошуље. Као деца, сестра и ја нисмо знале штаје то рат, али знакови постоје. Докје мама већ увијала врућ хлеб у тежињаву крпу, нана (татина мама) поклопила је чанак сира и стављала

Зашто је др Душан Станојевић, професор Медицинског факултета, уважени хирург акушер највећег престоничког породилишта, под старе дане научио грчки језик Иако више није директор Гинеколошко – акушерске клинике „Народни фронт“ још није господар свог времена: договореном сусрету и разговору за новине испречиле су се непланиране обавезе, а затим и неколико ургентних хируршких интервенција. Али, стрпљење се исплатило. А као „шлагворт“ за подстицање приче требало је да послужи једна мала фотографија из архива – Зоолошког врта. Стровалио се у старинску фотељу. Мада по обичају насмејан, лице му је било осенчено умором. Ипак, одбио је предлог да се разговор опет одложи одмахнувши руком. Фотографију тако рећи није ни погледао. -Не, није снимљена

Музеј Старе Херцеговине у Фочи обиљежио је европску “Ноћ музеја” изложбом “Добојски логор, култура сјећања 1915-2015” о масовном страдању Срба из БиХ у Првом свјетском рату. Поставка Регионалног музеја из Добоја, чији је аутор директор Архива Српске православне цркве из Београда Радован Пилиповић садржи кратак преглед фото и писаних докумената о страдањима интернираца које су аустроугарске окупационе власти за вријеме Првог свјетског рата потјерале са огњишта, највише из југоисточне Босне и на путу за Арад заточиле у нехуманим условима у Добоју, у бараке у којима су претходно држани обољели коњи. Виши кустос историчар добојског музеја Милка Ћосић навела је да је за мање од двије године у Добоју био затворен

Како је пешадијски поднаредник Војислав Мијаиловић Раћовац на Мачковом Камену са три сандука бомби сам дочекао непријатеља Не уме држава увек да цени своје хероје. Сети их се кад је потребно ратовати, додели понеки орден, а онда их често заборави, препусти судбини, да скончају далеко од славе и поштовања које су заслужили. На једног од таквих јунака, Војислава Мијаиловића Раћовца, подсећа ваљевски публициста Милорад Радојчић у својој књизи „Војвода Мишић и његови Колубарци у ратовима 1912– 1918”. Био је Војислав, рођен 1883. године мионичком селу Планиница, као и већина момака тог доба, скроман земљорадник, који је у младости савладао и занат дрводеље да би лакше могао да се издржава. Служио

Члан Градског већа Марко Зељуг положио је данас, поводом 99 година од смрти војводе Радомира Путника, венац на гроб великог српског војсковође БЕОГРАД – Члан Градског већа Марко Зељуг положио је данас, поводом 99 година од смрти војводе Радомира Путника, венац на гроб великог српског војсковође. Зељуг је за Беоинфо рекао да му је част што у име Града одаје почаст војводи Путнику и подсетио да је он пет пута био министар одбране, два пута начелник генералштаба и током Првог светског рата начелник врховне команде. Венце су положиле и делегације Војске Србије, помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, као и удружења грађана која негују сећање

Један од најбољих српских глумаца и редитеља Драган Бјелогрлић и његова продукцијска кућа Кобра филм у јулу почињу снимање игране серије “Сенке Балкана”. Бјелогрлић је недавно у Бањалуци, гдје је потписао уговор са Радио-телевизијом Републике Српске, која ће бити један од копродуцената, објаснио да су у писању сценарија учествовали истакнути аутори Даница Пајовић, Стеван Копривица и Дејан Стојиљковић. Он је навео да ће снимање трајати до октобра, а осим у Београду, одвијаће се у Требињу и Бањалуци. Прве епизоде гледаоци ће моћи да погледају већ на прољеће наредне године. – У овај веома комплексан пројекат укључено је још неколико писаца, као и тим историчара. Радња се дешава 1928. године, у периоду између

Пише: Милан Богојевић Софија Јовановић је још једна величанствена жена ратник из Балканских ратова и Првог светског рата. Своју бесмртност заслужила је великим херојством и великом жртвом коју је поднела за српски народ. Софија Јовановић добила је чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Њен лик нашао се и на немачкој дописници са натписом „Дама-војник у борби 1912. године“, а слика у униформи објављена је на илустрацији париског „Малог журнала“ са потписом „Хероина Србије – госпођица Софија Јовановић“. Софија је рођена у Београду на Дорћолу. Била је ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао много кћери и гласно жалио што нема „сина јунака“ који ће осветити Косово. Иако је била

Век после Великог рата, још живи успомена на чувени 209. Богородски пук страдао у одбрани наше земље. На Дан победе потомци руских ратника поклониће се сенима 3.000 својих предака погинулих бранећи Србију БРАТСТВО по оружју, рођено у Првом светском рату, довешће следеће недеље у Србију потомке руских ратника из Ногинског региона у Мословској области. На Дан победе они ће се поклонити сенима 3.000 својих предака који су као официри и војници 209. Богородског пука погинули бранећи Србију 1914. и 1915. године. Унуци и праунуци хероја Великог рата увеличаће централну прославу Дана победе и Дана Војске, која ће ове године бити одржана у Зрењанину. То ће бити и прилика да се