Prvi svetski rat koji je trajao od 1914. do 1918. godine doneo je mnogo žrtava na obe zaraćene strane. Srpska vojska se posle teških borbi protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja (Austrougara, Nemaca i Bugara) povukla preko Albanije na ostrvo Krf. Nekoliko meseci je bilo dovoljno da se oporavi i transformiše u tri armije. Oporavljena srpska vojska sa ostrva Krf upućuje se na Solunski front u sastavu sila Antante (Francuska, Britanija, Italija, Grčka i Rusija). Sa druge strane fronta nalaze se centralne sile (Nemačka, Austrougarska i Bugarska). Operacije na Solunskom frontu su vođene neposredno uz granične linije između  država Bugarske, Srbije, Albanije i Grčke. Borbe koje je srpska vojska vodila na Solunskom

U Spomen kompleksu Zebrnjak u nedelju je na komemorativnom skupu, odavanjem počasti i polaganjem venaca kod spomenika pobede Srpske vojske nad snagama Otomanske imperije u Prvom balkanskom ratu 1912. obeležena 105. godišnjica Kumanovske bitke SKOPLJE: OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ U Spomen kompleksu Zebrnjak na severu Makedonije, u nedelju je na komemorativnom skupu, odavanjem počasti i polaganjem venaca kod spomenika pobede Srpske vojske nad snagama Otomanske imperije u Prvom balkanskom ratu 1912. obeležena 105. godišnjica Kumanovske bitke. Na svečanosti počast palim srpskim vojnicima, polaganjem lovorovih venaca, buketa cveća i paljenjem sveća odale su delegacije Ambasade Srbije u Skoplju, Vlade Makedonije, opštine Vranje, srpskih stranaka i asocijacija iz Makedonije, udruženja potomaka ratnika

Na legendarnom Mačkovom kamenu juče su osveštani temelji budućeg spomen-hrama posvećenog Svetom Stefanu Lazareviću, ali i svim palim rodoljubima Na legendarnom Mačkovom kamenu juče su osveštani temelji budućeg spomen-hrama posvećenog Svetom Stefanu Lazareviću, ali i svim palim rodoljubima za slobodu iz bitke na Mačkovom kamenu i na Drini. Buduća bogomolja, kako je rekao protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske uprave SPC, biće i bogoslužbena, ali i svedočanstvo i sećanje na veliko herojstvo Srba u velikom ratu za veru, otadžbinu i naciju u ovom delu Srbije. Bogomolja bi trebalo da bude završena naredne godine do obeležavanja jubileja – 100 godina od završetka velikog rata. Autor: V. M. Izvor: NOVOSTI Vezane vijesti: Mačkov kamen:

Neispričana priča o čuvaru groblja Zejtinlik. Najveće mi je priznanje kad stignu potomci, upale sveću, a ja vidim koliko se ponose svojim slavnim precima Hoda povijen. Štap je čas u desnoj, čas u levoj ruci. Sustigla starost. Oslabila pluća i srce popušta, kaže nam. A žuri sa istom voljom i istim žarom, kao kada je pre 57 godina preuzeo brigu o Zejtinliku. Čuvao ga, uređivao, dočekivao i ispraćao potomke ratnika. Pokazivao gde počivaju njihovi slavni preci. Жivom rečju tumačio istoriju i sudbinu usnulih srpskih, junačkih pukova. Kao nekad, tako i danas, a devedeseta mu je potpisala život, poranio je pre jutra. Pre prvih poseta. Da neko stigne, a da ga

Lokalna vlast u Krupnju, na čelu sa predsednikom Ivanom Isailovićem, prva je nagovestila da će, ne samo podržati, već i pomoći izgradnju bogomolje uoči obeležavanja stodišnjice Velikog rata Krupanj – Na planini Jagodnji, podno legendranog Mačkovog kamena, počela je izgradnja pravoslavnog spomen-hrama, posvećenog Svetom Stefanu Visokom, sinu svetog cara Lazara, uoči obeležavanja stodišnjice Velikog rata, koje će biti naredne godine. Narod Rađevine, Azbukovice i Jadra sa institucijama i ustanovama iz ovih krajeva kao i brojna udruženja potomaka Velikog rata imali su žarku želju su da se i na Mačkovom kamenu na dostojan način obeležava taj veliki i značajan jubilej, ali kako je vreme prolazilo od stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, nekako je priča

“Novosti” na neistraženoj Petrinoj steni, srpskim Termopilima nad Valjevom. Tokom Drinske bitke, u Velikom ratu, ovde svakodnevno ginulo više od 400 vojnika Igrom sudbine, srpski vojnici koji su u Velikom ratu branili neosvojivu Petrinu stenu, istaknuti vrh Sokolske planine, najtvrđe uporište imali su u rovovima i na bedemima koje su ratnici prednemanjićke Srbije postavili još u 10. veku. Grad iz vremena kneza Časlava, kao i neverovatnu priču o žrtvama i junaštvu branilaca Petrine stene posle gotovo veka zaborava, otkrili su reporteri “Novosti”, uz pomoć entuzijasta – planinarskog vodiča Dragana Pavlovića Popa i arheologa dr Dejana Bulića. Petrina stena i obližnji Proslop, govore nam naši “domaćini”, zaslužuju epitet srpskih Termopila nad

Položeni venci kod više spomen-obeležja u gradu. Vlada danas u Kruševcu, premijerka Ana Brnabić predstavlja rezultate rada u prvih 100 dana Vlade Kruševac – Polaganjem venaca na Spomenik kosovskim junacima, počelo je centralno obeležavanje Dana oslobođenja Kruševca u Prvom i Drugom svetskom ratu. Predstavnici lokalne samouprave, gradova-pobratima Krfa i Stavrosa, kao i borčakih i drugih organizacija položili su cveće i na Spomenik 1912-1918, kao i Spomenik poginulim ruskim vojnicima na Rasini. Očekuje se da oko 12,30 premijerka Ana Brnabić predstavi rezultate rada u prvih 100 dana Vlade, a nešto ranije, predviđen je i obilazak pogona IMK “14.oktobar”, nekadašnjeg fabričkog giganta, koji je nakon više od dve decenije propadanja, dobio novog vlasnika

Razgovor sa vođom pobune Anom Njego Danas u vreme kada žene u celom svetu postižu velike uspehe na svima poljima ljudske delatnosti, drže vatrene govore u parlamentu, bore se u rovovima, rame uz rame sa svojim drugovima, treba zabeležiti jedan neobičan podvig naših seljanki, iz Sreza sarajevskog, jedan jedinstven protest, događaj vredan pažnje, ali sasvim zaboravljen i nigde nezabeležen. Borba naših seljanki, neukih i sasvim nepismenih, vođena i izvojevana po cenu najvećih napora, slična je donekle borbama koje žene danas u celom svetu vode. U ovom slučaju, bila je borba majki, odbrana od gladi, žena tri razna plemena, ali jednakih osećaja. Borba surova, lišena svih obzira, sukob slabih i motkama

Danas se navršavaju 83 godine od smrti kralja Jugoslavije Aleksandra Prvog Karađorđevića koji je ubijen u Marseju 9. oktobra 1934. godine, u atentatu prilikom državne posjete Francuskoj u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Njemačke. Kralj Aleksandar bio je drugi sin Petra Prvog Karađorđevića i kneginje Zorke, kćerke crnogorskog kralja Nikole Petrovića, a prestolonasljednik je postao nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909. godine. Atentator je bio pripadnik VMRO /Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija/ Vlado Černozemski, a zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, koji se vozio sa njime u automobilu. Kralj Aleksandar je u Marsej otputovao

Kao trgovački putnik putujući 1914. godine po Srbiji svratio sam u Šabac. Tu me dočeka Vidovdan i vest o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda. Objavljena je mobilizacija, a ja se rastadoh od prijatelja rešen da se javim najbližem mestu, te se uputih već prvog dana u Koceljevo, koje se nalazi između Šapca i Valjeva. Tu sam našao Milana Sotirovića viđenog građanina i činovnika opštine šabačke, rezervnog kapetana druge klase i komandira četvrte čete Prvog bataljona šestog pešadijskog puka drugog poziva. On mi reče da kao dobrovoljac imam pravo da biram jedinicu u koju ću stupiti. Savetovao me je da koristim to pravo i predložio da se prijavim za njegovu četu.

Pre 102 godine, major Dragutin Gavrilović je prikupio borce koji su već danima branili Beograd i, ispred kafane „Jasenica“ na Dorćolu, održao govor koji će ući u anale svetske istorije. „Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Жiveo Kralj! Жiveo Beograd!“, rečenice su čuvenog govora. Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli

Stolac, malo mesto u Hercegovini, krševito, na čijem kamenu su rođeni mnogi čvrsti i ponosni ljudi. Srba poput pomenute trojice bilo je više u Stocu, i pre i posle njih. Njih trojica su izdvojeni kao predstavnici jedine velike srpske generacije, one s početka 20. veka, u koju svrstavam i naraštaj mladobosanski. Čuveno je srpstvo, po jeziku, Ali-paše Stočevića-Rizvanbegovića, hercegovačkog vezira, koji je pisao vladici Njegošu ćirilicom, jezikom srpskim, čistim i bistrim kao hercegovačko nebo posle kiše, iz čijih pisama je episkop skenderijsko-crnogorsko-brdski mogao izvlačiti korisne pouke – jezikoslovne i političke. Iz vezirovog plemena, sa njegovim prezimenom, bilo je srbofilski orijentisanih plemenika i u vremenu Principovog pojasa. Nešto se tiho ali