arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Изложба „Тамо далеко 1918-2018“ данас у Котору

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С,  Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?

Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта. На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом „Србија на ранама саздана“. Након литургије, служења парастоса страдалницима, обиласка крајпуташа у ариљском крају и вечерње службе, уследила је академија у оквиру које је наступао хор „Свети Николај Жички“ из Љубића, ученици Средње школе „Свети Ахилије“ који су извели представу засновану на књизи Антонија Ђурића „Солунци говоре“, као и писац и стални сарадник Искре Милан Ружић који је академију отворио

Војвода Поповић, војвода Вук

Бодљикаву жицу кидали су голим рукама

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра  2015.године. Потпуковник Воjин Поповић храбро jе погинуо на челу своjих чета Наjтеже борбе Добровољачки одред jе 1916. године водио на Каjмакчалану. Наредба Врховне команде да одред крене ка Каjмакчалану затекла jе добровољце jужно од Лерина и Добровољачки одред jе усиљеним маршем стигао на Каjмакчалан 28. септембра 1916. године и заменио у рововима борце 4. пука Дринске дивизиjе. Тридесетог септембра 1916. године почео jе напад на Каjмакчалан после артиљериjске припреме коjа jе траjала два и по часа. „Одмах поподне могаху се кроз облаке дима приметити поjедини бугарски воjници како се крећу по положаjу као суманути… У моменту њихове потпуне избезумљености

ВЕЛИКА СВЕТКОВИНА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ: Храм као сведок јунаштва

На легендарном Мачковом камену, на планини Јагодњи, на граници општина Љубовија и Крупањ, у четвртак је одржана велика црквено-народна светковина којој је присуствовало неколико хиљада људи. На легендарном Мачковом камену, на планини Јагодњи, на граници општина Љубовија и Крупањ, у четвртак је одржана велика црквено-народна светковина којој је присуствовало неколико хиљада људи из овог краја, других делова Србије, из Републике Српске. Патријарх српски Иринеј, са епископима, шабачким Лаврентијем и ваљевским Милутином, и свештенством из Јадра, Рађевине и Азбуковице, освештао је Спомен цркву, посвећену светом високом деспоту Стефану, на Мачковом камену у част јунацима битакама на Мачковом камену и на Дрини, који је подигнут за мање од годину дана. Храм је

МИЛОШ КОВИЋ

Народи дуге и славне прошлости не могу да буду колонизовани

Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија или оружане снаге Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. децембра 2016.године. Пише: Милош Ковић Књига Срби 1903-1914. покушава да оцрта обрисе и понуди тумачења једне велике епохе и пута који су Срби, како би доспели у ту епоху, прешли у 19. веку. Њено прво поглавље посвећено је историји политичких идеја, док се у другом, кроз историјско-филозофске портрете најзначајнијих личности поменутог периода, даје слика њихових филозофских и научних мисли. Главни циљ ове књиге је, како каже и сам приређивач, „да одговори на питања: ко су били Срби на крају тог кретања, у

Стојан Томић

Дванаест одличја ратника Стојана

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. децембра 2015.године. Ово је прича о једном од најпознатијих и, судећи по броју одликовања, једном од најхрабријих ратника са југа Србије у Првом светском рату Стојану Томићу (1892–1976) поднареднику 3. чете, 3. батаљона, 4. прекобројног пука Моравске дивизије српске војске 1914. године. Овај текст пишем не као унук о деди по мајци, него као хроничар живота једног аутентичног патриоте, храброг борца, поузданог ратног друга и пријатеља кога су његови саборци из милоште прозвали Татко. Да нисам пристрастан, показаће редови који следе. Његова ратничка одисеја почиње 1914. године. У униформи коју му је припремила породица и у седлу његовог вранца, првог

Генерал Симовић одржао дирљив час из историје ученицима ОШ ,,Бубањски хероји ” из Ниша

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” посетили су Команду копнене војске Србије у Нишу,  а домаћин им  је био  генерал Милосав Симовић, командант Копнене војске. Ученици осмог разреда и део професора  са директорком Верицом Раденковић, обишли су музеј Копнене војске који се налази у згради Команде, а кроз музејску поставку и историју Србије водио их је својом јединственом и  дирљивом причом генерал Милосав Симовић, који је одржао несвакидашњи час историје у  музеју у коме је  јединствено и професионално саткана целокупна историја Српског народа. На овај начин и приступ деца постају национално и културно свесна. Историја је темељ, без ње ми више нисмо Срби, каже Ђорђе Бојанић. Леп призор био је када су

Драгутин Томашевић

Сахранила га мајка Стана и његово јунаштво

Некада давно у једном месту живео је један… Уколико вам ово личи на почетак неке бајке можда крајњи утисак и буде баш такав. Следи прича која подиже морал, буди национални понос и пре свега враћа веру у људе да се великим радом, храброшћу и упорношћу може све постићи. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. децембра 2015.године. Мало место Бистрица код Петровца на Млави крајем 19 и почетком 20 века поносило се својим Драгутином Томашевићем, иначе виђеним чланом Соколског друштва Душан Силни. Он је поштовање тадашње спортске јавности у земљи стекао звањем десетоструког шампиона тадашње Краљевине Србије у атлетици а углед у друштву нераскидивим пријатељством са првим сином

Краљ Александар I Карађорђевић

Краљ Александар I Карађорђевић – заблуде и чињенице

Од монархофашистичког диктатора, како је окарактерисан у послератном добу, прешао је пут великосрпског хегемона, до велеиздајника националних интереса и највећег српског усуда прошлог века. Несрећа је вешто манипулисала чињеницама, те од сваког сегмента живота југословенског краља створила енигму. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. децембра 2015.године. Краљ Александар је био фашистички диктатор Комунисти су настојали приказати краља Александра Карађорђевића као следбеника фашизма, како би га лакше ускладили у шаблон ,,народног непријатеља“ – њиховог противника. Истина јесте да је забрањен рад Комунистичкој партији Југославије, управо за време његове владавине. Међутим, таква одлука није могла бити донета из ставова владара блиских фашизму, пошто је чувена Обзнана донета децембра

„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. Срамота!“

„Јеремија пали топа, затресла се сва Европа…“, пре тачно 100 година, 15. септембра мој прадеда Периша Ковачевић, са шајкачом на глави, са пушком у руци кренуо је кући. После три године изгнаства. Да ослободе Србију. Тог 15. септембра 1918. године – Живојин Мишић, командант Главног штаба српске војске, упутио је својим војницима и официрима наредбу – јуриш! У депеши која је прочитана војницима у рововима солунског фронта стоји – „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у

Карађорђеви витезови из Горње Јабланице

У Великом рату борила су се четири брата Перовић – Сава, Ристо, Михаило и Вукосав из села Стубле и сва четворица су се окитила Карађорђевом звездом са мачевима Крајем новембра 1915. године српска војска повлачила се преко Косова и Метохије према Албанији и Јадранском мору. На дан Св. Апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, краљ Петар I Карађорђевић славио је славу под великим војничким шатором. У госте је позвао своју свиту и команданте армија и пукова, као и храбрије официре које су делегирали пукови. Када су се гости окупили под краљев шатор, Петар је упалио велику воштану свећу и ставио је у славски колач. Киша је падала. Крупна кап пала је

Победа српских јунака за незаборав

Широм земље обележен век од пробоја Солунског фронта, после чега је уследио слом централних сила. Један од највећих тријумфа наше војске у историји и кључни продор у Првом светском рату Тачно 100 година од почетка велике савезничке офанзиве, која је окончана пробојем Солунског фронта, што је била и једна од најважнијих, а за Србију свакако кључна операција Првог светског рата, обележено је у суботу широм земље.Параћинци су посебним програмом под називом „Почаст ратницима“, испред Споменика победнику у центру града, обележили овај значајан јубилеј и одали пошту изгинулим јунацима. Полагањем венаца и цвећа на споменик погинулим и преминулим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1919. године са подручја тадашње Општине рибничке, у

Сто година од Великог рата; Мишић: „У смрт, само не стајте“

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату (Великом рату), а то се десило управо на данашњи дан, 15. септембар пре тачно 100 година. Напад са Солунског фронта на Централне силе савезници су увелико пропремали од јуна 1918. године, а нови главнокомандујући, генерал Франше д’Епере прихватио је предлог српске Врховне команде за општу офанзиву и пробој на сектору српског фронта… На линији фронта Централне силе имале су око 626.000 војника, 1.400 топова и 80 авиона. Наспрам је било 185.000 француских, 140.000 српских (од тога 20.000 добровољаца), 135.000 грчких, 120.000 британских и 42.000 италијанских војника. Топова је било 1.800 и 200 авиона. Дакле, укупно 625.000

Споменик грчком сељаку

 У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен. Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису. Имао је само тринаест година када су измучени војници Дринске дивизије српске војске јануара 1916. после катаклизмичне албанске голготе, стигли на острво слободе у близини његовог села. Под

Павле Јуришић Штурм

Од пруског водника до српског генерала

Сјајна војничка каријера генерала Павла Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. септембра 2016. године.) Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекала отвореног срца, а он је у њој нашао нову

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.