Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са мачевима. У књизи „Витези слободе“ новинара „Политике“ Милана Шантића, објављене давне 1938. више него заслужено место међу корицама освојио је и Благоје Крушић. Аутор је текст о Крушићу почео са Наредбом начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. у којој се износе сва херојства наредника Благоја Крушића а на крају наредбе лично војвода Бојовић даје закључак: „Наредника Крушића износим за пример и извор јунаштва и похваљујем га целој војсци.“ Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са

Србија је у Првом Свјетском рату изгубила 1.247.435 становника или 28 посто цјелокупне популације.  Приредио Ђорђе Бојанић Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 посто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата. У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца. Србија је изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 60 одсто погинуло, а десет одсто је

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата. Масовна силовања “Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији

Зашто је баш током неколико претходних година власт у Црној Гори толико снажно и са много неразумне страсти почела да критикује ступање Црне Горе у састав уједињене српске и нешто касније југословенске државе? Понекад ми се учини да је 1918. уствари била пре две или три године. Као да четврт века касније није наступио Други светски рат у коме су црногорски сепаратисти практично нестали пред два југословенска, у суштини српска покрета. Како то да после 1945. однос према уједињењу из 1918. никада није био тако негативан као данас? Да ли је могуће да они који су блискост са Србијом потврђивали више пута током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Управо они који су деведесетих прихватили

Брнабић је рекла да су нам наши најславнији преци показали два пута – један да стално жалимо и сажаљевамо себе и други да дамо све од себе, као што су они дали. Србија је данас јача него што је била јуче, а слабија него што ће бити сутра, поручила је председница владе Ана Брнабић на откривању споменика Гвозденом пуку у Прокупљу, где се обележава стогодишњица ослобођења града. У том граду, у који су 1918. умарширале јединице Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем, откривен је споменик Другом пешадијском пуку српске војске, познатији по свом називу „гвоздени“, који је учествовао у ратовима од 1912. до 1918. године, а у

У Бечеју је данас откривен обновљени споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Академик Матија Бећковић рекао је да се период владавине краља Петра Првог од 1904. до 1914. године сматра најдемократскијим у историји Србије. „Краљ је управљао, а није владао. Нека је част и слава грађанима и граду Бечеју што о стогодишњици Великог рата подижу споменик највољенијем српском краљу. Кад већ има споменик у Паризу, на Јелисејским пољима, недалеко од тријумфалне капије, нека га има и у Бачкој, у Бечеју. Син кнежев, унук вождов, отац краљев, био је владар најсрећније звезде“, истакао је Бећковић, који је открио споменик заједно са предсједником Скупштине општине Бечеј Ненадом Томашевићем. Томашевић, који је и предсједник

Његово преосвештенство владика шумадијски Јован служио је данас Свету архијерејску литургију и помен у краљевском маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу поводом 84 године од смрти његовог величанства краља Александра Првог, који је убијен у атентату у Марсељу. Након литургије вијенце на гроб краља Александра положили су чланови породице Карађорђевић, представници Крунског савјета, локалне заједнице, Војске Србије и грађани који су се окупили да одају пошту вољеном краљу, саопштено је из канцеларије Карађорђевића. Краљ Александар Први мучки је убијен током државне посјете Француској у Марсељу 9. октобра у 1934. године, а у атентату је убијен и француски министар иностраних послова Луј Барту. Краљ Александар Први рођен је 16. децембра 1888.

Пироћанци и Француски институт славе век од завршетка Великог рата. Обележавају и 140 лета од присаједињења овог краја Србији. Локална самоуправа и Француски институт у Београду – поводом века од завршетка Великог рата и ослобођења Пирота – организују тематску изложбу под називом „Наше успомене – наша сећања“. Поставка од неколико десетина аутентичних фотографија из тог славног доба је отворена 3. октобра у галерији „Чедомир Крстић“. Потом ће бити и пред публиком у другим српским градовима, а 1. новембра – на дан ослобођења престонице у првом рату – моћи ће да је виде и Београђани. Помоћник градоначелника Пирота Бојан Ранђеловић каже да ће људи на крајњем југоистоку Србије моћи да виде

Позориште Приједор ће у суботу, 6. октобра, премијерно одиграти представу „Колубарска битка“ рађену по роману Добрице Ћосића „Време смрти“ и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, најављено је данас на конференцији за новинаре. Глумац Деан Батоз рекао је да је ово, након представе „Сабирни центар“, друга премијера у 66. сезони Позоришта Приједор. „На најбољи начин смо искористили нови тонски и свјетлосни парк који смо добили захваљујући градy Приједору“, додао је Батоз. Режисер Александар Дунђеровић каже да је ово колективни пројекат који је изнијело Позориште Приједор, а у којем учествују још и Народно позориште Републике Српске, Београдско драмско позориште, дизајнер свјетла из Загреба, дизајнер тона из Београда и он који предаје на Краљевској

У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања. ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод. Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине. Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред