Историчар из Београда Предраг Марковић рекао је да то што је Југославија два пута пропадала може да значи да је од почетка била лоша идеја, али и да су биле превелике силе које су се намјериле да је униште. „Оба пута није пропадала сама од себе већ под притиском неких великих сила“, рекао је Марковић на трибини „За и против Југославије“, одржаној синоћ у Добоју поводом стотину година од завршетка Првог свјетског рата. Марковић сматра да не треба бити велики југоносталгичар, али оцјењује да је Југославија била сан најбољих људи, првенствено Срба, који се није остварио. Он је истакао да критичари Југославије данас најчешће потцјењују српског политичара Николу Пашића који

Група новосадских умјетника урадила је највећи мурал у Србији, посвећен Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Мурал се налази на Булевару Краља Петра Првог, у новосадском насељу „Блок“, и простире се на око 150 м2, пренијела је РТВ Војводине. Како истичу из удружења „Буте добри“, које је организовало осликавање, на овај начин су жељели да обиљеже 100-годишњицу од ослобођења Србије у Првом свјетском рату. „Желимо да нас људи препознају по друштвено-корисним активностима у интересу Новог Сада и свих добрих људи који у њему живе. Изузетно смо поносни што смо допринели да наш град буде богатији за умјетничко дјело оваквих размјера. Поред чињенице да се мурал налази на истоименом булевару, јако је важно

Епопеја у режији Предрага Антонијевића. Мелодрама о херојству, моралу и жртви нашег народа у Великом рату. ПОСЛЕ премијере у оквиру програма централне прославе којом је Србија 1. новембра обележили сто година од ослобођења Београда у Великом рату, филм „Заспанка за војнике“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића у петак вече је у Сава центру имао и биоскопску премијерну пројекцију. Историјску епопеју о херојству и жртви нашег народа Антонијевић је снимио по мотивима „Српске трилогије“ Стевана Јаковљевића, сценарио потписује заједно са Наташом Дракулић, а „Заспанка за војнике“ данас стиже на репертоар биоскопа широм Србије. Овај својеврстан филмски споменик генерацији наших предака почиње сценом Небојше Глоговца, који у „Заспанци“ игра Сељака који откопава кости

Споменик краљу Александру Карађорђевићу биће подигнут у центру Београда, најавио је данас замјеник градоначелника Београда Горан Весић. „Био је главнокомандујући током Великог рата и истрајавао је са српском војском до последњег дана у свим великим биткама и повлачењу преко Албаније. Такође, био је прва жртва фашизма у Европи и заслужује да добије споменик у нашој престоници“, рекао је Весић, изразивши наду да би то могло да се буде реализовано наредне године. Подсјетивши да је јуче обиљежено стотину година од завршетка Првог свјетског рата, Весић је истакао да ће се Београд одужити краљу Александру тако што ће му подићи споменик, саопштено је из Градске управе. Он је додао да је предсједник

У првим месецима Првог светског рата (баш негде ових дана навршило се 102 године од тих судбоносних догађаја), Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају. Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом! У првим месецима Првог светског рата (баш негде ових дана навршило се 102 године од тих судбоносних догађаја), Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају. Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом! Током целог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим деловима огромна. Ипак, Срби су и даље

Изасланик председника Србије Никола Селаковић, градоначелник Ужица Тихомир Петковић и доскорашњи начелник Генералштаба ВС генерал Љубиша Диковић открили су јуче у Ужицу споменик великој победи Србије у Првом светском рату. Споменик који је са постаментном висок око 7 метара постављен је у кружном току и убудуће ће дочекивати све оне који стижу у град из правца Чачка односно из правца Београда. Споменик је дело вајара Светомира Радовића а урађен је по узору на споменик чији је аутор архитекта Ђорђе Јовановић и од кога је остала само једна фотграфија. Градоначелник Ужица Тихомир Петковић, подсећајући да је Ужице у Балканским ратовима и у Првом светском рату изгубило око 3.000 људи, рекао је

Државна секретарка Министарства Женевјев Даријесек у четвртак ће предводити делегацију на обележавању стогодишњице ослобођења Београда. ТОКОМ четири године ужасних сукоба у Првом светском рату, 900 француских војника гинуло је свакога дана. Да не спомињемо милионе рањених, онеспособљених и осакаћених. Била је то траума коју свака заједница и даље носи у сећању кроз хиљаде споменика страдалима, пред којима су Французи позвани да се окупе 11. новембра. Ви сте, у Србији, изгубили скоро једну трећину вашег мушког становништва током овог страшног сукоба, и боље од било кога разумете значај овог памћења. То, у разговору за „Новости“, истиче француски државни секретар Министарства војске и члан Владе Француске Женевјев Даријесек, која ће предводити делегацију

У јануару 1916. године српска војска стигла је на Крф, а грчки земљорадник Јанис Јанулис изнемоглим српским војницима уступио је своју земљу како би на њој направили војни логор. На његовом имању војници су се опорављали након голготе коју су прошли у Албанији. Они који нису издржали сахрањивани су, такође на његовом имању. Ексхумацијом, годинама касније, откривено је да је на том земљишту кости оставило 560 српских војника. Њихова тела пренесена су након ексхумације на острво Вид. Овај Грк је и тада нагласио, а његови потомци и данас то поштују – то имање не сме да служи ниједној другој сврси. Београђани су одали почаст Јанулису, који од данас добија улицу

У Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих мученика српских биће служен парастос за све страдале, а потом слиједи отварање сталне музејске поставке. Градске организације Удружења „Краљевина Србија“ и Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године већ низ година организују обиљежавање 10. новембра – Дана сјећања на ослобођење Бијељине и семберског краја од аустроугарске окупације. Тај дан је симбол и народном вољом изабраног пута ка уједињењу са Краљевином Србијом. Према ријечима предсједника Удружења „Краљевина Србија“ Бранислава Томића, овај датум се између два свјетска рата славио низом званичних церемонија, што је обновљено током посљедњих неколико година. „И ове године припремамо богат програм прославе, те ћемо у Спомен-храму Светог мученика кнеза

Прилози осветљавању позадине напада на Александра Карађорђевића. Председник Владе Узуновић није хтео да плати 20.000 долара за обезбеђење. БЕОГРАД, 2. октобра 1934. године. Престоница живи уобичајеним животом. Грађани, поготово чиновници и официри, припремају се за сезону слава и балова. Дневни листови пунили су ступце о предстојећој посети краља Александра земљи галских петлова. На двору влада “путна грозница”, пакује се гардероба. Канцеларија ордена инвентарише одликовања која ће у Француској лично уручити југословенски монарх. Далеко од очију јавности, у кабинету министра полиције, Владета Милићевић, шеф контраобавештајне службе Југославије, са узбуђењем реферише Живојину Лазићу, првом човеку тог ресора. Показује му две копије наредби Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се