Пише: Живадин Јовановић Изводи из беседе на свечаној академији поводом 100-те годишњице почетка Првог светског рата и 96-те годишњице Подгоричке скупштине, Подгорица, 26.11.2014. Одлука Велике Подгоричке скупштине представника српског народа у Црној Гори одржане пре 96 година о уједињењу Црне Горе и Србије је светао историјски догађај од великог значаја. Одлука народних представника о уједињењу израз је вековних тежњи српског народа да своје право на самоопредељење оствари уједињењем, да би уједињен, попут других европских народа, потпуније остваривао своје легитимне националне интересе, штитио своје биће и идентитет, у складу са опште-прихваћеним принципима. Увек за своје добро, никад на штету других. Данас Србија и Црна Гора постоје као одвојене државе. Не улазећи

Ревизионистичке тенденциjе у историjи о Првом свjетском рату покушаваjу поражене претворити у побjеднике, а одбрана истине о улози Србиjе и српског народа научним аргументима мора постати национални и патриотски чин, речено jе на отварању округлог стола „Млада Босна и идеjа националног ослобођења“. Секретар кабинета предсjедника Републике Српске Синиша Каран рекао jе да су присутне ревизионистичке тенденциjе када jе риjеч о узроку почетка рата, али да су им се Србиjа и Република Српска супротставиле. „Основна замисао jе да оваj догађаj истргнемо из сфере политике и да га ставимо у сферу науке гдjе и припада и да не дозволимо да фалсификати постану истина“, рекао jе Каран. Он jе додао да Република Српска

Томо Дима умро jе у Фиру у 108. години. Козма Дима, унук: Написаћу књигу како jе деда упамтио поносне српске воjнике СТИЗАЛИ су, jедан по jедан. Једва су ходали. Кост и кожа. Сенке од људи. Бледи и болних очиjу. Без гласа. Повремено сам чуо да су дозивали неког, по имену. Сигурно неког свог. Наjмилиjег. Тако сам упамтио ваше воjнике. Овако нам jе, у лето протекле године, сведочио стари Грк Томо Дима, последњи живи сведок српских збегова на дугом путу страдања кроз Албаниjу. А пре два дана, Томов унук Козма, професор српског, jавио нам jе из Фира: – Умро jе моj деда Тома. Пожелео сам, заправо, обећао сам себи, али и

Бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе су само неке од злочина Аустроугара над Србима. Дуго о томе ниjе било ни речи, нити jе ико за те злочине кажњен, пише аустриjски “Пресе”. Аустриjски лист “Пресе” (“Дие Прессе”) обjавио jе недавно чланак у ком се позабавио некажњеним злочинима коjе jе аустриjска краљевска бригада чинила над Србима током Првог светског рата. “Пресе” се овом приликом позива на списе аустриjскоj jавности “непознатог”, а нама више него познатог шваjцарског криминолога Рудолфа Арчибалда Раjса коjи jе детаљно описао брутално понашање аустриjске краљевске бригаде током Првог светског рата. Како наводи Пресе, бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе

Служењем парастоса погинулим српским борцима Првог свjетског рата у бањалучком храму Христа Спаситеља и одржавањем пригодног умjетничког програма, данас jе обиљежен Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године. „Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године за нас Србе са ове стране Дрине jедан jе од наjзначаjниjих догађаjа у нашоj новиjоj историjи“, рекао jе савjетник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица. Он jе нагласио да се Влада Републике Српске, обиљежавањем овог и других историjских датума, опредиjелила да сачува историjу страдања српског народа, да млада покољења гледаjу на подвиге српских воjника коjи су слободу извоjевали наjљућом вољом и снагом. „Искрено очекуjем да се уважи наша жеља

Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године биће обиљежен сутра у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Дуњић jе навео да jе за 11.00 часова предвиђен пригодан умjетнички програм испред храма Христа Спаситеља, док ће у 17.00 часова у Културном центру Бански двор бити одржан округли сто о теми „Пуцањ у ропство“.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да

Предсjедник Србиjе Томислав Николић данас jе у Београду свечано открио споменик цару Николаjу Другом Романову, коjи jе био спреман да жртвуjе круну и живот за спас српског народа у Првом свjетском рату, а чиjу jе породицу, због мученичке смрти од бољшевика, Руска православна црква прогласила светом. Николић jе поручио да за Србе светачки сjаj има споменик на коме су уклесане риjечи коjе jе Цар Николаj упутио српском краљу Александру Карађорђевићу у праскозорjе Првог свjетског рата: „Сви моjи напори биће усмjерени за очување Србиjе. Ни у ком случаjу Русиjа неће бити равнодушна према судбини Србиjе“. „Београд данас међу своjе наjлепше историjске приче уписуjе оваj споменик. Споменик подигнут цару коjи jе дигао

Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства Слика Драгутина Матића обишла цео свет ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци. – Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од

Стогодишњица рођења и петогодишњица смрти Кад нешто чинимо зато што тако хоћемо постаjемо радосни. Ако jе то по нашоj искреноj вољи коjу из срца произносимо и ако jе праћено сталним чињењем сваковрсног добра онда jе то акт узвишене лепоте (личне) слободе.То jе онда хтење коjе прераста у подвиг. Кад све то постоjи као смисао живота у питању jе посебна животна испуњеност и потпуно и траjно стање истинског задовољства. Бог нам jе, као своj велики залог, послао Патриjарха Павла (Гоjка Стоjчевића) да служи као пример хришћанског живота и љубави, мудрости, доброте, умерености, разумевања и солидарности. Да буде симбол прекомерне оданости народу из ког jе потекао. Репрезентативни узорак Божиjег дела. Следбеник наjузвишениjег

Његова светост патриjарх московски и циjеле Русиjе Кирил данас jе освештао историjско-мемориjални комплекс Руски некропољ на Новом гробљу у Београду. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља узела jе и компаниjа „Гаспромњефт“, у име коjе се обратио члан Управног одбора Александар Дибаљ, истакавши да ова компаниjа ниjе само наjвећи инвеститор у Србиjи већ и корпоративни спонзор различитих друштвено одговорних проjеката. „Компаниjа дуги низ година успешно проводи крупне проjекте у области историjе и културе, коjи промовишу развоj односа наших земаља. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља у Београду представља наш допринос очувању историjског наслеђа, управо оног коjе се односи на споменике заjедничке историjе Русиjе и Србиjе“, рекао jе Дибаљ. Предвиђено jе да руски патриjарх

Полагање виjенаца на воjничком спомен гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу У манастиру Светог Великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи код Сокоца данас jе служен парастос за 4.000 припадника Воjске Републике Српске коjи су погинули за одбрану Сараjевско-романиjске региjе, а чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овог храма. Парастос jе, поводом 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату, служило локално свештенство. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да jе 16. jун 1995. године дан када су готово све линиjе српске воjске биле пробиjене, те учињени надљудски напори, захваљуjући коjим су врло брзо враћени сви положаjи. „То jе био само jедан од крвавих дана на сараjевско-романиjском ратишту.

Међународна научна конференциjа „Утицаj Русиjе у Србиjи – историjски осврт и перспективе меке моћи “, у организациjи московског Фонда „Горчаков“ и Српског кода, завршила jе дводневни рад разматрањем духовних веза два народа, гополитике на Балкану и начина одбране од меке моћи Запада. О овим темама су излагали Ђорђе Вукадиновић, Слободан Јанковић, ђакон Ненад Илић, Игор Борисовић Пшеничников и Максим Николаjевич Мишченко, а у дебати су учествовали Душан Пророковић, Никита Бондарев и Петар Муљтатули, аутор књиге „Голгота царске породице“. Специjалан гост jе био директор Руског инстирута за стратешка истраживања др Леонид Петрович Решетњиков коjи jе изнео тезу коjа jе уграђена у закључак конференциjе да jе православље посебна цивилизациjа наjвиших вредности и

У Требињу jе синоћ отворена изложба паноа са фотографиjама и документима на коjима jе приказано страдање Срба у 20. виjеку са акцентом на Нато бомбардовање СР Југославиjе /СРЈ/ од 24. марта до 10. jуна 1999. године. Изложба садржи 35 паноа са фотографиjама и документима, међу коjима jе раскомадана карта Југославиjе из 1941. године, а на коjима су приказане све окрутности бомбардовања. У Музеjу Херцеговине изложбу jе отворио кустос – историчар београдског Музеjа жртава геноцида Боjан Ђокић коjи jе истакао да jе представљен догађаj коjи се збио на прагу 21. виjека, када су цивилизоване државе Европе и свиjета брутално напале jедну суверену државу. „Акценат jе стављен на 1999. годину, међутим изложба

Поглед jедан век уназад. Како шта нам данас, 2014, значи и говори 1914?   Угледни француски мислилац Ернест Ренан, промишљаjући о нациjи у свом чувеном предавању одржаном на Сорбони 1882, критиковао jе немачки романтичарски дискурс коjи jе о њоj постоjао и, може се рећи, био доминантан. Ни раса, ни jезик, ни религиjа, ни географиjа – ниjедан од тих чинилаца по његовом виђењу ниjе био пресудан за формирање jедне националне свести. За њену кохезиjу ниjе довољно заjедничко порекло, већ се мора обнављати кроз свакодневни плебисцит. Однос према прошлости, према истоj дефинициjи, може бити централни везивни елемент националног jединства, где заjедничка патња и туга спаjаjу више него заjедничка победа и успех. Коначно,