Борачко гробље краj цркве у Великоj Моштаници подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа БОРАЧКО гробље краj цркве у великоj Моштаници jедан jе од наjпотресниjих споменика у Србиjи. Подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа. Кише и снегови су већ начели речи посвете “Стани брате и прочитаj… ” урезане у меки камен белега над шест гробова jунака “Посавског баталиjона народне воjске” изгинулим у српско-турским ратовима 1876-1878. године. Сто година од почетка Великог рата неке пажљиве руке и даље брижно одржаваjу споменике 121 ратника из Велике Моштанице коjи су страдали у

Српско соколско друштво “Соко” Добрун настоjаће да реализуjе све планиране активности током 2015. године упркос умањењу буџета, закључено jе на сjедници Предсjедништва овог друштва, одржаноj у манастиру Светог Николаjа у Добрунскоj Риjеци.  Предсjедник Соколског друштва “Соко” Славко Хелета рекао jе Срни да ће чланови свих секциjа “Сокола” средином године реализовати велику акциjу санациjе и уређења костурнице и Спомен-капеле погинулим српским воjницима из Првог свjетског рата, током 1915. године. “Спомен-костурницу у Вардишту на Видовдан 1932. године освештао jе митрополит дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополиjе дабробосанске, Епархиjе жичке и у присуству око 5.000 вjерника коjи су ванредним возовима дошли из Србиjе и БиХ”, подсjетио jе Хелета. Он jе

Отварањем изложбе “Књижевно стваралаштво Младе Босне” у Источном Сараjеву jе настављена манифестациjа “Дани Владимира Настића”, коjа се одржава као знак сjећања на овог великог пjесника. Приређивачи изложбе, библиотекари Матичне библиотеке Источно Сараjево Бранислава Милошевић и Ивана Ерић, истакле су да су овом изложбом жељеле представити дjеловање Младобосанаца, коjе ниjе само историjско, него и књижевно. “Књижевно стваралаштво `Младе Босне` свjедочи да су Младобосанци првенствено били књижевници коjи у потрази за новим модерним књижевним изразом трагаjу за критичном оригиналношћу и ствараjу само себи своjствен израз бунтовништва из кога се рађа идеjа слободе”, навела jе Милошевићева током отварања изложбе. Она jе рекла да се непосредно пред почетак Првог свjетског рата у БиХ поjавила

Будва спомен плоча српским ослободиоцима Опозиционе странке оштро су данас осудили инициjативу Либералне партиjе да се уклони спомен плоча у Будви посвећена српскоj воjсци коjа jе 1918. ослободила таj град и поручили да таj евентуални чин неће проћи тако лако. На табли коjа jе изнад главних врата у Стари град постављена 1931. године, пише: “На успомену доласка храбре побjедоносне Српске воjске коjа послиjе jуначних побjеда ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва„. Изнад тог натписа уклесане су риjечи Петра Петровића Његоша„Поколења, дjела суде…“. Либерална партиjа jе у новембру прошле године позвала Министарство културе да „уреди градске бедеме и ову плочу скине као и сваку другу коjа деградира изглед

У Музеjу Сембериjе у Биjељини вечерас jе отворена изложба фотографиjа “Мемориjали Великог рата”, чиjи су аутори чланови Секциjе фотографа Друштва конзерватора Србиjе. Један од аутора Снежана Неговановић рекла jе новинарима да jе изложба настала прошле године у оквиру обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата и да показуjе броjност српских националних споменика и стање мемориjала из Великог рата у модерно доба. Изложба садржи фотографиjе воjних мемориjала, спомен-костурница и других обиљежjа коjа су након завршетка Великог рата подигнута у част палих воjника на просторима Грчке, Македониjе, Србиjе, Аустриjе, Чешке, Словачке, али и далеког Туниса и Марока. Према риjечима Неговановићеве, само у Београду се налази око 200 националних споменика из овог

На Новом гробљу у Београду jуче су полагањем виjенаца и уз наjвише државне и воjне почасти обиљежене годишњице смрти воjвода Живоjина Мишића и Петра Боjовића, као и армиjског генерала Павла Јуришића Штурма. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, коjи jе предводио традиционално комеморативно окупљање, изjавио jе да Србиjа идавањем почасти великанима Великог рата показуjе да “не заборавља, да памти и да се сjећа”. Церемониjи су присуствовали представници Министарства одбране и Воjске Србиjе, потомци истакнутих воjсковођа, као и представници великог броjа удружења грађана. Воjвода Живоjин Мишић умро jе 20. jануара 1921. године у Београду, воjвода Петар Боjовић 19. jануара 1945. године у Београду, а Павле

14. септембра 1914. године аустроугарски окупатори стриjељали српску елиту Бешке Пише: Горан Груловић „Не боj се, jа сам Први и Последњи. И Живи, и беjах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла. Напиши, дакле, што си видео, и што jесте и што ће бити после овога.“ (Отк. 1,17-19) Дана 6. септембра 1914. године српска воjска jе ушла у Срем. Немци су бежали ка северу и Новом Саду. Српски народ Бешке се обрадовао доласку српске воjске, зграда општине jе била осветљена и постављена jе бела застава. Стављали су упаљене свеће у прозоре своjих кућа, а била jе спремљена храна и пиће за ослободиоце. Нажалост, српска воjска

Током 20. века претрпели смо катастрофалне демографске губитке, углавном због туђих циљева. Политичке елите су неразумно жртвовале људске ресурсе и национални идентитет СРПСКИ народ jе у ратовима у 20. веку претрпео страдање коjе се граничи с геноцидом, али озбиљан попис жртава почео jе тек на стогодишњицу Великог рата. Инициjативу за оваj цивилизациjски посао, коjи jе већина других народа обавила, дао jе Музеj геноцида у Београду коjи, парадоксално, нема изложбене просториjе. Не постоjи место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања у 20. веку, коjа су почела Првим балканским ратом када jе “освећено Косово”, а завршила се НАТО агресиjом 1999. после коjе су међународне воjне снаге преузеле управу

Српско руководство чврсто jе веровало у jугословенску идеjу ни мало не одступаjући од зацртаних планова из Нишке декларациjе. Међутим, постоjала jе и могућност где би Србиjа уместо учешћа у jугословенскоj правилa проширену српску државу. Уjедињење свих Срба у jедну државу дуго jе био само сан српског народа са обе стране Дрине. Догађаjи коjи су уследили убрзо након Другог балканског рата убрзали су оваj процес. Нишка декларациjа, на самом почетку рата, jасно jе одсликавала жеље и аспирациjе Краљевине Србиjе. Тежило се уjедињењу свих словенских народа на балканском простору, Срба, Хрвата  и Словенаца, у jедну заjедничку државу. Са друге стране, као и неброjано пута у нашоj историjи, о послератним териториjама и границама питале

Немачки дечак у српском строjу Матиjас Рауш из Грабоваца у Срему са 12 година jе 1914. године прешао Саву у Србиjу са српским официром Антониjем Антонићем и после четири године рата вратио се жив и здрав кући Антониjе Антонић, резервни официр српске воjске из Орида код Шапца, када jе полазио у рат 1914. године, знао jе да ће ратовати против немачке воjске. Да ће његов ратни друг пуне четири године бити немачко дете, Антониjу ни на сан ниjе могло да дође. А управо му се то догодило. – У офанзиви на Срем 1914. године, српска воjска jе прешла Саву код Грабоваца. После неуспешних операциjа настало jе повлачење. Антониjе Антонић, тада

  У Први светски рат Гаврииловић jе ступио као маjор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадиjском пуку. Два пута jе рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад jе његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда   Маjор Драгутин Гавриловић   Храброст српских воjника у Великом рату (И Светски рат), битке коjе су водили и у коjима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали броjниjег и боље опремљениjег неприjатеља и данас се изучаваjу се у воjним школама и академиjама свуда у свету. А као пример наjвећег jунаштва и наjтрагичниjе воjне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног маjора

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао jе да jе обиљежавање дана страдања Срба у добоjском логору у Првом свjетском рату jедан од наjзначаjних датума из новиjе историjе српског народа, jер му се на овом подручjу десила велика голгота. Милуновић jе навео да jе добоjски логор формиран 27. децембра 1915. године с намjером аустроугарске власти да се створи тампон-зона, коjа jе требала да раздвоjи Србе у Србиjи од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилациjу народа на овом подручjу. “Кроз логор у Добоjу, са намjером да се српско становништво пограничне зоне Горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вjековних огњишта, прошло jе 45.971

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Добоjу ће сутра бити обиљежена “Интернациjа Срба у добоjски логор 1915. године”. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић саопштио jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да ће програм почети у 11.00 часова служењем парастоса страдалим српским логорашима у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоjу. Дуњић jе рекао да jе у 11.30 часова предвиђено полагање виjенаца на Спомен-костурницу, а у 11.45 часова обраћање званичника и изjаве за медиjе. Говорећи о историjском значаjу овог догађаjа, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић истакао jе да jе 1915. година запамћена као