arrow up
Са насловне стране „Хазет ван Антверпена” од 29/30. јуна 1914.

Улазак у свет медија

Уторак, 27. маj 2014. Дивно jе пролећно jутро после потопа коjи jе траjао неколико дана. Вероватно си на телевизиjи видео последице катастрофалних поплава. Чак су прављена поређења са Великом поплавом у Холандиjи из 1953! Београд jе по ко зна коjи пут препун расељених лица. Какво ли jе време било пре сто година када jе Принцип овде вршио последње припреме пред повратак у Сараjево? Овде jе дошао да пред пут попиjе кафу са своjим другарима и сапутницима Трифком Грабежом и Недељком Чабриновићем. Овде jе добио оружjе од Милана Цигановића, припадника Црне руке. Питам се да ли jе присутан био и Шарл Дусе, представник белгиjске фабрике „Херстал”, из чиjег ће оружjа Принцип

Народ из Поцерине измиче испред аустроугарске армаде

Пуцају на све што се миче

Михаилу Радмановићу су нанели петнаест рана. Имао jе тек четрнаест година. За свако пролеће по jедну, и jош убод за започето лето. И домови су запаљиви, треба само убацити ватру унутра У НЕКОМ jабучару спазише воjаци – дечак у бегу! Трчи. Заждио, већ прескочи високу ограду, хоће се шумарка дохватити из коjега су они, воjници, у насеље ушли. Ако утекне у честар, готово, побеже им! Двоjица прогонитеља запуцаше на тркача, не нишанећи, већ онако, одока. Као из шале. Момчић бежи у цикцак, час лево, час десно. Утом ти се за њим стушти jедан од наjбржих воjника. Дугачки су, дужи су воjнички кораци, краћи су дечачки. Када га висока воjничина скоро

Крвави поход оружника Фрање Јозефа I

Горе куће, чардаци и амбари

Кревеље се црно-жути солдати, скачу око труднице, препаднуте, поцикуjу, са исуканим баjонетима. Убадаjу jе у раздрљене груди. Воjаку успи ракиjу, даj меса, понуди дувана, све си му дао АКО они, тежаци, умилостиве небеса те лине киша, и солдатима ће бити лакше у тоj нимало лакоj ратничкоj радњи… Напротив, тешко jе бити воjак, па и опасно, поготову у походу ратном, у туђоj земљи! Смрт ти jе, такорећи, сваког трена за вратом! Чим су пребродили Дрину и Саву заjаха их аветиња смртна. Она jе, покаткад и видна, и на плећима српских воjника. И не само ратника, већ, богме, и наjстариjих па и наjмлађих Јадрана и Мачвана. Тешко jе домаћинима, али ниjе лако

Живот је, чини се, вечан, а војна - није

Рат је несрећа над несрећама

Састао се народ да стари преображењски обичаj обележи, не би ли кишу призвао. Све живо изгоре. Велика жега већ пресуши неколико извора. Стариjи ли jе живот од рата? Рађање од умирања! УОЧИ Преображења Господњег, 18. августа 1914. код записа се скупише мештани. Већаjу – да ли ће сутра, на Преображење, носити крста. На сутрашњи светац ишли су литиjу, с колена на колено, од памтивека, полазећи од записа. Зар да се сутрадан оранице и повртњаци, воћњаци и виногради, врела и водотоци не одбљесну у икони Преображења? Веруjу, ако преко домова и стаjа, сваке живуљке, усева, ливада, воћа и дрвећа не пређе сен изрезбаренога крста – наслутиће неку велику несрећу! Ако грђа

Фото: vostok.rs

ПРЕ ТАЧНО 100 ГОДИНА: Шумадинац, хицем из топа, први у историји, оборио авион!

Српски артиљерац Радоjе Рака Љутовац ушао jе, пре тачно 100 година, у историjу авиjациjе као први човек коjи jе ватром са земље оборио авион. Рака jе немачки „румплер“, изнад Крагуjевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа. Пре тачно 100 година, воjник Радоjе Рака Љутовац ушао jе у историjу ваздухопловства као први човек коjи jе хицем са земље оборио авион. Пуцао jе, из пољског топа, са Метиног брда код Крагуjевца и оборио аустриjски „румплер“, коjи jе пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули. Његов подвиг jе тим значаjниjи уколико се у обзир узме чињеница да Србиjа у то време ниjе имала организовану

Четрдест друга Вражја дивизија састављена од Хрвата

Без милости према становништву

Међу аустриjским солдатима круже карикатуре: краљ Петар I Карађорђевић уместо коња jаше овна и краљ са прутом у руци чува овце. Краљ – овчар.Наjстроже су кажњавани редови коjи су показивали милост ФОН ЛАСОТИЋ вади из торбака официрског фотографиjу некаквога сељака у шумадиjскоj ношњи. Кружи фото-снимак – смеjу се воjници ћесарски. Висок, мршав земљоделац на слици. Јаке обрве. Брци. Нос дугачак, сав у кости. Лице издужено, оштро. Очи широм отворене – оштрина у погледу. На глави шаjкача. Кошуља бела, без крагне, пуштена преко панталона до колена широких, одатле ужих ногавица, уз саму цеваницу. Преко кошуље припасан поjас о коjему су две кожне кесице и нож. Плећа огрнута шаjканим капутом. Руке му

Мобилисани војници црно-жуте армаде из Босне

Пуцајте, без оклевања, у свакога

Црно-жути команданти су говорили: Ово неће бити ратни поход, већ излет. Променада. Солдатски шпацирунг до Ниша, да се растера та хаjдучиjа и у пролазу казне непоћудни Срби. Опасне су комите, од оружjа опасуjу бомбе и дуге, оштре ножеве. ЋУТЕ воjници, католици, протестанти, православци, моjсиjевци, униjати, мухамеданци, веруjући и неверуjући. Неки таj папин благослов и не разумеjу, jер jезик не знаjу. Истина, и свештеник воjни jезик само натуца. А његова паства, регрути, у свакодневним вежбама и дрилу научили су и разумевали команде на немачком jезику, али мало шта изнад тога. Згледаjу се поданици Аустроугарске, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Тиролци, Босанци и Херцеговци, Јевреjи расути по Средњоj Европи, Срби са широкога подручjа

СЛУЖЕН ПАРАСТОС КОСТИ ТОДОРОВИЋУ И ЊЕГОВИМ САБОРЦИМА

У сребреничком храму Покрова Пресвете Богородице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће за покоj душа маjору Српске воjске из Првог свjетског рата, ослободиоцу Кости Тодоровићу и његовим саборцима спаљеним на данашњи дан 1914. године. Протоjереj Александар Млађеновић подсjетио jе да су на данашњи дан приjе 101 годину рањеног маjора Тодоровића са неколико сабораца окупатори живе спалили на ломачи у Сребреници гдjе се данас налази парк у коме су сачуване спомен-плоче захвалности маjору и његовим четницима. Ужичанин Коста Тодоровић jе, командуjући jуришном jединицом четника почетком септембра 1914. године, прешао Дрину и на неколико дана били су ослободили Сребреницу од Аустро-угарске. Након вишедневних борби, маjор Тодоровић и студент из Брчког

ПРОМОВИСАН “РАТНИ ДНЕВНИК МИОДРАГА ПЕТРОВИЋА”

Промоциjа књига у Андрићграду У Андрићевом институту у Андрићграду промовисане су књиге “Ратни дневник Миодрага В. Петровића”, коjи jе приредила Александра Вранеш, и уџбенички комплет за учење jапанског jезика “Корак по корак”, аутора Љиљане Марковић и Дивне Тричковић. Руководилац Одjељења Института за књижевност Александра Вранеш рекла jе да “Ратни дневник Миодрага В. Петровића”, издање Андрићевог института, представља дневник током Првог свjетског рата. “Петровић jе био први руководилац и оснивач Удружења ликовних уметника Србиjе коjи jе у дневнику, бележећи ратне страхоте, прозни и поетски исказ пропратио сликом и цртежом, на таj начин олакшаваjући своjе ратне дане и нама данас да схватимо кроз какве страхоте jе српска воjска пролазила”, рекла jе Вранешова.

Zejtinlik-01.jpg

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 97 ГОДИНА ОД ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Зеjтинлик – Српско воjничко гробље у Солуну На српском воjничком гробљу Зеjтинлик у Грчкоj данас ће бити одржана комеморативна церемониjа поводом обиљежавања 97 година од пробоjа Солунског фронта. Одбор за његовање традициjа ослободилачких ратова Србиjе саопштио jе да ће комеморативну церемониjу у име Владе Србиjе предводити државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић. Церемониjи ће присуствовати делегациjе Министарства одбране и Воjске Србиjе, генерални конзул Амбасаде Србиjе у Солуну, представници Грчке, као и дипломатски представници Француске, Британиjе, Русиjе и Италиjе. Сутра ће бити положени виjенци и одата почаст код савезничког мемориjала на Поликастру поводом обиљежавања годишњице пробоjа Македонског фронта.   Извор:   Везане виjести: Зеjтинлик: Легенде

Nece_beleg_soluncima.jpg

Неће белег Солунцима

Општинско веће Нове Вароши одбило предлоге Одбора за подизање споменика. Челник локалне власти Димитриjе Пауновић правда се мањком новца Чланови Одбора и ваjар Чпаjак на градском тргу ОПШТИНСКО веће одбило jе предлоге Одбора за подизање споменика ратницима 1912-1918, а ниjе се ни изjашњавало о кључном захтеву: локациjи на коjоj би се одужио дуг славним прецима. Нова Варош, тако, остаjе jедан од ретких градова без обележjа учесницима отаџбинских ратова, иако jе подизање белега у славу 2.000 ратника – од коjих jе 1.200 остало на боjиштима од Дрине до Каjмакчалана – замишљено као “круна” обележавања одбране Србиjе у Великом рату. Чланови Одбора, тела коjе jе пролетос формирало Веће, определили су се да

Delegacija_sokolackog_Udruzenja_potomaka_i_postovalaca_srpskih_dobrovoljaca.jpg

ПОЛОЖЕН ВИЈЕНАЦ НА СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

Делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положила jе вjенац на споменик солунским добровољцима. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу данас jе, поводом Дана почетка пробоjа солунског фронта у Првом свjетском раду – 15. септембра, виjенце положила делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу уписана су 363 имена. Предсjедник Удружења Бранимир Ђурковић каже да нису уписани добровољци, jер документациjа ниjе била комплетирана на вриjеме. Ђурковић jе рекао да породице потомака солунских добровољаца припремаjу документациjу коjа подразумиjева доказе о добровољачком статусу, па ће њихова имена бити уписана на споменик. Према његовим риjечима, Удружење

Spomenik_Peru_Tunguzu.jpg

КРСТ НА МОРИНАМА: Вјечни помен на херцеговачког јунака Пера Тунгуза

Након три године обновљен споменик Перу Тунгузу на брду Јакомир на Моринама Споменик Перу Тунгузу, брдо Јакомир, Морине, 2015.год. „Перо Тунгуз славни и чувени харамбаша из устанка “Невесињска пушка“, записан у историjи, а од нас Невесињаца поприлично заборављен и запостављен. Ево данас, са овога мjеста, у име Борачке организациjе покрећем инициjативу за хитном рестаурациjом споменика коjи jе у jако лошем стању. Надам се да ће ова инициjатива наићи на добар одзив и да ће се брзо реализовати. О каквом jе борцу и патриоти риjеч навешћу само податак да jе поред мноштва jунаштва као добровољац, иако jе имао преко седамдесет година отишао у Први свjетски рат, преживио голготу повлачења српске воjске преко

Pukovnik_Furnije_i_kapetan_Polan.jpg

Пилот Полан поново међу Србима

У Смедеревскоj Паланци у суботу откривен споменик српским и француским пилотима из Првог светског рата Пуковник Фурниjе и капетан Полан у кабини “Фармана” У СМЕДЕРЕВСКОЈ Паланци у суботу jе откривен споменик српским и француским ваздухоловцима из Првог рата. Свечаност jе увеличао и Жан-Клод Сеге, заступник породице пилота Луjа Полана, jедног од наjистакнутиjих француских ваздухопловаца коjи се борио са над Србиjом 1915. године, а уз њега jе био и престолонаследник Александар Карађорђевић. Пред српском и француском заставом, коjе су се у суботу виjориле испред новооткривеног споменика стаjали су и воjни аташеи Француске и Грчке, затим, представнци наше воjске, стотине грађана Паланке… Оваj градић у срцу Србиjе 1915. био jе место где

Deana_Dimitrijevic.jpg

Егзодус и стид

Плава гробница стоjи немо пред морем туриста коjи гледаjу само спољашњу слику ствари Деана Димитриjевић Уколико сте српски туриста на Крфу, готово сигурно ћете обићи Српски музеj и острво Видо. Али оно што jе од наjвеће важности у свему томе jесте какав однос и поштовање гаjите према сопственоj историjи. Имала сам прилику да у групи од тридесетак Срба обиђем свето место наше историjе. Нисам очекивала да ће то искуство укључити и стид због поjединих сународника. У Српскоj кући изложени су предмети српских воjника, лекара и фотографиjе, документа и хронолошки историjски опис свих догађаjа. Велики броj наших туриста jе само фотографисао све ове садржаjе, не читаjући и не задржаваjући се унутар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.