Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији. Мало је оних, који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић. При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са

Нови Сад данас обележава годишњицу ослобођења у Великом рату Пригодним манифестацијама Нови Сад данас обележава 9. новембар, дан када је пре 99 година у град умарширала српска војска после пробоја Солунског фронта и победоносног похода за ослобођење земље након четворогодишње окупације. Улазак у град јединица које је предводио мајор Војислав Бугарски, означио је крај патњама и страдањима које је Велики рат донео становништву Српске Атине. Поводом тог значајног датума, данас у девет часова у порти Успенске цркве, градоначелник Милош Вучевић и делегације Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године, потомака и делегација Војске Србије положиће венце на Спомен-крст палим борцима. Како је исти датум проглашен и

У Тијеу, на гробљу српских солунаца, свечано је обележен 11. новембар – Дан примирја и победа у Великом рату. – Србин се осећа великим и поносним – речи су млађаних чланова КУД-а Бисери, Стефане Јовић и Милоша Мићаковића изговорене током првог доласка на војничко гробље па су додали: – Ово је догађај набијен емоцијама. Док је текла церемонија замишљали смо како је некад било ратницима у борби за слободу коју су нама подарили. Дивни су! Увек је присутна жеља дијаспораца да млади нараштај дође на место историје и продужи завет о наставку неговања славних јубилеја. Ова традиционална церемонија одржана је у организацији Савеза Срба Француске, на од Париза 20 километара

Међу малобројним познатим чињеницама из њеног живота је и то што је у историју ваздухопловства Србије ушла захваљујући огласу у „Политици” Не зна се када је и где рођена и умрла. Изузев чињенице да је била удата за војног пилота Миодрага Томића, њен приватни живот је такође обавијен тајном. Поуздано се зна једино да је ушла у историју српског ваздухопловства као прва жена у Србији с летачком дозволом, и по свој прилици друга у свету. И да је све почело од огласа у „Политици”, давне 1930. године. Међутим, и пре него што је посредством нашег листа конкурисала за пријем у цивилну пилотску школу у Београду – коју ће завршити 1933.

Један од 1.300 каплара остала је одредница коју су до краја живота истицали и којом су се поносили. Све остало у њиховим испуњеним биографијама, за њих је било мање вредно. Крајем августа 1914. шест годишта српске омладине, средњошколаца и студената, позвано је у Скопље на одслужење војног рока. Било их је око 1.300, а како су са Дрине стизале неповољне вести, обука им је потрајала свега два месеца. Командант батаљона, пуковник Душан Глишић 15. новембра 1914. потресним гласом саопштио је наређење Врховне команде: произвео их је у чин каплара и хитно упутио на фронт. Шест чета Скопског ђачког батаљона, касније познатог као батаљон 1.300 каплара, испраћено је са цвећем и

Неку седмицу по спасавању остатка вредности Народне банке управа је тражила да се сада целокупна имовина темељно среди и ваљано и прегледно спакује у јаке сандуке да у сваком тренутку буде у приправности за даљи пренос када то буде потребно. Годину дана доцније, с почетка септембра 1915, било је јасно да ће исцрпљена Србија ускоро пасти и да су Крушевац и Ниш први на удару, јер су се противничке снаге гомилале на граници са Бугарском. Мата Јовановић успева да се види са начелником Министарства финансија Аврамом Левићем, који је стално путовао преко Крушевца до Врњачке Бање да реферише претпостављеном др Лази Пачуу који је био на самрти. Левић је рачунао

Публикација која чува сећање на страдања српских војника из Првог светског рата на холандском тлу представљена је у Музеју српске дипломатије Уочи 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату – и то у години када се обележава век од успостављања дипломатских односа Србије и Холандије, у Музеју српске дипломатије је представљена публикација „Српски војници из Првог светског рата преминули у Холандији”. Аутори ове брошуре су једна Српкиња – филолог Татјана Вендриг – и двојица Холанђана – Татјанин супруг Фабијан Вендриг, политиколог, као и Џон Стинен, саветник у холандској влади. Они су на педесетак страница представили историјске чињенице о томе како је Холандија после рата прихватила многе ратне заробљенике

Александар Карађорђрвић није гледао са превеликим симпатијама и посебно подржавао четнички покрет у Јужној и Старој Србији пре ослободилачког Балканског рата. Онда када је постао суверен заједничке државе ипак се ослонио на удружење старих четника као проверене патриоте. Схвативши да се Отаџбина не ствара кафанским причама већ само и једино деловањем. Показало се као и много пута пре да речи могу да буду надахњујуће врло често и важне, али су дела једина та која чувају веру, слободу, част и Отаџбину. Наравно да свака држава мора да има своју политику, и свакако да она не може баш све увек отворено да показује. Врло често у томе ће постојати и доза лукавства потребна да би се преживело, као и превејаности који многи воле да зову

Први светски рат је са собом донео доста тога, али је много више однео. Са њим си отишао и ти, Милутине Бојићу. Ти си можда и једини песник који је живео само двадесет и пет година, читан у два века, а за собом си оставио песме које ће, несумњиво, трајати барем један миленијум. У твојим песмама се среће много љубави, а најчешће је то она према Србији. Србија је била твоја љубав, твоја муза, па је можда и боље што ти, као такав заљубљеник, ниси дочекао да ти једину драгу претворе у неку другу на коју би са гађењем гледао. Добро је што је гробница о којој певаш, као и

Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године затражило је од Скупштине града Бијељина да дан ослобођења града у Великом рату буде уврштен у календар обиљежавања најзначајних датума града. Предсједник овог удружења Петар Вујичић каже да они од 2010. године обиљежавају 10. новембар, дан када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустроугарске монархије. “Бијељина је тек тада постала слободан град у ослобођеној земљи, за све њене грађане, без обзира на националности и вјероисповијест, а све до Другог свјетског рата 10. новембар обиљежаван је као најзначајнији дан града”, истиче Вујичић. Он подсјећа да

У Музеју српске дипломатије представљена је књига “Српски војници из Првог светског рата који су преминули на територији Холандије”. Министар спољних послова Ивица Дачић каже да је нужно неговати културу сећања и указивати на жртве које су гинуле за цивилизацијске вредности. “Због ревизионистичких покушаја који упорно долазе из једног дела међународне заједнице, нужно је неговати културу сећања и указати на немерљиве жртве народа који су гинули за цивилизацијске вредности човечанства, међу којима се увек у првим редовима налазио и српски народ”, рекао је Дачић. Скоро сваки десети погинули у Првом светском рату био је Србин, рекао је Дачић и подсетио да је Србија тада доживела демографску катастрофу од које се