arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

5. новембар 2019.

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за „Новости“ Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

МИЛОДРАГ СТАНОЈЕВИЋ: Сам пред непријатељском колоном

4. октобар 2019.

Међу борцима које је ЈНА, септембра 1991., мобилисала био је и Милодраг Станојевић из Котурова. Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје шесте године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану. Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно

Масакр над 81 српским цивилом у Бравницама код Јајца под лупом два тужилаштва

17. септембар 2019.

Иако се данас навршавају 24 године од стравичног злочина у Бравницама, код Јајца, када је убијен 81 српски цивил, укључујући и старце и дјецу, за тај масакр још нико није одговарао. Ипак, трачак наде за породице жртава постоји јер је овај случај, како нам је потврђено, под лупом Тужилаштва БиХ, али и Тужилаштва за ратне злочине Србије. “Чули смо глас: ‘Четници, излазите из аутобуса!’ Напољу су стајали хрватски војници с упереним цијевима, пријетили су да ће наставити да пуцају ако сви не напустимо возило”, рекла је раније жена која је преживјела напад на избјегличку колону српских цивила из Доњег Вакуфа, Јајца и Травника. Многи тврде да се тешко може очекивати

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА НА ВАСИЉЕВИЋА БРДУ КОД КОТОР ВАРОША

15. јул 2019.

На Васиљевића брду, у мјесној заједници Врбањци, у општини Котор Варош, данас је служен парастос за пет војника Републике Српске и двије цивилне жртве које су прије 27 година мучки убили припадници муслиманских паравојних формација. Цвијеће су на спомен-плочу положили представници општинске Борачке организације и начелник Котор Вароша Зденко Сакан. Окупљене је на трагичан догађај, када су страдали Радован Берак, Јован Васиљевић, Станислав Жарић, Саша Лазаревић и Радомир Сакан, као и цивили Тихомир и Славко Васиљевић, подсјетио предсједник Борачке организације општине Котор Варош Миладин Савановић. Парох врбањачки Драган Мијатовић, који је служио парастос, рекао је да жртве рата не смију бити заборављене. „Не смијемо заборављати немиле догађаје из прошлости, наша

Борбе за Модричу су завршене. Командат ТГ-1 тадашњи пук. Новица Симић испред робне куће „Модричанка“. Коридор живота је пробијен, противник поражен, непријатељска застава под ногама. Видовдан, 28.06.1992. године. (Фото Ранко Ћуковић)

У НЕДЈЕЉУ 27 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ У АКЦИЈИ „КОРИДОР 92“

21. јун 2019.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић најавио је да ће у недјељу, 23. јуна, у Дугој њиви код Модриче бити обиљежено 27 година од бриљантне акције „Коридор 92“ у којој су српска војска и полиција побиједили хрватско-муслиманске снаге, отклонили блокаду са матицом Србијом и обезбиједили проток људи и роба. Милуновић је рекао да је циљ непријатеља био да Србима одузму слободу, те да се морало дјеловати због недостатка лијекова, хране, горива… Он је подсјетио да је Савјет безбједности УН тада забранио летове над овим простором, па ни ваздухом није могла бити остварена комуникација са Србијом и свијетом. „Због тога се догодила велика трагедија и у Клиничком центру

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

3. јун 2019.

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Граорац: Исти лажни свједови пресудили мени и Лукајићу

1. јун 2019.

Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац каже да га је на основу лажних свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића прије 23 године Жупанијски суд у Сплиту осудио на 15 година затвора за наводе ратне злочине на Мањачи, гдје никада није био. Граорац истиче да га је потресло када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу, на основу свједочења Угрина, Толе и Мамића, осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи. „Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали

Обиљежавање Дана Првог и Другог крајишког корпуса

31. мај 2019.

У оквиру обиљежавања Дана Првог и Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске, у Цркви Светих великомученика јасеновачких у бањалучкој касарни Козара, данас је служен парастос погинулим борцима ВРС, након чега су положени вијенци на спомен-плочу. Помен је служило свештенство Епархије бањалучке. Вијенце спомен-плочу погинулим војницима Војске Републике Српске положили су изасланик предсједнице Српске Милорад Којић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Драган Вуковић, те у име Владе Српске Мирослав Маричић. На споменик су положени и вијенци делегације Борачке организације Републике Српске, команданта Првог и Другог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Удружења пензионера ВРС, бањалучке Борачке организације, чланови породица погинулих припадника ВРС и бројни грађани. Први крајишки

Глас Српске: Младен Лончар иза пројекта сатанизације Српске

31. мај 2019.

Иза пројекта чији је циљ да бивши логор за ратне заробљенике на Мањачи прикаже као концентрациони и да тако буде сатанизована Република Српска стоји бивши начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске Младен Лончар, пише „Глас Српске“, позивајући се на бројне изворе из војних безбједносних кругова. Сазнања овог листа индиректно је потврдио и Дубравко Вучковић, један од крунских свједока на суђењу пуковнику Војске Републике Српске Дани Лукајићу, којег је Жупанијски суд у Загребу осудио на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године. „Познајем Младена Лончара. Он је у име Министарства бранитеља био задужен за све процесе у вези са

Изложба о ратном путу Првог батаљона војне полиције

24. мај 2019.

У Завичајном музеју у Градишци јуче је отворена Изложба „Да се не заборави“, која о ратном путу Првог батаљона војне полиције – Првог крајишког корпуса свједочи фотографијама, документима, орденима и униформама. Кроз Први батаљон војне полиције прошло је 1.200 бораца, а њих 69 дало је живот за одбрану српског народа, а више од 400 је рањено. Један од ратних команданата овог батаљона, генерал Драгомир Кесеровић рекао је да је Први батаљон војне полиције био једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске. „Tо доказује чињеница да је то једина јединица Војске Републике Српске која је одликована са два највећа ордена за ратне заслуге – Орденом Немањића и Медаљом Петра Мркоњића. Од

Суђење Дудаковићу: Вратили се по инвалидска колица и убијени

21. мај 2019.

На суђењу Атифу Дудаковићу и припадницима тзв. Армије БиХ сведокиња Мара Јеличић испричала како је остала без мужа и девера: Чедо нестао 15. септембра, када се са братом Јовом вратио у викендицу Мара Јеличић, сведок тужилаштва на суђењу Атифу Дудаковић и 15 припадника такозване Армије БиХ, испричала је пред судом да је њен супруг Чедо нестао 15. септембра 1995, када се из Санског Моста вратио у селу Вртаче по инвалидска колица болесној деци. Појаснила је да су из Бихаћа, где је живела са супругом и двоје болесне деце, отишли у викендицу, у селу Вртаче, код Босанског Петровца. Из села су 19. августа отишли у Сански Мост. – Муж је са

Марчета: Хрватски тајкуни желе да прекроје историју

20. мај 2019.

Предсједник иницијативног одбора кровне асоцијације Срба у ФБиХ Миле Марчета рекао је Срни да хрватски тајкуни у Дрвару, највећој српској повратничкој заједници у ФБиХ, желе да прекрајају историју и „ради заташкавања њиховог криминала потежу питање изградње католичке цркве у овој општини“. Марчета је рекао да то ствара немир код српских повратника у Дрвар. „Они који стварају немир међу повратницима у Дрвару већином и не живи овдје. Њима је Дрвар мјесто боравка док могу отимати, узимати и стављати у своје џепове. Њихове куће су по Ријеци, Пули, Загребу и Карловцу. Лични интереси су им у питању када говоре о изградњи те цркве. Манипулишу са бројевима када кажу да их има око

Петорица Срба осуђена на укупно 92 године затвора

18. мај 2019.

Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио петорицу Срба у одсуству на укупно 92 године затвора због наводног ратног злочина у Хрватској Дубици, пише „Вечерњи лист“. Њима је на терет стављено да су 15. септембра 1991. године као припадници Територијалне одбране Дубица заробили, претукли и убили једног хрватског војника и три цивила. Ријеч је о Ђорђу Ратковићу /50/, Ђури Јеринићу /50/, Стеви Радуновићу /55/, Вељку Радуновићу /85/ и Милораду Шарцу /65/, пише „Вечерњи лист“. Према писању овог листа, прва четворица неправоснажно су осуђена на по 18 година затвора, док је Шарац добио 20 година затвора. Оптужени су саслушани путем замолнице и у одбранама су негирали кривицу, али загребачки суд им

Данас наставак суђења за злочине над Србима у Крајини

13. мај 2019.

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин против цивилног становништва на подручју општина Бихаћ и Цазин. Осим Дудаковића, оптужени су и Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани „Шиљо“, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани „Пумпарица“, Един Домазет,

У понедјељак наставак суђења за злочине над Србима у Крајини

10. мај 2019.

Пред Судом БиХ у понедјељак, 13. маја, биће настављено суђење генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин против цивилног становништва на подручју општина Бихаћ и Цазин. Оптужени су Атиф Дудаковић, Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани „Шиљо“, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани „Пумпарица“, Един

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА