Либерални портали у Хрватској коментаришу увредљиво малу одштету коју је Србин Душан Миоковић добио због мучења којем су га у прошлом рату подвргнули „мерчеповци“. Пакрачки судија је неправоснажно одредио за Миоковића одштету од 75.000 куна /око 10.090 евра/, док се за разне повреде угледа добија дупло већи новац. Тако судије које због повреде части и угледа туже медије редовно добијају одштете у износима од 50.000 /око 6.730 евра/ до 150.000 куна /око 20.190 евра/. Због једне од таквих пресуда, у којима је оштећени добио превелики новац, реаговао је чак и Европски суд за људска права, сматрајући да то није примјерено демократском друштву. Дијана Гранцарић, жупанијски судија у Задру, добила је

Осијек, један од кључних славонских градова, увек је био пример традиционалног мултиетничког града у чијем је саставу увек у значајном обиму било заступљено становништво различитих ентитета, чији је удео у укупном броју, у неким периодима био чак и изнад 60 процената. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880 – 2011“, професор Светозар Ливада анализирајући статистичке податке добијене на пописима становништва у последњих 130 година, наводи да су се највеће промене у етничкој структури становништва Осијека догодиле од 1890. до 1910. када су се масовно досељавале нехрватске етничке групе: Аустријанци, Немци и Мађари. – Разне етничке групе су постале већинско становништво града 1990. године са 64,94 процента, да

За разлику од Славоније – „сестринске“ хрватске субрегије, укупно становништво се у Источној Славонији последњих 131 годину више него удвостручило, али је и овде слика драстично измењена с последњим грађанским ратом (1991-1995) и оним што се касније догађало. Срби су и у Источној Славонији од народа који је чинио трећину становништва дошао у позицију да их је сада мање од 15 процената. „Учешће два већинска народа, хрватског и српског, у укупном становништву ове славонске субрегије (остале мањинске етничке групе заступљене су са свега око 10 процената) био је релативно уравнотежен све до 1991. године и кретао се између 35,64% према попису из 1900. и 65,01% према попису из 1991. хрватског

Навршава се 27 година од етничког чишћење 26 српских села Пожешке котлине према писаној наредби државног органа Хрватске, која је била прва и једина у Европи послије Другог свјетског рата, саопштио је Информационо документациони центар „Веритас“. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Према наводима „Веритаса“, за ово етничко чишћење још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсјећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције почели спроводити „Наредбу о евакуацији“