arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Парастос поводом обележавања двадесет седме године од страдања Срба у Западној Славонији

30. април 2022.

Парастос за погинуле у хрватској војној операцији „Бљесак“ биће одржан у недељу 1. маја, с почетком у 11 часова у цркви Светог Марка, Београд. Као и сваке године, представници Удружења „Суза“, подсетиће на размере злочина и положити венце и цвеће на споменик српским  жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 сати, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и деветоро деце. У време напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Никола Милованчев: ТАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ – ХРВАТСКА, МАЈ 1991.

13. децембар 2021.

Многи од младих људи не знају како су у ствари започели оружани сукоби и распад Југославије, и да је то било још прије сукоба у Словенији, који је почео 25. јуна 1991. Апстрахирајмо сада припреме на разбијање Југославије, које су, уз асистенцију неколико страних обавјештајних служби, трајале тридесетак година – о томе нпр. Ерих Шмит-Енбом, „Der Schattenkrieger. Klaus Kinkel und der BND«, Dizeldorf 1995, str. 211-236). А без познавања хронологије немa правилног разумевања историјских догађања. Стварну ситуацију у Хрватској на почетку маја 1991. можемо јако добро сагледати из чланка Радета Суботића, објављеног у љубљанским „Српским новинама“ 17. маја 1991. На жалост, велика већина и политичара, и људи уопште, у Србији

Миодраг Линта

Линта: „Колона сјећања“ представља величање усташтва

19. новембар 2021.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да „Колона сјећања“ у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у „Колони сјећања“ годинама носе црне заставе са натписом „За дом спремни“, барјаци са усташким грбом са првим пољем бијеле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац. – У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у „Колони сјећања“ поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене „Црне легије“ Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

15. јул 2021.

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

Савo Штрбац: Боровоселски мајски уранци

19. мај 2021.

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина готово четири године воде се расправе а последњу је повео Зоран Милановић. Општина Борово на својим фејсбук страницама 2. маја ове године објавила је два снимка на којима се види група младића како у праскозорје у пратњи полицијских кола пролазе улицама Борова села и скандирају „Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати” и „Убиј Србина”. Све се то дешавало у недељу на православни Васкрс, који слави скоро 90 одсто становника тога места, и на 30. годишњицу погибије хрватских „редарственика” у том месту, а догађај многи узимају као почетак хрватско-српског сукоба деведесетих. Снимци су врло брзо постали вирални, а затим су уследили и коментари, укључујући и оне са

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији „Бљесак“ (ФОТО/ВИДЕО)

24. април 2021.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

У Градишци ће у суботу бити обиљежена годишњица егзодуса Срба из западне Славоније

23. април 2021.

У суботу 24. априла 2021. са почетком у 09:30 часова у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, биће служен помен за страдале Србе након чега ће у 10:30 часова бити откривено Спомен обиљежје и са моста положени вијенци у ријеку Саву. У суботу, 1. маја, навршиће се 26 година од злочина оружаних снага Хрватске које су у акцији “Бљесак” са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ и под заштитом УН, протјерали 15.000 Срба. Убијено је или нестало 283 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце. Залагањем Удружења протјераних Срба из Западне Славоније, у суботу ће у Градишци бити откривено Спомен обиљежје погинулим и

Чак и Аушвиц био хуманији од „Силоса“: 30 одсто Срба убити, 30 послати на робију, нешто оставити

25. јануар 2021.

Један од преживјелих заточеника логора за Србе „Силос“ у Тарчину Винко Лале рекао је за Срну да су сви логораши у том злогласном логору били изложени стравичном мучењу и психо-физичком злостављању од припадника муслиманских снага. Лале је испричао да су га припадници муслиманске војске заробили 1992. године у породичној кући његове супруге у Хаџићима под изговором да треба да да изјаву у полицијској станици. – Нажалост, моје испитивање је трајало више од годину дана, јер сам одмах из полицијске станице одведен у „Силос“ гдје су ме у једној просторији у централном дијелу логора наставили да испитују и туку – прича Лале. Један од стражара у логору ударио га је кундаком

Никола Милованчев: Рат у Хрватској почео у време СФРЈ, 1989. године

8. јануар 2021.

У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Када је почео рат и распад Југославије? Већина људи ће данас одговорити да је то било 1991. године. Оставимо сада по страни чињеницу да је распад Југославије припреман деценијама и да је неуспео покушај сецесије Хрватске планиран и за почетак 1972. У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Док су се многи интелектуалци, али и обични грађани, у Београду уљуљкивали у очекивању „демократских слобода“, многи Срби са друге стране Дрине, Саве и Дунава

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

25. децембар 2020.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

ПРАВДА СТИГЛА НАКОН СМРТИ: Наставник Миле Новаковић из Дарде добио отказ јер је Србин

23. децембар 2020.

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику. Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности. Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове. Суд је у петак пресудио у предмету “Миле Новаковић вс. Хрватска” и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота. Покојни Новаковић се пре

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2020.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Саво Штрбац: Раја из Вуковара

16. новембар 2020.

Упознао сам и Ивана Атанасијевића, званог Ико (1961), од оца Хрвата и мајке Српкиње, који је ратовао на српској страни. На „Овчару” је дошао да извуче брата Мишела, који је ратовао на другој страни. У последњих петнаестак година, на различитим местима и у различита времена, упознао сам ратнике из Вуковара са обе стране фронта, који су пре рата деведесетих живели у истом крају, већина и у истој улици, и међусобно се познавали и дружили. Милана Ланчужанина званог Камени (1963), Србина и по оцу и мајци, упознао сам на суђењу у случају „Овчара” пред Специјалним судом у Београду, које је почело 2006. Био сам његов изабрани бранилац. Оптужба га је теретила

Саво Штрбац: Чији је војник био хрватски „бранитељ” Ненад Крстић

31. октобар 2020.

Да ли је Ненад стварно погинуо као хрватски војник или су његова погибија и сахрана биле у функцији жестоке кампање која је у то време вођена управо око Вуковара. „Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са седиштем у Крагујевцу или попис жртава, Документационо-информационог центра ’Веритас’ Саве Штрпца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића”, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА”, недавно објављеног на проусташком порталу „директно.хр”. Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора „Лора” у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА