arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ненад Милкић: Опростите… Немам речи… Све ми је на Казанима остало

20. мај 2021.

Обећао сам да ћу написати коју реч о ходочашћу на Казане. Обећао, а обећање, сада знам, не могу испунити. Написао је Меденица за све нас. У име свих нас осам. Листам фотографије, а душа ме подсећа на сваки корак који сам прошао, на сваку грану за коју сам се ухватио, на камен који сам пољубио, на браћу и сестре са којима сам на ходочашће кренуо… на душе које су нас дозивале, на јауке које сам чуо, на живе слике колона мученика који се пењу уз планину путем без повратка. Чудан је осећај када знаш да си један од ретких Срба који се са овог пута смрти вратио. Годинама није било

Није било живота Србима у Сарајеву тих ратних година – није им било ни смрти…

19. мај 2021.

Репортажа Михаила Меденице о убијеним сарајевским Србима на Казанима. Пише: Михаило Меденица Проклета узбрдица, нигде стазе, никад краја…Камењари, змијарници…проклета узбрдица, до у само небо води, чини се…Нигде мученим сарајевским Србима и није било пута до у небо тих ратних година… Проклета узбрдица, нигде корак да се ухвати земље, не могу више, не могу даље, страх ме је…себе понајвише да ће ме узбрдица проказати вртачама и камењарима, но не ходам због себе, нико од нас не корача својим стопама већ га грабе последњи кораци мученог Србља… Мучених сарајевских Срба којима су ова проклета узбрдица, камењари, вододерине, ова упекла звезда што шиба ко корбач, кундак звери…били последње… Није било живота Србима у

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА: Извештај независне међународне комисије – Изетбеговић отворио 211 логора!

16. април 2021.

Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено, наводи се извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. – У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели

Рафаел Израели

Рафаел Израели: Србима у БиХ учињена велика неправда, свијет треба да зна истину

11. март 2021.

Шесточлана Комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда. Предсједник Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву и стручњак из Израела Рафаел Израели (Raphael Israeli) рекао је за РТРС да је шесточлана Комисија једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда, те да је сачињен извјештај како би се свијету показала истина о српским страдањима. Велику неправду која је учињена Србима покушали смо да исправимо у нашем извјештају. Када кажем „исправимо“, то не значи и порекнемо или негирамо страдања муслимана и Хрвата и свих оних који су учествовали у рату, него смо хтјели да спријечимо свијет да

Мастиловић: Сарајево се боји истине о страдању Срба

1. фебруар 2021.

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је Сарајево велико стратиште Срба и да достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени – није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и залог даљег опстанка и постојања Срба на овим просторима. Драга МастиловићФото: СРНА Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева на иницијативу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ да на Врацама, дијелу који припада Републици Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе, Мастиловић је рекао да се иза тога крије страх

Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

26. децембар 2020.

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе. Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика  учинила је све како би  избрисала и вековне  трагове постојања српског народа у том граду.  Део тог осмишљеног  пројекта  била је, између осталог, и промена  назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле  имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано  око 135 таквих  улица. Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”,  у Сарајеву  своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић

НЕНАД МИЛКИЋ О РОМАНУ “КОСТИ”: Вријеме је да се сазна како су умирали Срби у Сарајеву

15. децембар 2020.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману “Кости”, који је светслост дана угледао данас, 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије. Који је мотив за писање романа “Кости”? – Страдање сарајевских Срба од ’92. до ’96. је неправедно запостављено у српском колективном сећању. Да ли се то чини из простог немара и недостатка саосећајности, или да

Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

1. септембар 2020.

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО-а и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а

Др Александар Раковић © ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Раковић: Поистовјећивање антифашиста са „златним љиљанима“ – гротескно

14. мај 2020.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић има тенденциозно велике рупе у свом познавању историје и гротескно је његово поистовјећивање антифашиста у БиХ из Другог свјетског рата, који су масовно били Срби, са припадницима такозване Армије БиХ у рату деведесетих година прошлог вијека, који су починили масовне злочине над Србима, наводи историчар Александар Раковић. Раковић наглашава да је добро познато каква је била улога „златних љиљана“ у рату у БиХ деведесетих година прошлог вијека. – Изетбеговић и њему слични треба да се држе онога што познају, а не да причају глупости – изјавио је Раковић Срни, коментаришући настојања бошњачких лидера, прије свега Бакира Изетбеговића да поистовијети борбу савезника против фашизма у Другом свјетском

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ БЕЗ ПРИСУСTВА ГРАЂАНА

2. мај 2020.

У насељу Миљевићи у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежно 28 година од страдања припадника ЈНА Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, али без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања. Најужа делегација Републике Српске ће у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву извршен злочин над припадницима ЈНА, када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Милуновић

ЗЕМА

21. април 2020.

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Радост Васкрса јача од ратова и криза

18. април 2020.

Велика субота дан пред велики хришћански празник. Сјетих се како сам празник дочекао у Сарајеву прије тачно 28 година тачније ратне 1992. године. Много је сличности са данашњим даном и тада баш као и данас био сам у изолацији затворен у кавез који се зове стан. И тада баш као и данас из стана нисам излазио данима. И не само да нисам излазио данима већ сам дане, заједно са остатком породице, провео чучећи и пузећи јер од снајпера нисмо смјели да се усправимо. И тада баш као и данас вребао нас је невидљиви непријатељ. Те ратне године највише времена сам проводио у купатилу и шпајзу јер су то биле двије

Дневник ратног хирурга др Миодрага Лазића: Отац Слађе (14) ми је љубио крваве кломпе да је спасем

15. април 2020.

Дневник који не сме бити заборављен, срца умрлих која су почела да куцају у његовим рукама и сцена кад једна мајка гледа у своје дете које умире, затим склапа очи и одлази за њим, на онај свет. Србију и Републику Српску данас је потресла вест о смрти ратног хирурга, доктора Миодрага Лазића (65), директора Ургентног центра Ниш. Пре само пет дана објављено је да је доктор оболео од корона вируса, а после велике борбе за живот, у којој су му помагале његове колеге, чувени доктор заувек је затворио очи. Kао добровољац учествовао је у одбрани Републике Српске где се истакао храброшћу и пожртвованошћу. О њему је снимљен и документарни филм

КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

7. април 2020.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку

Сећање на егзодус: 24 године од протеривања Срба из Сарајева

4. март 2020.

Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“. Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац. Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица. – Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА