arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Обиљежене 24 године од погибије капетана Лиздека и војника Кнежевића

Чланови Удружења ветерана војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске данас су на Сокоцу положили вијенце на спомен-обиљежја команданта Четвртог батаљона војне полиције овог корпуса капетана Недељка Лиздека и војника Сретена Кнежевића поводом 24 године од њихове погибије. Прије 24 године, Лиздек је повео дио јединице којом је командовао у шири рејон Рогоја да би „очистили“ тај дио територије Републике Српске од диверзантско-терористичке групе која се пробила из линија Војске Републике Српске, саопштено је из Удружења ветерана војне полиције. Након што је ова диверзантска група откривена и након жестоког ватреног обрачуна са њима, животе су изгубили Лиздек и Кнежевић, а непријатељска страна је претрпјела жестоке губитке. Лиздек је на мјесто

Свједок чуо да је војнике убио Мишо Жмиро

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву свједок Тужилаштва БиХ Шефик Делалић рекао је данас да је чуо да је Мишо Жмиро са својим људима довео војне заробљенике у Дом полиције у Сарајеву и убио их. „Чуо сам да су тај Жмиро и његови људи довели ратне заробљенике у Дом полиције, а да им је командант Викић рекао да они немају ништа са заробљеницима и да их воде у СЈБ“, изјавио је Делалић. Он је рекао у Суду да је био возач специјализованих возила Специјалне јединице МУП-а, али да је из

Како смо „изгубили“ Сарајево – Илустрација геноцида над сарајевским Србима!

ЕТНИЧКА СЛИКА САРАЈЕВА КРОЗ ПОПИСЕ 1961, 1991 И 2013. Карта би могла да се зове и “Развој мултикултурализма у Сарајеву као и у целој БиХ“ Дакле, оно што је приказано на ове три карте је шира област Сарајева, комбо онога што се данас назива “Кантон Сарајево“ у ФБиХ и Источно Сарајево у РС али без општина Пале и Соколац. Немојте наседати на приче о опсади Сарејава као концентрационом логору, Срби су држали под контролом територије у Сарајеву где су били већина, а поготово не верујте стиховима Едо Маајке, ко је дошао у чији град. Зашто се етничка карта Сарајева (као и целе БиХ) овако изменила за (само) 70 година? Срби

Спомен-плоча испред ратне војне болнице "Коран", на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

26 година од оснивања ратне болнице „Коран“ на Палама

Почетком априла, прије 26 година на Палама је основана ратна војна болница „Коран“ у оквиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице – „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици. Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је Срни да је ратна болница „Коран“ на Палама почела да ради 4. априла

Источно Сарајево-парастос Фото: РТРС

Обиљежен Дан формирања ратних јединица Источне Илиџе

У храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву, служен је парастос поводом обиљежавања 4. априла- Дана формирања свих ратних јединица Источне Илиџе. Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Илиџански борац, Горан Шеховац, истакао је да су сви батаљони, бригаде и полицијске јединице на подручју општине Источна Илиџа дале велики допринос у стварању и очувању Републике Српске. – Хвала Богу, успјели смо одбранити територију Српске Илиџе. Данас смо овде поводом тога и у част свим борцима са територије Српске Илиџе – каже Шеховац. У Административном центру Града Источно Сарајево одржан је округли сто на тему „Запошљавање дјеце погинулих бораца“. – Покушаћемо да изнесемо одређене закључке и на основу њих покренемо ствари

Клиничко-болнички центар "Кошево", некад босанско-херцеговачки, а данас у Федерацији БиХ

Сарајево – град у којем је убијена Хипократова заклетва и град у којем је сахрањена хуманост!

Једна од безброј несрећа која је задесила сарајевске Србе Пише: Славко Јовичић Славуј У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено. УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ На том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић, тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више прострелних рана пронађено је на улазу

Александар и Јеремија Старовлах

Никад се неће сазнати ко је извршио злочин

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. Приредио: Невенко ЕРИЋ Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили. Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице. Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева.

Обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. „Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости“, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“, којe сваке године организују овакво окупљање. Треба

Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије.

Битка за правду дуга 16 година

Жеља Сарајке Рајке Ђукић да врати своју имовину не јењава, упркос свим врстама опструкција, омаловажавања и физичких напада. У настојању да дође до своје имовине, ангажовала је и адвоката који је убрзо одустао од њеног случаја, а за помоћ се безуспјешно обраћала и невладиним организацијама за заштиту људских права. Пише: Вера БУГАРИН Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије. Ђурићева, која је из избјеглиштва са сестром дошла у Сарајево 1999. године ради оставинске расправе након смрти родитеља, рекла је

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага.

Судбина 180 сарајевских Срба скривена и након 26 година…

Прије 26 година, нелегални референдум муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, убиство српског свата на Башчаршији, потом агресија и напади хрватске војске на Србе у Купресу, Сијековцу, те селу Равно, били су неки од првих детонатора крвавог грађанског рата у БиХ… Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага. „Ми нисмо посустали, не смијемо стати, а на умор смо навикли. У Сарајеву, граду из којег смо морали да одемо, ми још увијек тражимо наше најмилије… Чекамо на

Егзодус сарајевских Срба

Данас обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

Годишњица егзодуса Срба из Сарајева биће у Бијељини обиљежена данас, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске. Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса завичајно је удружење „Пријатељи Илијаша“, које је и изградило велељепни споменик у порти манастира Свете Петке у Бијељини. Предсједник овог удружења Миленко Зупур најавио је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ да ће у 12.00 часова бити служен парастос палим борцима и цивилним жртвама рата, положени вијенци и кроз изложбу фотографија из егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву. „Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000

shutterstock

Свједок рекао да су оптужени били војно ангажовани

Свједок Тужилаштва БиХ Фикро Спахић рекао је да су оптужени Самир Кешмер и Мирсад Мензиловић били војно ангажовани и да их је виђао 1993. године, јавља Бирн. Спахић је испричао да је до августа 1993. био командир истуреног одјељења тзв. Армије БиХ на линији одбране у мјесту Мењак код Вогошће, као и да оптужене Кешмера и Мензиловића познаје јер су одрасли на Мењаку, гдје их је током рата виђао у заједничкој војној кухињи. „Ко год се ту задесио морао је бити војно ангажован, па тако и њих двојица… Њихове породице по мом сазнању су биле у Велешићима“, додао је Спахић. За ратни злочин у Велешићима, уз Кешмера и Мензиловића, оптужен

Фото: Thinkstock

Свједок: Јука Празина довео заробљене војнике ЈНА у Дому полиције

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Фахрида Мустафић казала је да је видјела да је Јука Празина довео у Дом полиције заробљене војнике ЈНА. Мустафићева, која је била технички секретар Специјалне јединице МУП-а, а којој је претпостављени био оптужени Викић, рекла је да је из своје канцеларије видјела да у ходнику испред рецепције стоји осам финих, здравих момака у ЈНА унифорни, које је увече довео Празина са двојицом момака. „Викић га је питао зашто их је ту довео када у Дому полиције нема ни затвора, ни притворске јединице.

Секретар Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.

Жртве „Силоса“ и даље чекају правду

Секретар Удружења логораша регије Бирач Винко Лале изјавио је да логораши и чланови породица оних који су преминули очекују да ће до средине године коначно бити завршен процес у предмету „Силос“, који се од 2011. године води у Суду БиХ. Он је рекао новинарима да се нада да ће жртве тортура у логору „Силос“ код Хаџића доживјети одређену сатисфакцију изрицањем правичне пресуде осморици оптужених у овом предмету. Лале је, поводом данашњег завршетка главног првостепеног претреса у том предмету, навео да су за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. „Познато нам

Неџад Херенда (фото: www.avaz.ba)

Изручење Херенде блокирају наредбодавци злочина у Великом парку

Адвокат из Сарајева Фахрија Каркин изјавио је да је Неџад Херенда, који је осумљичен за ратни злочин над осам припадника ЈНА у сарајевском Великом парку, вољан да дође у БиХ како би „проговорио“, али су блокаду његовог изручења из Холандије излобирали наредбодавци злочина. Каркин, који брани првоптуженог у процесу за ратни злочин у Великом парку, некадашњег команданта Специјалне јединице МУП-а Републике БиХ Драгана Викића, каже да суд у Холандији није ни дао образложење због чега је одбио да Херенду изручи БиХ. „Херенда је осумљичен за ратни злочин и веома је чудно што га никад није саслушао Хашки трибунал, нити је дао исказ било гдје. Чудно је што га Холандија не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.