На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама. „Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око“, рекао је Цвијановић. Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му

Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер. Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а. Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке,

У Суду БиХ почело је суђење Алминку Исламовићу за ратни злочин почињен над српским цивилима на подручју Брода 1992. године. Исламовић је, према Тужилаштву БиХ, као некадашњи припадник и командир вода Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужен у шест тачака да је од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности, који су били затворени у подруму старе станице полиције у Броду. Исламовићу је на терет стављено и одвођење заточених на принудне радове, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика, преноси Бирн. Тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин рекао је да ће

У Власеници је данас обиљежено 25 година од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, који су 9. марта погинули у рејону Церске у власеничкој општини. Помен погинулим дервентским борцима служен је у црквих Светих апостола Петра и Павла. Обиљежавању су присуствовали чланови породица погинулих бораца, те представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Шеф Одсјека за борачко-инвалидску заштиту општине Дервента Станиша Микеревић рекао је да је овај меморијални скуп доказ да народ Власенице и Дервенте поштује жртве које су пале за одбрану Републике Српске и да ће тако бити и убудуће. „Сарадња између наше двије општине је добра, што не значи да у

Свједок Тужилаштва БиХ Илија Максимовић рекао је на суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, да је видио како је хрватски војник из Пожеге забио нож Макси Гаврићу у врат, након чега је његово тијело одвезао. Свједок је навео да му је Миле Крунић рекао да је Ранка Стојнића из Козарца из пиштоља убио оптужени Мато Живковић, звани Ракијица. Максимовић је посвједочио да је 9. маја 1992. године са осталим становницима Букове Греде одведен пред продавницу гдје их је Перо Винцетић звани Коњ појединачно одводио иза продавнице и тукао. „Марко Максимовић, Мићо Гаврић,

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изразио је сумњу да је са локације масовне гробнице у дијелу напуштеног православног гробља у Оџаку, измјештена српска масовна гробница. „Дошао сам до података да је у овој масовној гробници било закопано и шест војника ЈНА који су током протеклог рата били заточени у логору у Оџаку, а које и даље потражује Република Србија“, рекао је Грабовац Срни. Грабовац каже да је ове податке добио од српске логорашице која је била заточена и силована у Оџаку, а која је о овом проговорила приликом недавног свједочења у Сарајеву. Грабовац је поновио да му је свједок бошњачке националности

Општинска Борачка организација /БО/ Брод неће одустати од иницијативе за смјену предсједника Скупштине општине Иве Мијића који је у минулом рату био начелник штаба 101. Босанско-бродске бригаде ХВО-а, рекао је Срни предсједник Предсједништва ове борачке организације Зоран Видић. Он каже да 244 жртве, које су дале живот за ослобађање Брода и стварање Републике Српске, не заслужују да њихове сестре и браћу предводи командант 101. Босанско-бродске бригаде. Видић истиче да су током Мијићевог избора на ову функцију у претходном мандату постојале спекулације у вези са његовим учешћем у ратним акцијама на подручју бродске општине, али да је Борачка организација у међувремену дошла до нових доказа и чињеница. Он је подсјетио да

У Броду ће бити обиљежено 26 година од агресије хрватске војске на ову општину. Обиљежавање 26 година од хрватске агресије почеће испред спомен-обиљежја у Бродском пољу један код Основне школе „Свети Сава“ у 11.30 часова. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић изјавио је Срни да је 3. марта 1992. године преко моста на ријеци Сави из Славонског Брода прешао велик број добро наоружаних хрватских војника. „Данас обиљежавамо датум који је врло значајан за Брод, односно најновију ратну историју ове општине. На Брод је 3. марта извршена агресија на српско становништво, а све даље што се дешавало послије је много страшније“, навео је Видић. Он истиче да је након 3.

Настављено суђење припадницима ХВО за злочине над Србима у Орашју. Заробљеном Аћиму Цвијановићу ископали око и одсекли део коже Војници Хрватског вијећа одбране (ХВО) забили су бајонет у врат Макси Гајићу, док су Аћиму Цвијановићу избили око и одсекли део коже на глави! То је на наставку суђења генералу ХВО Ђури Матузовићу и још деветорици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. испричао сведок тужилаштва Петар Цвијановић, додајући да је оптужени Мато Живковић звани Ракијица 9. маја 1992. тукао затворене српске цивиле у шупи у Доњој Махали. Сведок је рекао да је по наређењу маскираних припадника хрватске војне полиције отишао испред сеоске читаонице где је било око 50 Срба.

Свједок Тужилаштва БиХ Петар Цвијановић изјавио је у Суду БиХ на суђењу припадницима ХВО за злочине над Србима у Орашју, да је Мато Живковић звани Ракијица 9. маја 1992. године тукао затворене српске цивиле у шупи у Доњој Махали, те да су војници Макси Гајићу забили у врат нож од бајонета, а Аћиму Цвијановићу избили око и одсјекли дио коже на глави. На суђењу десеторици припадника ХВО, Цвијановић је испричао да је по наређењу маскираних припадника хрватске војне полиције отишао испред сеоске читаонице. „Скупило се око 50 Срба, међу којима је било жена. Мушкарци су ухапшени, а жене враћене кућама. Пред читаоницом је био камион Миће Гаврића, у који су

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Аћим Симић потврдио је да је оптужени Мате Живковић звани Ракијица тукао затворене Србе у логору у Доњој Махали. „Опасно је изгледао, био је оштар и као чигра. Једва је чекао да некога истуче. Он и још неки војници појединачно би напоље изводили затворенике, а када их врате били би црвени по рукама и леђима“, навео је Симић. Он је испричао да је у Буковој Греди живио до 9. маја 1992. године када је дошла хрватска војска и наредила мушкарцима да

Ни 25 година касније језиве слике страшног мучења, неописивих болова и убијања не излазе ми из главе. Не могу да спавам, не могу да једем, руке ми дрхте, губим се. Живим од данас до сутра, сваки дан са истим стравичним призорима. Не надам се правди од стране званичних институција, али верујем да ће Бог свима наплатити онако како су заслужили. Овако почиње своју причу за „Блиц“ Славко Грабовац (71), који је 1992. преживео тортуру и стрељање након заробљавања и одвођења у зграду Скупштине општине Брод. – Шта да вам кажем. Прошло је толико година, а ја и данас осећам последице. Имам потрес мозга, поломљена су ми ребра, сви зуби су

Славко Грабовац, који је 1992. године преживио тортуру и стријељање након заробљавања и одвођења у зграду Скупштине општине Брод, каже да му је ратни припадник муслиманско-хрватских формација у Броду Неџад Омеровић, који га је звјерски тукао и мучио када је заробљен, недавно нудио 5.000 КМ да на суђењу промијени исказ и да га не помиње. Грабовац каже да је све понуде Омеровића одмах одбио и да нема тог новца за који би лагао и штитио силеџије и злочинце. „Омеровић ме позвао у један мотел. Отишао сам и он ми је одмах понудио новац како га не бих помињао у судском процесу, иако ме он након заробљавања мучио и иживљавао се

У Новом Селу код Шамца данас је откривена и освештана спомен-плоча за четири погинула борца из овог мјеста и једну цивилну жртву рата.За постављање спомен-обиљежја и реконструкцију просторије мјесне заједнице Ново Селу, општина Шамац је издвојила 5.000 КМ.  Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је Ново Село једна од три мјесне заједнице на подручју општине која није имала спомен обиљежје за погинуле борце. „Обавеза општине је да помаже борачке категорије и да се сјећамо свих оних који су дали животе у отаџбинском рату за опстанак српског народа на подручју Посавине“, рекао је Милићевић. Он је навео да ће општина Шамац, осим средстава предвиђених буџетом за борачке категоријме, помоћи