Састанак организационог Одбора за обиљежавање годишњице страдања Срба у Сиjековцу У Сиjековцу ће 26. марта служењем Свете литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе почети обиљежавање 23 године од страдња Срба у овом мjесту у општини Брод. Програмом jе предвиђено да ће литургиjа бити служена са почетком у 9.00 часова, за 10.30 предвиђен jе парастос погинулим српским цивилима, а у 11.00 полагање виjенаца на спомен-плочу. Након тога услиjедиће обраћање званичника и духовни програм. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе значаjних историjских догађаjа уврстио jе страдање Срба у Сиjековцу у календар значаjних историjских датума и обиљежавање тог страдања jе од републичког значаjа, изjавио jе предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских

Свjедок Тужилаштва БиХ Сузана Јешић свjедочила jе данас пред Судом БиХ о силовању коjе jе као четрнаестогодишња дjевоjчица преживjела у општина Оџак. Она jе на суђењу за злочине почињене у Оџаку испричала да jу jе у jулу 1992. године силовао брат оптуженог Мариjана Брњића, Мато Брњић, а да jе касниjе сазнала да jе исти дан Веру Лешић силовао оптужени Мариjан. Јешићева jе навела да jе 3. jула 1992. године са маjком, сестрама, те осталим женама српске националности из Новог Града у општина Оџак била смjештена у кући Миле Владића. „Ту ми се десио пакао. Дошли су наоружани припадници Хрватског виjећа одбране (ХВО). Отели су ме од маjке коjа jе плакала.

У приградском брчанском насељу Грбавица, на мjесном гробљу, служен jе парастос и прислужене свиjеће за 13 мjештана коjе су на данашњи дан приjе 22 године заробили, мучили, убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских формациjа у Бодеришту, jужно од Брчког. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић подсjетио jе да jе злочин у Бодеришту jедан од наjтежих и наjстрашниjих у овом диjелу БиХ, гдjе jе 13 бораца Воjске Републике Српске прво заробљено, звjерски мучено и убиjено, а потом масакрирано. Савчић jе рекао на помену да jе над тим људима извршено неколико ратних злочина, те да jе та чињеница морала да буде разлог да оваj случаj постане приоритет у раду тужилаштва. Према

08. марта 1993. године у насељу Грбавица код Брчког заробљено jе 13 воjника Воjске Републике Српске, коjи су по заробљавању мучки побиjени.   Везане виjести: ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ГРБAВИЦИ ?

Приjем у Броду за 78 маjки погинулих бораца ове општине Општина Брод и општинска Борачка организациjа организовале су данас приjем за 78 маjки погинулих бораца из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, поводом 8. марта – Међународног дана жена. Приjе приjема упаљене су свиjеће у спомен-соби у просториjама Борачке организациjе. Предсjедник општинске Борачке организациjе Зоран Видић рекао jе да приjем представља мали знак захвалности и поштовања према маjкама коjе су остале без синова, коjи су наjзаслужниjи за слободу народа и стварање Републике Српске. Према његовим риjечима, осим цвиjећа, свакоj маjци погинулог борца додиjељено jе и 100 КМ. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да локална заjедница настоjи да помогне свим борачким категориjама,

Откривањем спомен-плоче првоj жртви рата у општини Брод Воjиславу Горановићу у кругу предузећа „Грамат“ у Горњем Клакару, данас су обиљежене 23 године од агресиjе регуларне Воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Горановић jе био технички директор Индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, коjи jе погинуо на радном мjесту у jутарњим часовима 16. септембра 1991. године. Спомен-плочу открили су Мирко и Милован Горановић, браћа убиjеног Воjислава, а освештао jе свештеник Дарко Вукомановић, коjи jе потом служио парастос. Послиjе откривања спомен-плоче Мирко Горановић захвалио jе грађанима Брода, посебно бродскоj Борачкоj организациjи, коjи су оживjели сjећања на његовог убиjеног брата. Предсjедник Предсjедништва бродске Борачке организациjе Зоран Видић у обраћању jе рекао да jе

Брод У Броду ће сутра бити обиљежене 23 године од агресиjе регуларне воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Српски народ коjи jе живио у тадашњоj општини Босански Брод 3. марта 1992. године напале су оружане воjне и паравоjне формациjе из Хрватске, али и из БиХ, састављене од Хрвата и муслимана из Брода и околних мjеста. У документима општинске Борачке организациjе наводи се да jе Брод био под вишемjесечном окупациjом, да jе у том периоду на подручjу општине било десет логора кроз коjе jе прошло око 2.000 људи, а убиjено jе 226. Са подручjа ове општине погинула су 244 српска борца. Програмом обиљежавања предвиђено jе да у кругу предузећа

У Брчком jе изречена неправоснажна пресуда за ратне злочине над Србима, за коjе су осуђени Асмир Ататервић и Армин Омазић. Татаревић jе кажњен на двиjе, а Омазић на 18 мjесеци затвора. Татаревић и Омазић осуђени за ратни злочин над Србима Осуђени су због злочина коjи су починили на Србима, током 1992-е године у логорима у Горњем Рахићу и Горњем Зовику. Татаревић jе био пратилац комадната 108 бригаде ХВО-а, а Омазић, воjни полицаjац. Васиљко Тодић преживио jе иживљавања Асмира Татаревића у логорима за Србе у Горњем Рахићу и Горњем Зовику. – Иживљао се над нама у заробљеништву, поготoво на мени. Има их доста, коjи су умрли а то су посљедице наjвише Асмира

Предсjедник Удружења логораша Модрича Владо Драгоjловић изjавио jе Срни да су Срби из Оџака задовољни оптужницом против Илиjе Јурића, коjу jе подигао тужилац Посебног одjељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ, и изразио очекивање да ће бити процесуирани сви починиоци тортуре над Србима у Оџаку 1992. године. Драгоjловић jе рекао да jе Јурић тринаести припадник Хрватског виjећа одбране /ХВО/ против кога jе, од завршетка рата, подигнута оптужница за кривична дjела ратног злочина против цивилног становништва српске националности на простору Оџака. „Према сазнањима Удружења логораша Модрича, Окружно тужилаштво Добоj, Кантонално тужилаштво у Орашjу и Тужилаштво БиХ за кривична дjела ратног злочина над цивилима у Оџаку сумњиче око 200 лица“, рекао jе Драгоjловић

Мира и Данко Ђукић поред своjе четворо деце, подигли кћерку и сина погинулог борца РС  Мира, Боjана, Боjан и Данко испред нове куће СРБАЦ – Сваку врсту милосрђа, па и наjмање хумано дело треба ценити, али оно што су урадили 68-годишњи Данко Ђукић и његова четири године млађа супруга Мира може се назвати хуманитарним подвигом, што потврђуjу броjна општинска и републичка признања. – У суседноj општини Прњавор имала сам рођака Ђоку Боjанића коjи jе као припадник МУП РС погинуо у рату 1993. године, оставивши иза себе двоjе мале деце, Боjану са две и по године и Боjана са 13 месеци. Маjка Јасна напустила jе децу и мужа шест месеци пре

Борачка организациjа општине Брод затражиће од локалне управе да садашња Стадионска улица буде названа по генералу Воjске Републике Српске Славку Лисици, коjег грађани сматраjу наjзаслужниjим за ослобођење ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. На сjедници Скупштине ове организациjе делегати су били jедногласни у ставу да буде покренута ова инициjатива. Предсjедник Борачке организациjе општине Брод Зоран Видић рекао jе да jе организациjа ове године имала низ активности на терену и да у раду има подршку локалне заjеднице. „Редовно смо обиљежавали значаjне датуме и одржавали помен парастосе. Осим тога, настоjали смо да помогнемо да борачке категориjе лакше остваре права коjа им припадаjу, почев од стамбеног збрињавања, лиjечења, обезбjеђивања стипендиjа и уџбеника дjеци

Породицама 17 погинулих бораца Воjске Републике Српске из Дервенте данас су уручена одликовања „Медаља заслуге за народ“, коjим их jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Члановима погинулих бораца одликовања jе уручио предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Према његовим риjечима, предсjедник Српске jе на приjедлог ове организациjе постхумно одликовао 205 бораца из циjеле Републике Српске. „Ова одликовања су наjмање што друштво може да пружи породицама погинулих бораца коjи су животе дали, бранећи и штитећи Републику Српску. Породицам остаjе право и на надоканду и она неће изостати“, рекао jе Митровић. Мира Драгић преузела jе признање доиjељено постхумно њеном супругу, коjи jе

Припадници Полициjске станице Брод помажу изградњу куће Миљи Зечевић из Сиjековца, коjа jе 1992. године у jедном дану изгубила три сина и супруга, а у кући ће бити и спомен-соба сиjековачким жртвама из протеклог рата. Полициjски службеници су за изградњу куће донирали новчана средства, а ангажуjу се и на обављању грађевинских радова, наводе из Центра jавне безбjедности Добоj. Из добоjског ЦЈБ наводе да су полициjски службеници и на оваj начин показали хумани аспект полициjске професиjе коjа, осим обављања редовних послова и задатака на сузбиjању криминалитета и очувању jавног реда и мира, подразумиjева и ангажовање на побољшању услова живота наших суграђана. Инициjативу за изградњу куће подржала jе локална заjедница Сиjековац, привредници

Парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата из Вучиловца код Брчког, као и погинулим борцима из Челинца и Козарске Дубице, чиjе су бригаде браниле оваj дио сjеверне границе Републике Српске, у Крепшићу и Вучиловцу jуче jе обиљежена двадесет друга годишњица окупациjе и разарања овог српског села од стране припадника ХВО-а из Орашjа и сусjедне Хрватске. Након пробоjа линиjа одбране здружених снага ХВО из Орашjа уз подршку из Хрватске приjе тачно 22 године, убиjена су 23 мjештана Вучиловца – наjмлађа жртва био jе 10 -годишњи Боjан Лукић, наjстариjа 86-годишњи Крста Арсенић. Село с 240 домова jе прогнано, опљачкано и разорено: преживjели памте и не прихватаjу чињеницу да се о овом

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица дошао jе до фрапантног податка, односно документа у коjем Хрватско виjеће одбране /ХВО/ у току рата издаjе наредбу своjим воjницима да жене српске националности приводе на сексуално злостављање, те да могу примиjенити силу ако пружаjу отпор. „Оваj податак наjбоље показуjе какви су гнусни злочини чињени над женама српске националности у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату“, рекао jе данас на конференциjи за новинаре у Бањалуци директор овог центра Милорад Коjић. Коjић jе додао да jе Центар дошао до прелиминарних података да jе у протеклом рату смртно страдало 2.529 жена српске националности или око 10 одсто укупно смртно страдалих лица из Републике Српске.