У Кравица код Братунца данас jе обиљежено 19 година од страдања 49 Срба, коjе су на Божић 1993. године убили, а затим масакрирали припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића. Парастос jе служен у цркви Светих апостола Петра и Павла, а виjенце и цвиjеће на централном спомен-обиљежjу положили су представници Пододбора Владе Републике Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова, борачких организациjа Братунца и Сребренице, као и породица погинулих бораца и несталих цивила. Виjенце су положили и представници неколико политичких партиjа из Српске, као и делегациjа Српске радикалне странке „Др Воjислав Шешељ“ из Београда. Муслиманске jединице из Сребренице неколико пута броjчано jаче од бранилаца Кравице напале су у

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра краjње неприхватљивим да, и поред размjере злочина и непобитних доказа, jош нико ниjе одговарао за злочин над Србима у Кравици код Братунца у jануару 1993. године. „Правосудни систем БиХ ниjе наставио тамо гдjе jе стао Хашки трибунал, коjи jе Насера Орића ослободио било какве одговорности за злочине почињене над Србима у широj сребреничкоj региjи“, рекао jе Велимировић Срни. У насељу Кравица код Братунца данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 49 Срба коjе су на Божић 1993. године убили, а затим измасакрирали припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића. За оваj, као и за све остале

У насељу Кравица код Братунца данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 49 Срба коjе су на Божић 1993. године убили, а затим измасакрирали припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића. Парастос за страдале биће служен у цркви Светих апостола Петра и Павла у 11.00 часова, а у 12.00 часова биће положени виjенци и цвиjеће на централном спомен-обиљежjу у Кравици, наjављено jе из општинске Борачке организиjе. Два дана послиjе Божића 1993. године пронађено jе и сахрањено само седам српских цивила, док су посмртни остаци остале 42 жртве пронађени, идентификовани и сахрањени након два мjесеца, када су jединице Воjске Републике Српске ослободиле српско село Кравицу од муслиманских

У насељу Кравица код Братунца сутра ће бити обиљежено 19 година од страдања 49 Срба коjе су на Божић 1993. године убили, а затим измасакрирали припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића. Парастос за страдале биће служен у цркви Светих апостола Петра и Павла у 11.00 часова, а у 12.00 часова биће положени виjенци и цвиjеће на централном спомен-обиљежjу у Кравици, наjављено jе из општинске Борачке организиjе. Два дана послиjе Божића 1993. године пронађено jе и сахрањено само седам српских цивила, док су посмртни остаци остале 42 жртве пронађени, идентификовани и сахрањени након два мjесеца, када су jединице Воjске Републике Српске ослободиле српско село Кравицу од муслиманских

Служењем парастоса у цркви у Бjеловцу код Братунца данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 109 српских цивила, коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића мучки напали и убили, а 78 ранили. Служење парастоса планирано jе у 13.00 часова. Био jе то наjвећи злочин и масакр коjи jе у само jедном дану почињен над Србима током посљедњег рата. Ниjедан Бошњак ниjе одговарао за оваj, као и за све друге злочине коjи су током 1992. и 1993. године почињени над Србима у општинама Братунац и Сребреница, гдjе jе убиjено 1 500 Срба. Хашки трибунал jе 3. jула 2008. године ослободио Насера Орића оптужнице, jер наводно ниjе

Организациja породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице већ двиjе године чека од општинског Одjељења за урбанизам и просторно уређење дозволу за изградњу спомен-обиљежjа за 36 Срба из Mjесне заjеднице Гостиљ, али начелници тог одjељења никако да то одобре, изjавио jе Срни предсjедник ове организациjе Младен Груjичић. Он jе рекао да су се од подношења захтjева промиjенила троjица бошњачких начелника Одjељења, али да ниjедан ниjе издао дозволу за градњу споменика и да jе очигледно риjеч о опструкциjи. „Посљедњи пут подниjели смо захтjев 21. новембра и тражили да нам начелник тог одjељења до 25. новембра образложи у писаноj форми зашто толико дуго чекамо на дозволу за градњу и када

Служењем парастоса у цркви у Бjеловцу код Братунца сутра ће бити обиљежено 19 година од страдања 109 српских цивила, коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића мучки напали и убили, а 78 ранили. Служење парастоса планирано jе у 13.00 часова. Био jе то наjвећи злочин и масакр коjи jе у само jедном дану почињен над Србима током посљедњег рата. Ниjедан Бошњак ниjе одговарао за оваj, као и за све друге злочине коjи су током 1992. и 1993. године почињени над Србима у општинама Братунац и Сребреница, гдjе jе убиjено 1 500 Срба. Хашки трибунал jе 3. jула 2008. године ослободио Насера Орића оптужнице, jер наводно ниjе

Породице 10 Срба ексхумираних у селу Залазjе код Сребренице сачекаће до краjа jануара да у Федерациjи БиХ буде обављена jош jедна ДНК анализа, али су одлучне да посмртни остаци потом буду пребачени у Републику Српску ради доказивања како су страдали, рекао jе Срни предсjедник сребреничке Организациjе за тражење несталих Младен Груjичић. „Тражићемо додатно мишљење доктора Жељка Карана, као и да се утврди начин на коjи су ти људи страдали. Чекаћемо до краjа jануара, а у међувремену од Тужилаштва ћемо тражити да изда налог за пребацивање костиjу. Уколико се то не догоди, тражићемо неке више инстанце коjе могу да нам помогну“, каже Груjичић. Он сматра да jе и ова, пета по

АУТОПСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ФОРЕНЗИЧКИХ СТРУЧЊАКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА НА СРПСКОМ Аутопсиjски извештаjи су главна и уjедно наjслабиjа карика у доказном материjалу у вези са догађаjима у Сребреници у jулу 1995. године. Без адекватних форензичких доказа да jе у Сребреници било стрељано 8,000 ратних заробљеника, званична прича jе лишена своjе главне материjалне потпоре. У делу наше интернет презентациjе коjи jе на енглеском jезику читаоци ће наћи целокупну изворну документациjу тужилаштва Хашког трибунала по овом питању. Између 1996. и 2001. године форензички стручњаци Тужилаштва боравили су на ширем подручjу Сребренице и ексхумирали су све масовне гробнице за коjе су сматрали да су у вези са погубљењима ратних заробљеника. Резултат њиховог рада jе 3,568 аутопсиjских

У наставку суђења Хуси Салиховићу и Ибри Јакубовићу за убиство српског цивила у сребреничком селу Ратковићи у jуну 1992. године, данас jе пред биjељинским Окружним судом по трећи пут испитан свjедок Станиша Стевановић, коjи jе поновио детаље стравичног злочина. Он jе детаљно описао напад на ово село у љето 1992. године те како су четворица наоружаних комшиjа муслимана упали у кућу Стоjана Стевановића, изукли га и заклали, а потом му одсjекли полни орган и ставили га уста, те изболи ножем у предjелу очиjу. Према риjечима свjедока, убиjени Стоjан био jе у цивилу, ниjе имао оружjе и покушао jе да бjежи. Станишта Стевановић, коjи jе све посматрао са 50-ак метара удаљености,

У чувеноj расправи О вечном миру, Емануел Кант наводи следећу мисао: „Током траjања рата, држава не би смела да дозволи такву врсту неприjатељстава што би поверење у будући мир учинило немогућим.“ Штета што Кант има тако мало следбеника на Балкану. Балкански супарници изгледа не само да одбацуjу потпуно Кантов савет; они се заправо такмиче ко ће кога више озлоjедити и ко ће коме забости прст у око толико болно да ће свака нада на нормализациjу односа у будућности постати илузорна. Афера Сребреница могла би послужити као очигледан пример. Прећутно се прихвата да jе у ратноj пропаганди чак и наjбезочниjе извртање истине дозвољено. У случаjу Босне, жалосно jе да се оно

Овом монографијом попуњавамо још једну велику празнину у историји ратних збивања у сребреничком крају. Широко распрострањена, проблематична, конструкција о Сребреници зависи од једне лажне представе и једне забрањене истине. Лажна представа се састоји од неутемељене тврдње да је на бошњачкој страни погубљено 8,000 ратних заробљеника, на основу чега се изводи закључак (и подиже оптужба којом се практично терети цео српски народ) да се тамо догодио геноцид. Забрањена истина, којом се ми овде бавимо, јесте судбина српског народа сребреничког краја током рата 1992. – 1995. године, чије разматрање морално и правно најозбиљније угрожава опстанак те проблематичне слике. У овој монографији, ми се упуштамо управо у ту врсту разматрања, без обзира на

На Глођанском брду код Зворника сутра ће парастосом и паљењем свиjећа бити обиљежено 19 година од страдања 126 бораца Воjске Републике Српске (ВРС) и цивила, коjе су 6. новембра 1992. године поубиjали припадници Армиjе БиХ. Потом ће у мjесту Крушке бити положени виjенци на Спомен-плочу, коjа jе прошле године постављена и освештана у знак сjећања на ових 126 воjника и цивила, коjе су тог дана на Глођанском брду поубиjале муслиманске снаге. Спомен-плоча jе постављена у мjесту Крушке како би се траjно сачувало ово обиљежjе, jер су на мjесту страдања на Глођанском брду три пута до сада постављане спомен-плоче, коjе су сваки пут непозната лица поразбиjала у наjситниjе комадиће. Оваj стравичан

БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – Невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ представила jе данас на Међународном саjму књига у Београду студиjу англосаксонских стручњака предвођених професором Едвардом Херманом „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика“ као и допуњено издање своjе књиге. Стефан Каргановић из Историjског проjекта Сребреница, коjи jе и коаутор књиге „Сребреница: Деконструкциjа jедног виртуелног геноцида“ рекао jе да jе тематика двиjе књиге иста и да нема суштинских размомилажења, али да jе разлика у фокусу. „Наша орjентациjа jе уско емпиричка гдjе велики броj чињеница, резултата конкретних истраживања на терену, а они даjу општи преглед сребреничке тематике и зато стоjимо на становишту да су те двиjе књиге комплементарне и да свако ко жели