Борачка организација Вишеград обиљежила је данас Дан одбране Вишеграда на Доњој Лијесци, мјесту страдања породице Танасковић, из које су убијена два брата и малољетна сестра. Миља Танасковић изгубила је синове Радета, Владу и кћерку Владанку, када је такозвана Армија БиХ упала у село и побила цивиле и борце овог краја. Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је новинарима да су од 23. до 29. октобра 1992. године муслиманске снаге вршиле нападе на положаје Вишеградске бригаде. „Ти дани се сматрају једним од важнијих дана у одбрани града Вишеграда. Један од највећих напада био је 29. октобра када су муслиманске снаге имале задатак да дођу до града Вишеграда. Борачка организација

Бивши командант бригаде Војске РС осумњичен за ометање правосуђа. С. П. упозоравао људе пре сведочења да пазе шта причају. Сумња се да су одређени сведоци били подмићивани, али нема доказа Током суђења Насеру Орићу, команданту такозване Армије БиХ у Сребреници, више сведока Тужилаштва БиХ било је изложено притисцима, што је полиција и документовала, изјавио је координатор Тима за истраживање ратних злочина МУП РС Симо Тушевљак. Он каже да је МУП РС од тих сведока узео изјаве и о свему обавестио Тужилаштво БиХ. – Једна особа је због тога ухапшена и очекује се подизање оптужнице против ње – истакао је Тушевљак, не желећи да открива о коме је реч. Из извора

Против Насера Орића и још четири његова сарадника у Србији се води поступак због убиства девет српских цивила јула 1992. Орић је недавно у Сарајеву ослобођен кривице за злочин над Србима. Тужилаштво за ратне злочине Србије поднело је захтев за спровођење истраге почетком августа 2011, а Виши суд одобрио је њено спровођење у првој половини децембра исте године, сазнаје „Блиц“. Осим Орића, поступак се води и против Хакије Махољица, Смаје Манџића, Нурије Хусића Сенахида и Амира Мехмедовића Гезе. У решењу се наводи да су осумњичени злочин починили са сада покојним Зулфом Тусуновићем, као и са припадницима Територијалне одбране БиХ, за које нема ближих податка: Велидоном Делићем, Харизом Ахметовићем, Аземом Мулалићем,

Влада Илић, син брутално убијеног судије Слободана, за „Новости“ о ослобађајућој пресуди Насеру Орићу: Надали смо се правди, сада смо сасвим обесхрабрени Ништа не вреди да вам било шта сада кажем. Уверен сам да моје речи ништа неће променити. Свих ових година, надали смо се правди. Сада смо сасвим обесхрабрени. Имам утисак да никог није брига шта се стварно догодило са мојим оцем – казао је за „Новости“ Влада Илић, син судије Слободана Илића, свирепо убијеног на Залазју изнад Сребренице, у лето 1992. Суочен са ослобађајућом пресудом Насеру Орићу, Влада Илић није имао више ни речи. Захвалио се на позиву, једва изговарајући и ових, неколико реченица. Пре две године, када

Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Бранислав Васиљевић рекао је да ће петнаестак чланова ове и братуначке организације породица погинулих присуствовати данас изрицању пресуде пред Судом БиХ команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу. Он истиче да чињеница да у оптужници против Орића нису обухваћени бројни злочини почињени над српским цивилима под његовом командом или уз његово лично учешће говори да Тужилаштво БиХ жели умањити кривицу и Орићеву одговорност релативизовати. Васиљевић подсјећа да је Орић оптужен у августу 2015. године за три појединачна убиства, и то судије Слободана Илића у Залазју код Сребренице, Митра Савића и Милутина Милошевића у братуначким селима Куњерац и Лолићи.

Документарни филм „Од страдања до слободе Брода“, посвећен страдању Брођана, свирепим убиствима и мучењима Срба, премијерно је приказан у амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ у Броду, поводом 25 година од ослобођења ове општине. Филм приказује вријеме у овој општини од 1991. до 7. октобра 1992. године када је ослобођена, рекао је Миле Савић, аутор филма. „Нема довољно оваквих филмова који приказује шта се све дешавало српском народу на подручју БиХ“, навео је он. Додао је да филм приказује почетак агресије Хрватске на Брод, као и свирепе злочине у Сијековцу. Људи у филму говоре шта су доживјели, а не шта су чули да се догодило, нагласио је аутор. Савић је најавио