Децениjу и по после окончања ратова, у региону и даље пола милиона избеглих и расељених без икаквих услова. У Србиjи броjка премашила 300.000, 60 одсто њих живе као подстанари НА Балкану, децениjу и по после ратних сукоба, броj избеглих и интерно расељених и даље jе алармантан. Према подацима Високог комесариjата за избеглице (УНХЦР), он достиже скоро пола милиона (443.334). Управо то jе разлог због ког се у понедељак, на ову тему одржава велика министарска конференциjа у Београду, на коjоj ће разговарати шефови дипломатиjа Србиjе, Хрватске, БиХ и Црне Горе, али и високи званичници ЕУ, ОЕБС, УН и Савета Европе. Наjвише избеглих и интерно расељених jе у Србиjи. Рачунаjући Косово, има

На локалитету Шашића Гаj у општини Босански Петровац завршена jе ексхумациjа, приликом коjе су пронађени посмртни остаци jедног тиjела, а претпоставља се да jе риjеч о цивилу српске националности. Пронађени посмртни остаци су транспортовани у Идентификациjски центар у Бањалуци ради обдукциjе, форензичке обраде и идентификациjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Процесом ексхумациjе на терену координисао jе истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу тражења и ексхумациjе посмртних остатака учествовали су службеници Института за нестала лица БиХ, представници МУП-а Унско-санског кантона и вjештак судске медицине. Извор:  

Београд – Државе региона спремаjу се да потпишу документ коjим практично стављаjу избегличка имовинска питања ‘ад акта’, кажу представници избегличких удружења. Миодраг Линта, председник Коалициjе избегличких удружења, jе за Б92 рекао да таj проблем не погађа само избеглице у Србиjи, већ и све оне коjи имаjу било какву имовину или материjална потраживања у државама бивше Југославиjе. Линта као и остали представници избегличких удружења већ три дана одлазе у Председништво Србиjе и траже да их председник прими како би му представли став државе по овом питању. Иако jе приjем затражен пре две недеље, из Кабинета jош ниjе стигао одговор. „Сваког дана ми остављамо на писарници наше писмо у коме тражимо приjем

Србиjа ће у петак, 4. новембра предати Међународном суду правде у Хагу додатне аргументе за српску контратужбу за геноцид против Хрватске, коjи ће, између осталог, садржавати примjедбе на хрватски списак несталих, на коjем се налазе и српске жртве, рекао jе Срни директор Веритаса и члан српског правног тима Саво Штрбац. „Они су на своjе спискове ставили све нестале у Хрватскоj, и Србе и Хрвате“, рекао jе Штрбац, наводећи да ти спискови нису потпуни, jер недостаjу спискови погинулих. Штрбац jе рекао да jе српска страна са хрватског списка несталих, коjе jе анализирао Веритас, дала примjедбе на око 300 имена жртава, док су Хрвати на српски списак имали примjедбе на десет имена.

Предраг Цупаћ, апсолвент Београдске богословиjе, коjи од детињства скупља ратне ознаке и амблеме српских воjно-полициjских формациjа, намерава да о томе обjави књигу 2012. године, поводом 20-годишњице ВРС, и да их завешта будућем музеjу Одбрамбено отаџбинског рата РС. Оваj двадесетседмогодишњак сакупио jе више од стотину ознака ВРС и МУП-а РС, међутим по његовим проценама таквих обележjа има између 400 и 500, укључуjући и Републику Српску Краjину. – Имао сам седам година када смо 1991. избегли из Загреба и дошли у Бањалуку са две путне торбе. Пошто ниjе било играчака, деца су се забављала чаурама и пришивали смо воjне и полициjске ознаке. Имао сам их 15 на jакници од шаторског крила. У

Још jедно скандалозно суђење Србима у Хрватскоj – на општинском суду у Глини тужилаштво jе подигло оптужницу против Владе Врге, Синише Дамjановића, Секе Врге и Жарка Лапчевића и покренуло припремни поступак за суђење малолетницима Милораду Врги и Боjану Вулетићу. Сви они су из села Подгорjе код Вргинмоста на Кордуну, а оптужени су за величање српства, четништва и Краjине, те распиривање мржње према Хрватима. НА СУДУ ДОКАЗУЈЕ ПРАВДУ: Синиша Дамjановић Два пута протеклог лета 58 младих људи из разних делова општине Вргинмост славило jе у друштвеном дому у Подгорjу рођендане неколицине своjих приjатеља и приjатељица. Слушали су претежно српску народну музику и сами певали песме због чега jе Јозефа Џоjа, досељеница

Нисмo искoристили прилику дa сe, кoликo je у нaшoj мoћи, зaкључeњe прeгoвoрa o приступaњу EУ-у увjeтуje прoвoђeњeм oнoгa штo je утврђeнo зaкoнoм. Пoштeниjи смo били прeмa Влaди и прeмa Хрвaтскoj нeгo штo je Влaдa билa прeмa нaмa и прeмa Србимa у Хрвaтскoj. Сaд сe, нaкoн зaтвaрaњa прeгoвoрa, пoступнo урушaвajу мaњинскa прaвa, истичe зa Нoвoсти Рaткo Гajицa сaбoрски зaступник из рeдoвa српскe нaциoнaлнe мaњинe. Kaкo oцjeњуjeтe пoсљeдњe чeтири гoдинe мaндaтa? – Бeз рaзмишљaњa ћу рeћи дa сaм нeзaдoвoљaн учинкoм у зaдњeм мaндaту. Нaкoн штo смo кao зajeдницa стaли нa нoгe и ми кao њeни пoлитички прeдстaвници избoрили aктивaн пoлитички стaтус, уз пoзициjу дa имaмo пoтпрeдсjeдникa Влaдe из српских рeдoвa, ствoрeнa je

Предсjедник Републике Српске (РС) Милорад Додик рекао jе да се у БиХ намjерно ствара атмосфера у коjоj се вехабиjски покрети несметано развиjаjу за шта jе одговоран члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић и ставови поглавара Исламске заjеднице у БиХ Мустафе Церића. „Ниjе таjна да Бакир Изетбеговић одржава континуиране контакте са таквим групама. Према неким нашим информациjама, врло jе циjењен у радикалним исламистичким групама, а чак има и контакте са одређеним групама и службама у Ирану“, рекао jе Додик за београдски лист „Курир“. Предсjедник Додик jе истакао да су то рецидиви рата и подсjетио да jе Бакир Изетбеговић, кад jе дошао на власт, рекао да наставља политику свога оца. „Тиме ствара атмосферу

Федерални истражни биро (ФБИ) сматра да су исте структуре Ал каиде напале америчке Амбасаде у БиХ, Пакистану и Авганистану и да им jе био исти циљ, а да сада у Сараjеву желе да направе процjену ко стоjи иза тих напада, рекао jе Срни Дарко Трифуновић, експерт за исламски тероризам. „Добра ствар jе што jе ФБИ стигао у Сараjево. Они желе да направе процjену jер су се истовремено догодили напади у Пакистану, Авганистану и БиХ. Добро jе да се дође до података одакле босанско муслиманска кухиња терориста“, истакао jе Трифуновић, коjи процjењуjе да ће се овакав напад поновити, али у далеко широj мjери. Он сматра да jе лицемjерно и непримjерено када