Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић зачуђен jе блокирањем потписивања протокола тужилаштава БиХ и Србиjе о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида, jер су у припреми активно учествовали и представници Хашког тужилаштва. „Риjеч jе о чистом уплитању политике у стручне ствари, jер jедноставно нема разлога за отказивање потписивања овог протокола. Овакав потез представља и неиспуњавање препорука Европске комисиjе у структуралном диjалогу о реформи правосуђа у БиХ“, рекао jе Велимировић Срни. Велимировић jе подсjетио да jе Европска комисиjа у структуралном диjалогу препоручила властима БиХ да протокол буде потписан до 30. новембра. „Изненађуjуће jе што jе на саjту Тужилаштва БиХ, 28. новембра обjављено да

Отказивањем потписивања Протокола о сарадњи у гоњењу починилаца кривичних дjела ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида са Србиjом, Тужилаштво БиХ jе jош jедном показало да jе у функциjи искључиве неистине о страдању само jедног народа у БиХ и то бошњачког, оциjенио jе делегат у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац. „Мислим да jе ово пораз за БиХ, jер jе свима неопходно да се утврди истина о страдању свих народа. У свему овоме не треба занемарити ни утицаj диjела међународне заjеднице“, нагласио jе Кошарац, коjи jе и руководилац Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске /РС/. Он jе напоменуо да jе Тужилаштво БиХ доказано

Владо Ђерић /55/, избjеглица из села Ноћаjевићи код Кладња, већ 16 година не успjева да врати пет дунума земљишта, коjе му jе узурпирано на почетку рата, а онда као „поклон“ додиjељено Исламскоj заjедници, коjа jе на основу овог „дара“ кладањске општине на Ђерићевом посjеду изградила џамиjу. Ђерић, коjи jе избjегао у Зворник, каже да већ 16 година води битку са општином Кладањ и овдашњим Мешихатом Исламске заjеднице да врати пет дунума земљишта, на коjем jе 1994. године подигнута џамиjа и то уз кућу коjа му jе срушена 1992. године, пише „Прес“. Лист наводи да jе Ђерић о свему обавиjестио надлежне институциjе, али џамиjа jош ниjе уклоњена. „Чим jе почео рат,

Сенатор Републике Српске /РС/ Миливоjе Иванишевић упутио jе писмо предсjеднику Српске Милораду Додику са приjедлогом да покрене инициjативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима коjи су дали допринос стварању Српске. То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што jе Албанска споменица уведена послиjе Првог свjетског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сjећање и у част добровољаца коjи су дали животе за српски народ и Српску. „Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете инициjативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своjе поштовање бар

Игор Бенета (38), оптужен за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори, обjесио се у шуми између Книна и Грачаца, наводно jош приjе неколико мjесеци, jавили су хрватски медиjи. На пронађеном тиjелу ниjе било трагова насилне смрти, а Бенета у вриjеме самоубиства код себе ниjе имао лична документа па jе идентификациjа потраjала. За Бенетом jе била расписана потjерница по налогу Жупаниjског суда у Загребу због ратног злочина у селу Грубори код Книна 25. августа 1995. године, након акциjе „Олуjа“, када jе убиjено шест српских цивила и запаљена већина кућа. Воjници су били под командом Фрање Дрље и Боже Краjине. Тужилаштво наводи да су Дрља и Бенета пуцали на цивиле

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива „Слобода-Тигар 94“, „Грмеч 94“ и „Сана 95“ спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду „Гласа Српске“ наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. „Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе „Олуjа“. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница „намjештаљка полициjско-обавештаjних служби“. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ „Ксавер Шандор Ђалски“ у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му „маjку босанску“ и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. „Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у