БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Посланик СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић наjбољи jе одговор на питање да ли jе БиХ потребно правосуђе какво данас има, jер би у свакоj нормалноj земљи особа попут њега већ одавно била у затвору, а не у парламенту, рекао jе предсjедника Републичке организациjе породица погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић. „(Мехмедовићево) образложење да ништа ниjе знао о злочинима коjе су починили муџахедини на подручjу Тешња док jе био начелник Центра jавне безбjедности /ЦЈБ/ просто су невjероватни и вриjеђаjу интелигенциjу сваког мислећег човjека“, истакао jе Митровић, оцjенивши да српски посланици у парламенту БиХ не смиjу одустати од захтjева да се преиспита Мехмедовићева

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу „Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa“ oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –

Прва особа коjа jе требало да се нађе на оптужници за злочине над Србима у „Лори 2“ jе тадашњи командант воjне полициjе генерал Мате Лаушић, а током поступка утврдило би се ко jе у тоj хиjерархиjи од високопозиционираних политичара и припадника воjске знао за догађаjе у том сплитском логору, а ниjе урадио ништа да их сприjечи, изjавио jе предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић. Он сматра да jе суђење за ратне злочине у случаjу „Лора 2“ требало да почне много раниjе. „Нико нормалан из хрватског правосуђа не може да обjасни шта се дешавало са ‘Лором 2’ посљедњих пет и више година када су сви свjедоци били доступни, када

БЕОГРАД, 15. МАРТА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи предала jе данас отворено писмо за српског предсjедника Бориса Тадића са молбом да допринесе рjешавању избjегличких имовинских и броjних других проблема. Предсjедник ове коалициjе Миодраг Линта рекао jе новинарима да jе коалициjа у претходне двиjе године упутила 11 службених дописа Тадићу, на коjе на жалост нису добили одговор, нити jе Тадић сматрао за потребно да прими њихову делегациjу. У данашњем отвореном писму, коjе су предали на портирници зграде предсjедника Србиjе, избjеглице су поставиле шест питања Тадићу, а прво jе зашто ниjе подржао петициjу са потписима више од 70.000 оштећених грађана коjи су тражили поврат своjих насилно одузетих имовинских и стечених

САРАЈЕВО, 15. МАРТА (СРНА) – Суд БиХ потврдио jе оптужницу коjа Ивана Зеленику и jош четири лица терети за злочин против човjечности над жртвама српске националности заробљеним у логору Дретељ, саопштено jе данас из Суда БиХ. У оптужници се наводи да су злочине од маjа до августа 1992. године починили Зеленика у своjству вишег официра у штабу ХОС-а, Срећко Херцег у своjству команданта воjног затвора Дретељ „Бруно Бушић“, Едиб Буљубашић у своjству замjеника команданта касарне ХОС-а Дретељ, те Иван Медић и Марина Грубишић-Феjзић, коjи су били стражари у овом воjном затвору. Жртве су у овом логору злостављане, мучене, премлаћиване, силоване и сексуално злостављане, као и мучене на изразито понижаваjуће начине.

БЕОГРАД, /СРНА/ – Истражни судиjа Жупаниjског суда у Славонском Броду данас jе, упркос очигледноj грешци у идентитету, продужио притвор држављанину БиХ српске националности Слободану Матићу /50/, кога су хрватске власти ухапсиле приjе 14 дана под сумњом да jе починио ратни злочин, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“ из Београда. У саопштењу се наводи да jе Матић задржан у притвору у Пожеги упркос његовом указивању да jе дошло до замjене идентитета и доказима коjе jе приложио, а за 14 дана од када jе ухапшен нико, осим његове породице, ниjе показао било какав интерес за њега, мада се ради о невином човjеку. Према рjешењу Жупаниjског суда у Пожеги из 1993. године, имењак ухапшеног

ХАГ, (СРНА) – Предсjедник Српске радикалне странке /СРС/ Воjислав Шешељ изjавио jе данас да jе његов посљедњи поравак у болници у Лаjдену, у ноћи између 8. и 9. марта, резултат покушаjа убиства. Шешељ jе истакао да jе, када се Хашком трибуналу предао у фебруару 2003. години, његово здравље било релативно добро, jер jе имао астму и повишени крвни притисак, коjи jе лиjековима успjешно држао „под контролом“. Атак на његово здравље, како jе рекао, почео jе убрзо по његовом доласку у Хаг, прво „нападом на jетру, а затим на срце“. „Већ три године атакуjу на моjе срце. Оно ће ваљда издржати довољно да изнесем завршну реч“, нагласио jе Шешељ, оциjенивши смиjешним

САРАЈЕВО, 14. МАРТА (СРНА) – Федерални тужилац Драган Ступар затражио jе од Врховног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) да укине првостепену пресуду коjом jе Иван Колер ослобођен оптужби за злочин против ратних заробљеника у Тузли 1992. године. Пред Врховним судом ФБиХ данас jе одржана сjедница поводом жалбе на пресуду Кантоналног суда у Тузли, коjом jе Колер у септембру прошле године ослобођен оптужби да jе као стражар Окружног суда у Тузли нечовjечно поступао према заробљеним припадницима некадашње Југословенске народне армиjе (ЈНА). „Тужилаштво тражи да се укине пресуда и да се нови претрес одржи пред Врховним судом Федерациjе БиХ. На више мjеста у првостепеноj пресуди се наводи да радње оптуженог не представљаjу кривично

ЗАГРЕБ, 14. МАРТА /СРНА/ – Хрватски предсjедик Иво Јосиповић рекао jе данас да му jе драго да су у Хрватскоj, када jе риjеч о поцесуирању ратних злочина, наступиле промjене и да правосуђе одлучуjе без пристраности. „Злочин jе злочин и сваки злочин мора да буде процесуиран. Жртва треба да добиjе правичну накнаду“, поручио jе Јосиповић на округлом столу о неопходнсти ефикасниjег процесуирања ратних злочина, коjи jе одржан данас у Загребу. Јосиповић jе поновио своjе противљење Закону о ништавности правних аката ЈНА, СФРЈ и Србиjе. „Одувиjек сам се залагао за равноправност критериjума. Исто треба гледати и на злочин. Одговорност поjединца коjи jе починио ратни злочин не треба бити никакав политички случаj“, поручио

ТРЕБИЊЕ, (СРНА) – Удружење логораша источне Херцеговине сматра да jе већ одавно било вриjеме да хрватско правосуђе схвати да jе у сплитскоj „Лори“ направљен стравичан злочин над Србима, као и да зликовцима треба да буде суђено за оно што су починили. Коментаришући одлуку Врховног суда Хрватске да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу „Лора два“, логораши подсjећаjу да jе требало да прође 20 година да се процес покрене, напомињући да су ипак задовољни и да се надаjу да ће више лица одговарати за стравичне злочине. Мирко Бабић, кога jе Воjска Хрватске заробила 27. маjа 1992. године у мjесту Веља Међа, на териториjи општине Требиње, свjедочи да jе

КАРЛОВАЦ, (СРНА) – Жупаниjски суд у Карловцу ниjе прихватио кауциjу за Мила Дакића (81), оптуженог за подстрекивање на убиство, већ му jе за jош два мjесеца продужио истражни затвор, потврдио jе данас шеф Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Суд jе одбацио понуду Дакићеве одбране за кауциjу од милион куна /око 132.000 евра/ у некретнинама, с образложењем да, наводно, постоjи опасност од биjега оптуженог, обjаснио jе Штрбац, преносе „Независне новине“. Српски избjеглица, историчар, политичар и писац из Воjнића Миле Дакић ухапшен jе 26. маjа приликом уласка у Србиjу из Републике Српске, гдjе jе у Бањалуци учествовао у раду конференциjе о злочину геноцида хрватских усташа над Србима током Другог свjетског рата.

БАЊАЛУКА, 13. МАРТА (СРНА) – Неконсултовањем представника Републике Српске у вези са формирањем регионалне листе несталих настављена jе негативна пракса по процес тражења несталих лица у БиХ, сматра предсjедник Републичке организациjе породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић. „Неприхватљиво jе да бирократе одлучуjу о формирању регионалне листе несталих коjа додатно утиче на процес тражења, а да се о томе не консултуjу са породицама несталих“, рекао jе Митровић Срни, поводом састанка у Брчком гдjе су утврђени критериjуми за формирање ове листе. Он jе истакао да се поставља питање шта jе циљ и коjи су ефекти таквих договора и како jе могуће правити регионалну листу несталих у ситуациjи када БиХ