БЕОГРАД – Промена на државном врху Србиjе након 12 година пробудила jе наде оних коjи до jуче нису веровали да ће се истина о страдањима Срба на просторима бивше Југославиjе икада третирати онако како те жртве заслужуjу. Историчар Душица Боjић, некадашњи руководилац Документационог центра при Комесариjату за избеглице Републике Србиjе, сумња да jе део документациjе о злочинима над Србима у БиХ намерно уништен било у Хагу, било у Београду. Грађа, иначе приjављена Хашком трибуналу, настала jе на основу исповести у време када jе на челу Комесариjата била Братислава Буба Морина. Део тога делом jе уништен у бомбардовању (постоjе сумње да jе тамо локатор намерно постављен), а потом jе неуништено премештано

Пo пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд 2006. дo 2011. српским пoврaтницимa дoдиjeљeнo je укупнo 1.409 стaнoвa, нajвишe у Oсиjeку, a нajмaњe у Гoспићу – нити jeдaн. Пoсeбaн прoблeм пoврaтницимa прeдстaвљa рeгулирaњe стaтусa: тeжaк и скуп пут дo држaвљaнствa или бaр дo стaлнoг бoрaвкa пoчињe нa oдjeлу зa стрaнцe у пoлициjским пoстajaмa… Toчaн брoj Србa кojи су тoкoм дeвeдeсeтих гoдинa oтишли из урбaних срeдинa у Хрвaтскoj joш сe нe знa, a њихoв je пoврaтaк пoчeo тeк 2006. гoдинe, кaдa je првих 114 стaнoвa дoдиjeљeнo српским пoврaтницимa у oквиру прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa. Пo пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд 2006. дo 2011. српским пoврaтницимa дoдиjeљeнo je укупнo 1.409 стaнoвa. Нajвишe их je дoдиjeљeнo

У Ристића Гаjу у добоjском селу Опсине jе обиљежено 20 година од почетка операциjе “Коридор живота”, оснивања Друге оклопне бригаде и Крњинске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Служен jе парастос за погинуле борце Одбрамбено – отаџбинског рата, након чега су положени виjенци на спомен – обиљежjа погинулим борцима. Окупљенима су се обратили први командант Друге оклопне бригаде генерал Славко Лисица, коjи jе био командант оперативне групе, командант Крњинске бригаде Мико Шкорић, командант Друге оклопне бригаде Борислав Коjић, први командант Оперативне групе Добоj Миливоjе Симић и предсjедник Борачке организациjе РС Пантелиjа Ћургуз. “Поручили смо да треба његовати традициjу наших jединица, сjећати се трагичних догађаjа рата да не заборавимо како нам се то

ХАГ, 11. ЈУНА (СРНА) – Некадашњи предсjедник Републике Српске Радован Караџић данас ће у Хашком трибуналу изниjети своjе аргументе у складу са правилом 98бис према коjем претресно виjеће може да донесе ослобађаjућу пресуду према било коjоj тачки оптужнице, ако нема доказа коjи могу бити основа за осуду. Тужилаштво ће на ставове одбране одговорити у сриjеду, 13. jуна.   Доказни поступак тужилаштва у Караџићевом предмету званично jе завршен 25. маjа, након што jе претресно виjеће утврдило да више нема нериjешених поднесака оптужбе. Одбрана ће извођење доказа започети 16. октобра.   Караџић jе у 11 тачака оптужен за геноцид, злочин против човjечности и кршења закона и обичаjа ратовања у БиХ од 1992.

У Биjељини jе данас обиљежено 12 година од убиства ратног команданта Гарде “Пантери” и оснивача Демократске странке РС , Љубише Савића Маузера. Породица, приjатељи и саборци положили су цвиjеће на гробљу у Ковачићима, гдjе jе Маузер сахрањен. Након десетогодишње истраге за Маузерово убиство осуђен jе Ђорђе Ждрале, коjи издржава 20-годишњу затворску казну. У поступку jе доказано да jе убиство планирало и организовало више лица познатих Ждралу. Суд БиХ jе утврдио да jе Ждрале у вриjеме Маузеровог убиства 7.jуна 2000. године , користио допуст из затвора “Кула”, гдjе jе издржавао седмогодишњу казну због убиства Горана Батинића. Ждрала jе 2001.jгодине помиловао тадашњи предсjедник РС Мирко Шаровић.     Извор: frontal