БАЊАЛУКА, 22. ЈУНА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске треба да заузме jединствен став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина, jер jе евидентно да се избjегава процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима, сагласни су представници наjjачих политичких партиjа у парламенту Српске.   Посланик СНСД-а у Народноj скупштини Републике Српске Никола Баштинац истакао jе да jе веома битно да парламент Српске заузме став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина.   “Добро би било да закључцима или декларациjом Народне скупштине Српске оснажимо наше представнике у заjедничким институциjама БиХ. Мора се инсистирати и захтиjевати да се коначно активниjе почне са процесуирањем сложених предмета

Маjке беба коjе су умрле 1992. због недостатка кисеоника у инкубаторима, две децениjе тугуjу и осуђуjу. Преминуло jе шест дечака и шест девоjчица. Мислиле смо да су на сигурном, а умирали су далеко од нас. Прошло jе двадесет година откако jе због недостатка кисеоника, а окрутности политике, прекинут живот 12 беба у бањалучком породилишту. Шесторица дечака и шест девоjчица, углавном прерано рођених, страдали су у маjу и jуну, jер бањалучки Клинички центар ниjе имао кисеоника и лекова коjи би их одржали у животу. Бањалука и Краjина су тада биле одсечене од света, jер су хрватске и бошњачке jединице држале Посавину и контролисале све путеве према Србиjи. Одлуком Савета безбедности УН

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 20 година од страдања Срба на Миљевачком платоу у Хрватскоj. Злочин се догодио 21. jуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале зону под заштитом УН и заробиле 40 припадника српске териториjалне одбране, док су пред очима припадника УНПРОФОР-а масакрирана 23 заробљеника. Ово jе био први напад хрватских оружаних снага на териториjу Републике Српске Краjине. Злочин на Миљевачком платоу камером су снимали починиоци, а видео-касета jе изнаjмљивана по видео-клубовима широм Европе. Упркос обиљу валидних доказа достављеним свим релевантним међународним и хрватским организациjама и институциjама за злочин на Миљевачком платоу jош нико ниjе оптужен. Према свjедочењу преживjелих, неки заробљеници су “вjешани о

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУНА /СРНА/ – Посмртни остаци шест чланова породице Вуковић из Високог код Сараjева сахрањени су данас на градском гробљу Пучиле у Биjељини. Неђо Вуковић, коjи jе у вриjеме масакра био сакривен у штали, рекао jе да jе гледао како му комшиjе муслимани убиjаjу оца Бошка, маjку Драгињу, брата Раjка, Раjковог сина Миодрага и браћу од стричева Здравка и Јеленка. “Из наше куће извели су оца, маjку, брата, братића, а на мjесто догађаjа дошли су и рођаци Јеленко и Здравко, коjи су били даље од нашег домаћинства“, рекао jе Неђо Вуковић и додао да jе међу починиоцима овог злочина познао Нисета Рамића, коjи jе признао убиства. Урош, преживjели брат

Данас се навршава двадесет година од погрома Срба у селима на подручjу општине Високо. Тог 20. jуна 1992. године jаке муслиманске снаге из Високог, Какња и других околних места сравниле су са земљом српска села Колошић и Дебели Нишан и убили 63 цивила, док jе више од 5.000 Срба морало да напусти своjе домове. За оваj злочин никада нико ниjе одговарао!   Урош Вуковић из Колошића, коjи данас живи у Биjељини, каже да jе стратегиjа муслиманских воjних формациjа у околини Високог била да се истребе целе фамилиjе како би се то подручjе етнички очистило од Срба. Он тврди да jе његова породична трагедиjа истински доказ етничког чишћења српског народа на подручjу средње Босне.

БАЊАЛУКА, 19. ЈУНА /СРНА/ – У бањалучком Парку “Петар Кочић” синоћ jе више од 100 грађана упалило 12.000 свиjећа за 12 бањалучких беба коjе су 1992. године умрле због недостатка кисеоника на Одjељењу за интензивну његу породилишта у Бањалуци.Тринаеста беба Слађана Кобас умрла jе 2006. године.   Маjка jедне од 12 бањалучких беба Жељка Тубић рекла jе да су они коjи су имали моћ и коjи су могли да помогну те ратне 1992. године окренули леђа од Бањалуке и Републике Српске.   “Стално се питам зашто су наша дjеца страдала у проклетом рату. Нестало jе све о чему смо сањали те 1992. године, а туга нас прати циjели живот”, нагласила jе Тубићева, обраћаjући се окупљеним грађанима у

БЕОГРАД, 19. ЈУНА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица затражила jе од будуће владе Србиjе да остваривање људских права избjеглих и других оштећених грађана буде jедан од њених приоритета, као и оснивање фонда за пружање помоћи избjеглим, прогнаним и расељеним лицима. Коалициjа jе, поводом Свjетског дана избjеглица, саопштила да у Србиjи живи око 500.000 избjеглих и прогнаних лица.   Велика већина њих и даље тражи остваривање људских права у БиХ, Хрватскоj и Словениjи, као што су рjешавање питања несталих, повратак одузете имовине и стечених права, новчана накнада за уништену и несталу имовину и успостава истих стандарда у суђењима за ратне злочине, наведено jе у саопштењу.   Велики броj избjеглих и прогнаних лица живе као подстанари или у колективним

У кампусу Бањалучког Универзитета организована jе посjета спомен-соби Центра воjних школа „Раjко Балаћ“, гдjе jе служен парастос за 25 погнулих и два умрла борца Воjске РС, коjи су похађали ову школу. Оваj Центар имао jе веома значаjну улогу у Одбрамбено-отаџбинском рату, истакли су представници БОРС-а. За 25 погинулих полазника Центара воjних школа Воjске РС и двоjицу умрлих од посљедица протеклог рата jе служен помен. Центар воjних школа имао jе веома значаjну улогу у оспособљавању и школовању кадра у току рата, истакао jе потпредсjедник БОРС-а Мико Шкорић. Представници Борачке организациjе Српске посjетиће породице погинулих и умрлих бораца Центра воjних школа, наjавио jе Шкорић. Подсjећамо, Центар воjних школа Републике Српске основан jе