Отаџбински рат Архиве - Страница 425 од 502 - Јадовно 1941.

У МАРТИН БРОДУ ПРОНАЂЕНА СРПСКА МАСОВНА ГРОБНИЦA

28. август 2012.

МАРТИН БРОД,28. АВГУСТА /СРНА/ – У Мартин Броду код Дрвара откривена jе масовна гробница са српским жртвама, али се сада са сигурношћу не може рећи да ли пронађене жртве потичу из протеклог или неког раниjег рата у БиХ, рекао jе Срни члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић. Он наводи да се претпоставља да jе наjвjероватниjе риjеч о монашким жртвама манастира Рмањ коjе су страдале у раниjем периоду. „Са сигурношћу могу рећи да се не ради о бошњачким жртвама из протеклог рата у БиХ, како су то изjављивали неки бошњачки званичници, а прениjели медиjи у Федерациjи БиХ“, истакао jе Мишић. Према његовим риjечима, гробница са неколико десетина

У КЛЕНОВЦУ ПРОНАЂЕНА ИЗМЈЕШТЕНА ГРОБНИЦА

28. август 2012.

У мjесту Кленовац код Босанског Петровца ексхумирано jе четири до шест некомплетних људских скелета за коjе се претпоставља да су припадници ВРС, стриjељани на тоj локациjи 1995. године, изjавио jе Срни члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић. „Према нашим оперативним сазнањима риjеч jе о српским жртвама, припадницима ВРС коjи су стриjељани и сахрањени на том локалитету“, нагласио jе Мишић. Он jе навео да су српски воjници сахрањени на непримjерен начин jер jе риjеч о примарноj гробници коjа jе вjероватно измjештана машинским путем. „Остали су само фрагменти лобања и доњих екстремитета. Наша оперативна сазнања су да jе ова гробница измjештена на неку другу локациjу с циљем прикривања

ЗАШТО СЕ ‘СРЕБРЕНИЧКИ ГЕНОЦИД’ НЕ ПОМИЊЕ У МУСЛИМАНСКИМ ИЗВЕШТАЈИМА?

28. август 2012.

Наш сарадник Енди Вилкоксон разнео jе парампарчад тврдњу да су српске снаге заробиле 7.000 до 8.000 Муслимана након што су 11. jула 1995. заузеле Сребреницу. [1] Без доказа да се то догодило неодржива jе теза да jе затим био погубљен сличан броj заробљеника. Разматраjући доказну грађу коjа jе предочена Хашком трибуналу у светлу коjе jе наjповољниjе по Тужилаштво, Вилкоксон показуjе да у наjбољем случаjу ти докази подржаваjу закључак да су српске снаге могле заробити наjвише око 3.500 Муслимана. Самим тим, то jе горња граница броjа привзаконитих погубљења коjа су могла бити извршена после 11. jула. Та цифра jе знатно нижа од броjа жртава коjи се у званичном сребреничком наративу наводи. Ћутљивост интерних муслиманских извештаjа

20 година од ослобађања становника Тиње, Смолуће и Потпећи

28. август 2012.

Биjељина – Воjска Републике Српске, у садеjству са jединицама Министарства унутрашњих послова РС и борцима Тиње, Смолуће и Потпећи, пробоjем неприjатељског обруча пре 20 година ослободила jе око 7.000 становника ових подручjа, рекао jе председник Борачке организациjе Биjељина Зоран Миљановић. Он jе на конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе ослобађање било jедна од наjхуманиjих акциjа, jер jе становништво месецима било у опсади и одолевало сталним нападима муслиманско–хрватских паравоjних формациjа. „Битком на чиjем челу jе била Српска гарда, коjу су водили Бранко Пантелић-Пантер и Љубиша Савић-Маузер ушло се у око 10 километара неприjатељске териториjе, одблокирана су три села и спашено становништво“, подсетио jе Миљановић. Председник Управног одбора Удружења грађана

Некажњени злочини на Кордуну

27. август 2012.

Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор

НАСТАВАК СУЂЕЊА ОДГОЂЕН ЗБОГ БОЛЕСТИ БУЉУБАШИЋА

21. август 2012.

Наставак суђења за злочине над српским цивилима у воjном затвору Дретељ код Чапљине 1992. године, одгођен jе због болести Едиба Буљубашића, jедног од пет оптужених. Предсjедаваjућа Судским виjећем Енида Хаџиомеровић рекла jе да трећеоптужени Едиб Буљубашић, некадашњи припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и замjеник команданта касарне у Дретељу, због болести ниjе могао доћи на суђење. На овом суђењу било jе планирано да одбране унакрсно испитаjу свjедока Славка Богдановића коjи jе 14. аугуста одговарао на питања Тужилаштва БиХ када jе испричао да jе за вриjеме шестомjесечног заробљеништва у Дретељу био тучен и сексуално злостављан, преноси БИРН. Осим Буљубашићу, за злочине у Дретељу суди се и Ивану Зеленики, Срећку Херцегу, Ивану Медићу и Марини Грубишић-Феjзић коjи су ухапшени 22. фебруара. Према

Четрнаеста годишњица отмице српских новинара на КиМ

21. август 2012.

Данас се навршава 14 година од отмице новинара Радио телевизиjе Приштина Ђуро Славуjа и Ранка Перенића на путу између Велике Хоче и Зочишта. До данас ништа ниjе учињено да се расветли ко jе организовао и отео Ђура Славуjа, Ранка Перенића али и Марjана Мелонашиjа, Љубу Кнежевића и ко jе убица Александра Симовића и Момира Стокуће. Удружење новинара Србиjе (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохиjе (ДНКИМ) већ неколико година за редом од косовске Општине Ораховац траже дозволу да на месту где су колеге Перенић и Славуj отети, поставе спомен плочу у знак сећања на све нестале колеге. Међутим, из Општине Ораховац, коjа функциопнише по систему „Владе Косова“, УНС-у и ДНКИМ-у

Кастан: Ућуткане српске жртве Косова

21. август 2012.

Школа у селу Брестовик, осам километара од Пећи (Косово) спаљена jе у jуну 1999. године, неколико дана пошто су стигле ослободилачке трупе НАТО (КФОР). Иста судбина сустигла jе и цркву Светог Димитриjа из 14. века (на слици), од коjе jе остао само jедан од четири зида. Посетиоцу коjи се не разуме много у археологиjу немогуће jе да погоди да jе таj зид пре тринаест година био део jедне од наjстариjих цркава у региону. На сеоском гробљу нема ни jедног читавог гроба jер су сви оскрнављени до темеља. Споменик жртвама албанских фашиста за време Другог светског рата такође jе уништен после косовског рата. А ни културни центар ниjе избегао пожар и

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ РАТА ИЗ ГОРЊЕ И ДОЊЕ ЦРКВИНЕ

20. август 2012.

ШАМАЦ, 20. АВГУСТ /СРНА/ – Испред централног спомен-обиљежjа у Горњоj Црквини служен jе парастос за 35 бораца Воjске Републике Српске и осам цивила – жртава рата из Горње и Доње Црквине коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. Предсjедник Општинске борачке организациjе Лазар Благоjевић подсjетио jе присутне да jе Друга посавска бригада на оваj дан на линиjи гребничког ратишта изгубила 22 бораца, међу коjима и 10 припадника црквинског батаљона, док jе рањено 45 бораца. Благоjевић jе истакао да jе то jедан од наjтужниjих дана за Црквину али и општину Шамац, коjе су тада остале без наjбољих младића. Он jе подсjетио и на свету обавезу достоjног сjећања на jунаштва бораца

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 33 ПОГИНУЛА СРПСКА БОРЦА ИЗ ЧЕЧАВЕ

19. август 2012.

ТЕСЛИЋ, 19. АВГУСТА /СРНА/ – У Чечави код Теслића данас jе служен парастос за 33 српска борца из овог мjеста погинула у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.Виjенце су код спомен обиљежjа погинулим борцима положили породице погинулих бораца, начелник општине Саво Касаповић, представници општинске Борачке организациjе, локални политички званичници и чланови Равногорског покрета. Начелник Касаповић jе рекао да служење парастоса погинулим Чечавцима на празник Преображења Господњег има традициjу и додао да ће се оваj дан и у будуће његовати и достоjанствено обиљежавати. Касаповић jе истакао да jе ово прилика када грађани треба да се присjете оних коjи су животе дали за Републику Српску, али и њихових породица. Он jе нагласио да то не треба да буде само декларативно већ и суштински,

Ексхумација – можда, идентификација – не

18. август 2012.

Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

ЈАЊА ГАЋЕША: НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ КОСОВСКЕ ЖРТВЕ

18. август 2012.

Од доласка припадника међународне заjеднице на Косово и Метохиjу догодило се много тога, готово ништа добро по Србе. Много тога памтимо, али оно што jе наш печат, оно по чему смо обележени, jесу злочини над нама. Протежу се Покраjином као вена, од Мердара до Гораждевца. Том веном пролази сећање, туга и страх! Када се пређе административна линиjа прво вас дочека место Ливадице, где jе 16. фебруара 2001. године у ваздух дигнут аутобус Ниш-експреса коjи jе саобраћао на релациjи Ниш-Грачаница. У разнесеном аутобусу било jе око 60 путника а званични броj настрадалих jе 12. Настрадао jе двогодишњи Данило, заjедно са родитељима. Аутобус jе разнесен са 100 килограма ТНТ експлозива смештеног у одводу испод пута. Осумњичени Фљорим

Трговина органима : Докази против Тачија

18. август 2012.

Окупиране териториjе – Досиjе „Жута кућа“ коjи говори о трговини људским органима у Албаниjи и на окупираним териториjама током 1999. године отворен jе по обjављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“. У своjоj књизи, Карла дел Понте jе изнела податке да jе 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албаниjу, где су им вађени органи, коjи су затим слати у Италиjу, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албаниjи, где су жртвама вађени органи у „жутоj кући“. Афера тровине људским органима на окупираним териториjама

ШВЕНДИМЕН САКРИО ДОКАЗЕ О ЗЛОЧИНУ?

15. август 2012.

Приредио: Боро ТЕОФИЛОВИЋ БРОД, 14.АВГУСТА (СРНА) – Предсjедник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац поново jе доставио Тужилаштву БиХ кривичну приjаву за ратне злочине почињене над бродским Србима 1992. године, пошто у овом суду желе да их процесуираjу, али тврде да „немаjу доказе“?! „Позвала ме Весна Будимир, коjа након одласка раниjег тужиоца Деjвида Шендимена, обавља дужност главног тужиоца Тужилаштва у Сараjеву, и тражила да jоj доставим тужбу коjу смо jош раниjе доставили Хашком тужилаштву“ – обjаснио jе Грабовац за Срну. Будимирова jе навела да Тужилаштво жели да процесуира злочин у Броду, али да „немаjу никаквог трага о томе“?! Грабовац подсjећа да jе

ГОТОВИНА КРИВ И КАО ПОМАГАЧ У ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ

14. август 2012.

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе „Олуjа“. Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди. Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да