У првоj борби Срби су ми спасили живот 28. jуна, током прослављања Видовдана у Патриjаршиjском Подворjу у Сокољникама, новинар „Народног Сабора“ Артjом Перевошчиков се срео са бившим руским добровољцем у Србиjи, ветераном Босанског рата, чланом Централног Савета покрета „Народни Сабор“, председником Сверуске друштвене организациjе „Косовски фронт“, руководиоцем проjекта за пружање помоћи воjно-родољубивом васпитању „Стег“, уредником саjта „Српска.Ру“ Александром Александровичем Кравченком. А.П.: Александре Александровичу, данас jе Видовдан, српски народни празник. Русима то може изгледати чудно – славити сопствени пораз у Косовском боjу. Како се таj феномен може обjаснити? А.К.: Заиста, Срби Видовдан не само да просто обележаваjу, већ управо прослављаjу. Ту имамо два аспекта. Први jе богословски, православни. Уистину, то

Биjељини обиљежено 20 година од хероjског пробоjа из потпуног неприjатељског окружења у коме се налазило око 7 000 житеља овог подручjа.     Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василиjе jе у обраћању након парастоса позвао српске житеље протjеране из Смолуће, Потпећи и Тиње да помогну ожалошћеним родитељима и дjеци погинулих да буду jединствени и сачуваjу своjа имања, гробља и традициjу постоjбине коjа jе након рата припала Федерациjи БиХ. „Уjедините се и вапите у Федерациjи и у БиХ, све до Стразбура, тражите да вам обнове куће ваше, као што обнављаjу другим народима. Једино се Србима у БиХ не обнавља и не враћа оно што jе њихово било“, рекао jе владика Василиjе. Предсjедник

Биjељина – Воjска Републике Српске, у садеjству са jединицама Министарства унутрашњих послова РС и борцима Тиње, Смолуће и Потпећи, пробоjем неприjатељског обруча пре 20 година ослободила jе око 7.000 становника ових подручjа, рекао jе председник Борачке организациjе Биjељина Зоран Миљановић. Он jе на конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе ослобађање било jедна од наjхуманиjих акциjа, jер jе становништво месецима било у опсади и одолевало сталним нападима муслиманско–хрватских паравоjних формациjа. „Битком на чиjем челу jе била Српска гарда, коjу су водили Бранко Пантелић-Пантер и Љубиша Савић-Маузер ушло се у око 10 километара неприjатељске териториjе, одблокирана су три села и спашено становништво“, подсетио jе Миљановић. Председник Управног одбора Удружења грађана

Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор