arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
pucnji-u-srbe.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

20. новембар 2012.

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

parastos-bl.jpg

Бања Лука служен парастос страдалим Србима

19. новембар 2012.

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији „Олуја“, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра „Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције „Олуја“ никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима „Веритаса“ налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. „У Хрватској има 413 локација

fausto-pokar.jpg

Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

17. новембар 2012.

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

Ален Будаj

Будај: Увођење иновације „рат без злочина“

16. новембар 2012.

Директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будаj изjавио jе Срни да jе након ослобађаjуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача циjели свиjет свjедок увођења иновациjе „рат без злочина“, те да и оваj примjер потврђуjе „праксу“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађаjућом пресудом хрватским генералима, а читав свиjет jе свjедок увођења иновациjе ‘рат без злочина“, рекао jе Будаj. Он jе нагласио да jе већ устаљена „пракса“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „То су морале потврдити и вође хрватских Срба коjе су позване на прославу ‘Олуjе’ ове године, како

nevesinje.jpg

МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ

6. новембар 2012.

Борачка организациjа Републике Српске сутра и у четвртак, 8. новембра, обиљежиће у Невесињу крсну славу Митровдан и 20 година од Митровданске битке – Дана одбране Невесиња у одбрамбено – отаџбинском рату. Крсну славу Борачка организациjа Републике Српске обиљежиће различитим садржаjима. За сутра у 12.00 часова у парохиjском дому заказана jе промоциjа књиге Велибора Шиповца „На граници“, а за 18.00 часова промоциjа књиге Љиљане Булатовић „Рапорт команданту“, коjа ће бити одржана у сали Скупштине општине Невесиње – наjављено jе борачке организациjе. На истом мjесту ће у 19.30 часова бити одржана и свечана академиjа. У четвртак у 9.00 часова почеће Света литургиjа, а затим ће бити преломљен славски колач. Помен погинулим борцима

glocansko-brdo-zvornik.jpg

Зворник: Сјећање на српско страдање

6. новембар 2012.

На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежено 20 година од страдања 126 припадника Воjске Републике Српске и цивила коjе су приjе двадесет година поубиjали припадници муслиманских снага. На мjесту страдња биће служен парастос, положени виjенци и прислужене свиjеће. Виjенци ће бити положени и на Спомен-плочу коjа jе подигнута као знак сjећања на убиjене воjнике и цивиле, у мjесту Крушке, два километра ниже од мjеста страдања. Оваj споменик освештан jе прошле године као знак сjећања на 126 убиjених воjника и цивила, да би се траjно сачувало ово обиљежjе, jер су на мjесту страдања на Глођанском брду три пута постављане спомен-плоче, коjе су сваки пут поразбиjала у наjситниjе комадиће непозната лица.

policijska-stanica-u-sisku.jpg

Сведочење Србина Обрада Штрпца о монструозном мучењу у усташким логорима 1991.

6. новембар 2012.

На суђењу усташким злочинцима Владимиру Миланковићу и Драгу Бошњаку за ратне злочине, сведочио jе Обрад Штрбац, коjи jе био подвргнут суровим мучењима после хапшења у Јасеновцу. Нови детаљи о мучењима Срба деведесетих година у Хрватскоj чули су се у понедељак на Жупаниjском суду у Осиjеку, где се суди усташама Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку за ратми злочин. Они су 1991. и 1992. године у Сиску у згради воjне полициjе, коjа jе претворена у логор, монструозно мучили киднаповане Србе. О ужасу коjи jе прошао у згради воjне полициjе у Јасеновцу на суду jе говорио Обрад Штрбац, присећаjући се како су га тукли чизмама и избили му све зубе. Када му jе расечена брада,

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

Сјећање на прогон Срба из Грубишног поља

3. новембар 2012.

Српски народ из Грубишног поља у западноj Славониjи протjеран jе на данашњи дан 1991. године из 18 села коjа jе Хрватска поjска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишно поље у источноj Билогори нападнуто jе краjем октобра. У тим нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца убиjено jе 61 лице, већином цивили. Само троjе живот jе изгубило у ратним деjствима од гранате. Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина. Кодни назив операциjе био jе „Откос“. У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна,

sudjenje-za-kerestinac.jpg

Ко још добија велике казне за злочине над Србима у Хрватској !?

1. новембар 2012.

Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио бившег команданта логора Керестинец Стјепана Кларића и четворицу њему потчињених чувара на укупно осам и по година затвора због мучења 34 српска цивила и припадника ЈНА од краја 1991. до маја 1992. године. Због ратног злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима Кларић је осуђен на три и по године, Виктор Иванчин на двије, а Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ на по годину дана затвора.  Судија је рекао да је суд вјеровао свједоцима који су описивали како су мучени струјом, злостављани и малтретирани. „Нема никакве дилеме ни да су поједини заробљеници сексуално злостављани, те да су неке затворенице биле силоване. Несумњиво

perisic.jpg

Перишић: Трибунал није објективан

31. октобар 2012.

Бивши начелник Генералштаба Воjске Југославиjе Момчило Перишић оциjенио jе данас на жалбеноj расправи у Хашком трибуналу да поступак против њега ниjе био обjективан и непристрасан и да jе његов случаj jединствен у свиjету. Одбрана jе на данашњоj жалбеноj расправи затражила да првостепена пресуда Перишићу од 27 година затвора буде поништена, док jе тужилаштво оциjенило да jе та казна примjерена и да Апелационо виjеће треба да одбаци све жалбене основе. „Не могу да разумем одлуку већине судског већа“, рекао jе Перишић и поставио питање „како нешто може бити утврђено без разумне сумње ако председаваjући судиjа у то сумња“. Он jе изразио наду да ће му, „упркос свему негативном што му се

Маркале

Докази за Маркале из сарајевског подрума с минобацачима

30. октобар 2012.

Армиjа БиХ jе на пиjаци Маркале извршила ратни злочин над сопственим народом, потврдио jе jош jедан официр Унпрофора, канадски маjор Џон Расел. У jедном подруму у центру Сараjева у коме су муслиманске снаге током рата држале минобацаче разног калибра, припадници УН су недуго по експлозиjи на пиjаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, открили минобацаче ручне израде коjи су по свим карактеристикама одговарали бацачу из кога jе испаљен хитац коjи jе убио 68, а ранио 198 људи.  Ово ће током следеће недеље, на суђењу првом председнику РС, Радовану Караџићу, детаљно образложити некадашњи маjор канадске воjске Џон Расел, коjи jе током ратних година био у саставу Унпрофора у БиХ. Маjор Расел jе

veritas2.jpg

Прошла 25 година од етничког чишћења 26 српских села

29. октобар 2012.

За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, које је спроведено 1991. године по писаној наредби државног органа Хрватске, још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима, саопштио је данас Документационо–информациони центар „Веритаса“. Поводом 21 године од догађаја у Пожешкој котлини у којима је убијено 67 српских цивила, од којих 31 жена, „Веритас“ наводи да су злочини почињени на основу наредбе Кризног штаб општине Славонска Пожега од 29. октобра 1991. години о „евакуацији“ 26 села испод планина Папука и Псуња.  Била је то прва и једина званична наредба ове врсте у Европи послије Другог свјетског рата, која је довела до потпуног уништења 23 српска села, навео је „Веритас“.

otkos_parastos-22.jpg

Помен страдалим билогорцима

28. октобар 2012.

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења. Већину страдалих, 37 од укупног

otkos_parastos-22.jpg

Парастос за жртве из Грубишног Поља у цркви Светог Марка

28. октобар 2012.

У недељу, 28. октобра 2012. са почетком у 11,00 сати у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ у  храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду одржаће се парастос и помен изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те цивилима са подручjа источне Билогоре страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. У молитви за спас душа биће поменути и упокоjени православни житељи источне Билогоре, њих преко 100.000 у периоду од 1597. до 2012. године.  Поучени историjским искуством и надолазећим ратом, послиjе провокациjа, премлаћивања и првих убистава Срби Билогоре су се организовали и наоружали, истина, тек 7. jула 1991, девет мjесеци послиjе хрватске паравоjске, бранили своjе куће и села

jelasci-spomenik.jpg

Јелашци: Откривен споменик за десетеро убијених мјештана

27. октобар 2012.

У селу Јелашци код Вишеграда данас jе откривен и освештан споменик за 10 невино настрадалих мjештана коjе су 1. августа 1992. године убили припадници Армиjе БиХ.Међу настрадалима jе било двоjе малољетне дjеце и старац од 72 године, а до данас починиоци овог злочина нису одговарали. Народни посланик Мирослав Коjић, коjи jе тада био судиjа за прекршаjе, одмах након злочина обавио jе увиђаj и материjал предао надлежним тужилаштвима. Он jе нагласио да jе двиjе децениjе требало да прође да буде покренут поступак за злочине у селу Јелашци, истичући да се знаjу име и адреса човjека коjи jе командовао овим мучким нападом, коjи сада живи ван БиХ. „Ваљда jе коначно дошло вриjеме

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА