arrow up
lora.jpg

НЕПРИМЈЕРНО ДА СРПСКА ДЈЕЦА ЉЕТУЈУ НА МЈЕСТУ СРПСКОГ МУЧИЛИШТА

English Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да jе непримjерно да дjеца – спортисти из Србиjе љетуjу у некадашњем логору смрти „Лора“ у Сплиту гдjе jе од 1992. до 1998. године мучено 1008, а у наjгорим мукама умрло 70 Срба. Штрбац jе назвао лицемjерним образложење организатора Спортских игара младих у Сплиту Здравка Марића да прошлост припада прошлости и да се треба окренути будућности и да jе лоше што ће српска дjеца због „бесмислене“ побуне њихових родитеља сада бити премjештена у хотел „Загреб“. Он jе истакао да су ране од протеклог рата jош исувише свjеже и указао да би Министарство за омладину и спорт Србиjе требало да обjасни

svijece-pomen.jpg

СУТРА 11 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Сутра се навршава 11 година од злочина у Гораждевцу, недалеко од Пећи, када jе рафалном паљбом из аутоматског оружjа убиjено двоjе, а рањено четворо српске дjеце. Један од наjгнусниjих злочина над Србима на Косову и Метохиjи почињен jе 13. августа 2003. године у присуству мировних снага УН и КФОР-а, а убиjена су недужна дjецом док су се купала на риjеци Бистрици.   Убиjени су Иван Јововић /19/ и Пантелиjа Дакић /12/, а тешко су рањени њихови другови Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/.   Парастос убиjеним српским дjечацима сутра ће бити служен у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу,

Vjest_vrs_1.jpg

Српски и хрватски генерали након Олује

Већ 19 година Хрватска 5. августа слави Дан домовинске захвалности и одаjе почаст своjим воjницима и официрима коjи су учествовали у операциjи „Олуjа“. Са друге стране већина Срба тугуjе због убиства неколико хиљада Краjишника и прогона око 250 000 Срба из Лике, Кордуна, Баниjе, Сjеверне Далмациjе и других диjелова бивше Републике Српске Краjине. Нажалост наjвеће страдање и прогон становништва у Европи након Другог свjетског рата остаће некажњено jер су се свjетски моћници и традиционални српски „приjатељи“ потрудили да у Хашкоj палати неправде буду ослобођени генерали Хрватске воjске коjи су одговорни за почињене злочине над недужним цивилима и заробљеним Краjишницима. Краjину смо изгубили приjе свега због издаjе и неслоге, коjа се

petrovacka.jpg

ОДАТ ПОМЕН СРБИМА СТРАДАЛИМ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 7. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и полагањем виjенаца за девет убиjених цивила данас jе код спомен–крста у мjесту Јањиле–Бравско на Петровачкоj цести обиљежено 19 година од страдања Срба у агресиjи Хрватске воjске на Републику Српску Краjину у операциjи „Олуjа“. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсjетио jе да jе авион хрватског ратног ваздухопловства /РВ/ „миг-21“ 7. августа 1995. године бомбардовао избjегличку колону српског народа из Републике Српске Краjине када jе погинуло девет цивила, међу коjима четворо дjеце и 21-годишња дjевоjка, док jе око 50 рањено. „Тог дана су два надзвучна авиона Хрватског ратног ваздухопловства, коjа су полетjела са аеродрома у Сплиту, 30 километара дубоко у унутрашњости БиХ гађали

novi-grad.jpg

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У УНУ КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЖРТВЕ

НОВИ ГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Делегациjе Документационо-информационог центра „Веритас“ и општине Нови Град, уз присуство Срба избjеглих из Републике Српске Краjине, данас су на мосту на риjеци Уни на граничном прелазу са Хрватском спустили виjенце као знак сjећања на Србе страдале у акциjи „Олуjа“ и у Другом свjетском рату. Директор „Веритаса“ Саво Штрбац рекао jе да jе преко моста на риjеци Уни у августу 1995. године прешло око 100.000 Срба са Кордуна и из Баниjе, због чега jе за њих ово био „мост спаса“. Говорећи о узаjамним тужбама Србиjе и Хрватске пред Међународним судом правде, Штрбац jе рекао да тим из Србиjе тврди да jе воjно-полициjска акциjа „Олуjа“ од

knin-oluja.jpg

На прослави „Олује“ Јосиповић и Милановић извиждани

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање „Дана побjеде и домовинске захвалности“ и 19 године од акциjе „Олуjа“.     Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице. Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци. Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге

Nikola-Kobac.jpg

Никола Кобац: 4. август 1995.

Тада нисам ни слутио да jе тога дана почело умирање циjелог jедног народа. То умирање траjе већ 19 година. Топуско, стан на „голом отоку“. Свањива, jутро jе – тек неколико минута послиjе пет сати. Иза непроспаване ноћи, утонух у дубок сан не знаjући да jе то посљедњи сан у прелиjепом стану, у малом градићу гдjе смо сви све познавали. Разбуди ме звоњава телефона и неочекивани позив враћа у стварност. С друге стране jе Невен код кога синоћ остасмо на вечери до касно. Или толико дуго да стигох погледати емисиjу Хрватске телевизиjе „Сликом на слику“. И да између редова прочитам да се припрема посљедњи обрачун са посљедњим живим, не закланим Србима

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 04. август 1941. Годишњица страдања Срба са подручја Слуња и Смиљанског Поља

На данашњи дан приjе 73 године, побиjено jе преко 1.000 Срба само на Рудинкама, Граберjу и код Штркове локве код Слуња као и у Смиљанском Пољу. Граберjе Граберjе, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. августа 1941. убиле усташе 135 Срба 800 жртава Рудинке Рудинке, код Слуња, 4. августа 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мjесту злочина био jе подигнут веома скроман споменик жртвама на коjем jе писало: „4. аугуста 1941. године сунце jе залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залиjевана jе крвљу невиних и немоћних. Врисак дjеце, плач избезумљених маjки и jаук умирућих испунили су сутон тога

svece-crkva.jpg

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу „Свети Пантелиjа“ у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

nebojsa-stefanovic.jpg

ХРВАТСКА НЕ ТРЕБА ДА СЛАВИ ПРОГОН СВОЈИХ ГРАЂАНА

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. „Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе“, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи „Олуjа“. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

krnjaca-izbjeglice.jpg

Крајишници у Крњачи: Ране дубоке, нада једва тиња

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

savo-strbac-123.jpg

БЛ: Свијеће за Србе, жртве „Олује“

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске „Олуjа“, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку „Веритаса“ налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. „Управо њима свих ових

kojic.jpg

КОЈИЋ: 800 ДОСИЈЕА О СРПКИЊАМА ЖРТВАМА РАТА

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да jе Центар формирао базу података у коjоj jе до сада унесено око 800 досиjеа са комплетном пратећом документациjом о страдању жена српске националности у протеклом рату. Према његовим риjечима, досадашње активности на овом питању показале су да многе организациjе и институциjе посjедуjу податке о женама српске националности жртвама рата, али да су ти подаци непотпуни и да захтиjеваjу озбиљниjи аналитички проступ. „Циљ наших активности jе прикупљање архивске грађе и анализа информациjа и података о свим аспектима страдања жена српске националности током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, те анализа начина узрока и посљедица страдања с

oluja-izbjeglice-3.jpg

“Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

svece-crkva.jpg

ЗЛОЧИНЦИ ИЗБЈЕГАВАЈУ РУКУ ПРАВДЕ

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и прислуживањем свиjећа на гробовима код споменика у селу Јелашци код Вишеграда данас су обиљежене 22 године од када су припадници такозване Армиjе БиХ на звjерски и мучки начин упали у ово мjесто 1. августа 1992. године и убили десет ненаоружаних цивила. Наjмлађе жртве злочиначког пира биле су осмогодишња Драгана и десетогодишњи Видоjе Јеличић, а наjстариjа jе била Сава Јеличић, коjа jе имала 70 година. Упад муслиманских воjника преживjела су случаjно само његова два становника. Тадашњи истражни судиjа Мирослав Коjић, коjи jе сутрадан био на мjесту догађаjа, каже да за оваj незапамћен злочин над српским цивилима постоjи валидна фото и видео документациjа, као и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.