arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 04. август 1941. Годишњица страдања Срба са подручја Слуња и Смиљанског Поља

На данашњи дан приjе 73 године, побиjено jе преко 1.000 Срба само на Рудинкама, Граберjу и код Штркове локве код Слуња као и у Смиљанском Пољу. Граберjе Граберjе, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. августа 1941. убиле усташе 135 Срба 800 жртава Рудинке Рудинке, код Слуња, 4. августа 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мjесту злочина био jе подигнут веома скроман споменик жртвама на коjем jе писало: „4. аугуста 1941. године сунце jе залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залиjевана jе крвљу невиних и немоћних. Врисак дjеце, плач избезумљених маjки и jаук умирућих испунили су сутон тога

svece-crkva.jpg

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу „Свети Пантелиjа“ у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

nebojsa-stefanovic.jpg

ХРВАТСКА НЕ ТРЕБА ДА СЛАВИ ПРОГОН СВОЈИХ ГРАЂАНА

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. „Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе“, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи „Олуjа“. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

krnjaca-izbjeglice.jpg

Крајишници у Крњачи: Ране дубоке, нада једва тиња

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

savo-strbac-123.jpg

БЛ: Свијеће за Србе, жртве „Олује“

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске „Олуjа“, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку „Веритаса“ налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. „Управо њима свих ових

kojic.jpg

КОЈИЋ: 800 ДОСИЈЕА О СРПКИЊАМА ЖРТВАМА РАТА

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да jе Центар формирао базу података у коjоj jе до сада унесено око 800 досиjеа са комплетном пратећом документациjом о страдању жена српске националности у протеклом рату. Према његовим риjечима, досадашње активности на овом питању показале су да многе организациjе и институциjе посjедуjу податке о женама српске националности жртвама рата, али да су ти подаци непотпуни и да захтиjеваjу озбиљниjи аналитички проступ. „Циљ наших активности jе прикупљање архивске грађе и анализа информациjа и података о свим аспектима страдања жена српске националности током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, те анализа начина узрока и посљедица страдања с

oluja-izbjeglice-3.jpg

“Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

svece-crkva.jpg

ЗЛОЧИНЦИ ИЗБЈЕГАВАЈУ РУКУ ПРАВДЕ

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и прислуживањем свиjећа на гробовима код споменика у селу Јелашци код Вишеграда данас су обиљежене 22 године од када су припадници такозване Армиjе БиХ на звjерски и мучки начин упали у ово мjесто 1. августа 1992. године и убили десет ненаоружаних цивила. Наjмлађе жртве злочиначког пира биле су осмогодишња Драгана и десетогодишњи Видоjе Јеличић, а наjстариjа jе била Сава Јеличић, коjа jе имала 70 година. Упад муслиманских воjника преживjела су случаjно само његова два становника. Тадашњи истражни судиjа Мирослав Коjић, коjи jе сутрадан био на мjесту догађаjа, каже да за оваj незапамћен злочин над српским цивилима постоjи валидна фото и видео документациjа, као и

mrkonjic-parastos.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ

У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас jе, поводом обиљежавање крсне славе општине Светог пророка Илиjе и Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/, служен парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, положено jе цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на гробљу и на Тргу српске воjске и одржана jе Свечана академиjа поводом Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде. Парастосу jе присуствовао и министар финансиjа Републике Српске Зоран Тегелтиjа. Један од команданата ове бригаде Радован Илић каже да се сваке године са поносом сjећаjу погинулих другова коjи су наjвише уложили у Републику Српску – своjе животе. „Са поносом се сjећамо наших погинулих другова коjи су дали

svijece-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕНА 17. ГОДИШЊИЦА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса у храму Свете Троjице у Гламочу, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа данас jе обиљежена 17. годишњица од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе Срни да правосуђе БиХ, поред броjних доказа и изjава свjедока, ни након 19 година од овог злочина ниjе нашло за сходно да процесуира одговорне. Митровић jе рекао да су злочине над српским воjницима и цивилима, углавном заробљеницима, на овом локалитету 1995. године починили припадници Хрватске воjске и Хрватског виjећа одбране. Од укупног броjа ексхумираних из масовне гробнице „Камен“, каже Митровић, jош пет

Ексхумација - фото илустрација

ЕКСХУМИРАНО 875 ЖРТАВА

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Са регистрованих локациjа до сада jе ексхумирано 875 жртава погрома српског народа у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“, док jош 215 жртава чека на ексхумациjу, речено jе данас на конференциjи поводом 19. годишњице страдања Срба у тоj акциjи. Представници Удружења породица несталих „Суза“ истакли су да су починиоци злочина и даље недодирљиви, а судбина несталих нериjешена. Они су позвали хрватску Владу да не продубљуjе бол породицама прикривањем злочина и минимизирањем размjера српских жртава, истичући да Хрватска мора да прихвати чињеницу о почињеним злочинима над Србима и процесуира починиоце. Предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица Вељко Одаловић прецизирао jе да jе у Хрватскоj до сада ексхумирано укупно 1.225 тиjела

oluja-izbjeglice.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

veritas.jpg

„ВЕРИТАС“ ОЧЕКУЈЕ ПРЕСУДУ ДА ЈЕ ХРВАТСКА ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар „Веритас“ очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе „Олуjа“ починила геноцид над краjишким Србима. „Веритас“ очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. „За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

nedeljko-mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ : НА ОЗРЕНУ ПРОНАЂЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ СРБА

БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ – Истражиоци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица пронашли су на три локациjе на Озрену посмртне остатке лица за коjе се претпоставља да су припадници ВоjскеРепублике Српске, изjавио jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић. „Тужилаштво БиХ обавиjештено jе о пронађеним посмртним остацима, због чега од њега захтиjевамо да у року 15 дана изда налог за њихову ексхумациjу“, рекао jе Митровић. Он jе навео да ће породице погинулих из Републике Српске пратити да ли ће Тужилаштво БиХ покренути налог за ексхумациjу. „Уколико такав налог не буде издат, огласићемо се у jавности да Тужилаштво БиХ ниjе способно и одговорно

oluja-izbjeglice.jpg

НЕМА ПОЗИТИВНИХ ПРОМЈЕНА ПРЕМА СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.