Министарство унутрашњих послова Хрватске саопштило jе да jе обезбиjедило награду од 100.000 куна /више од 13.000 евра/ за информациjу коjа ће помоћи у разрjешењу тешког убиства Милана Левара, коjи jе био свjедок Хашког трибунала о злочинима над српским цивилима у Госпићу и околини 1991. године. Левар jе ликвидиран 2000. године, након што jе као свjедок Хашког трибунала затражио заштиту државе. Он jе убиjен у дворишту породичне куће када jе епознати починилац активирао експлозивну направу. Упркос опсежноj полициjскоj истрази, убица до данас ниjе откривен, прениjели су хрватски медиjи. Полициjа jе, ради тога, одлучила да распише награду од 100.000 куна за информациjе коjе би помогле у истрази. Из полициjе позиваjу све грађане

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да нема мjеста никаквом задовољству у Међународноj комисиjи за нестала лица /ИЦМП/ процесом тражења несталих лица у БиХ, ако се jош трага за 30 одсто несталих. „С циљем убрзања процеса тражења несталих формиране су институциjе коjе су биле наjављене као логистика Институту за тражење несталих лица БиХ, али да jе било политичке воље из Федерациjе БиХ и међународне заjеднице броj несталих за коjима се jош трага требало би да буде далеко мањи“, рекао jе Митровић Срни. Он jе истакао да jе била очита намjера међународне заjеднице да кроз питање несталих проjектуjе некакву своjу политику. „Не може се

Предсjедник Владе Републике Српске Жељка Цвиjановић отворила jе данас у Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта „Снага jе у нама“, коjи jе осмишљен као подршка женама из Српске коjе су биле жртве сексуалног насиља у рату. Цвиjановићева jе истакла да разумиjе тежину проблема са коjима се ове жене суочаваjу, наводећи да све активности подршке треба да буду институционално повезане. „Постоjи подршка Владе, Републичког центра за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица и Џендер центра. Важно jе знати да, уколико треба да постоjи политичка и правна подршка Владе за све ваше активности, а сматрам да треба, она ће да постоjи, као и трећа димензиjа – људска подршка“, поручила jе Цвиjановићева.

Падамо у очаjање гледаjући како су нам представници тзв. „србске елите“ често наjобичниjи пљачкашки олош, коjи jе ко зна колико пара отео од овог jадног народа. Сваког дана афере, милиони и милиjарде одузети полугладним и убогим људима, а пљачка се, засигурно, наставља. Да ли jе чудо што смо толико пропали? Наравно да ниjе. И нису ту криви Американци, Енглези и Немци, него домаћи безбожнички олош, незаjажљиви грамзивци коjима никад ниjе доста. Залуду jе упозоравао Свети Николаj Жички, говорећи: „Не кради државу, jер jе скупо плаћена. Браћа твоjа изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своjе за државу – како се ти усуђуjеш красти и поткрадати ту прескупу

Ниjе ЕУ комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан честито ни отишао из Србиjе, од коjе jе таман затражио да уведе санкциjе Русиjи jер су то учинили и наши европски партнери, а Србиjа jе поново пропустила прилику да се, у складу с Хановом топлом препоруком, усклади са Европском униjом. Осудила jе, наиме, нацизам, ксенофобиjу и расизам.   РЕЗОЛУЦИЈА Прошлог петка, 21. новембра, тачно у 3:17:57 поподне у Њуjорку, у оквиру Трећег комитета Уjедињених нациjа, чланице Уjедињених нациjа гласале су о Резолуциjи о „борби против глорификациjе нацизма, неонацизма и осталих облика деловања коjи доприносе распиривању савремених облика расизма, расне дискриминациjе, ксенофобиjе и с њима повезане нетолеранциjе“. Антинацистичку резолуциjу овог сувопарног назива

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта упутио jе молбу Комисиjи града Београда за споменике и називе тргова и улица да подржи инициjативу за подизање споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославиjе. Споменик би био свечано откривен 4. августа 2015. године поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у хрватскоj акциjи „Олуjа“, коjа jе била наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата. У случаjу позитивног одговора, Линта очекуjе да Комисиjа именуjе посебан одбор за подизање споменика коjи би имао задатак да распише конкурс за идеjно рjешење изгледа споменика, пронађе локациjу и распише тендер за извођаче. Линта у саопштењу истиче да споменик треба

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у сарадњи са Џендер центром Владе Републике Српске, организоваће сутра Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта „Снага jе у нама“, коjи jе осмишљен као подршка женама из Републике Српске, жртвама сексуалног насиља у рату. „Риjеч jе о пилот–проjекту коjи се реализуjе уз помоћ ФИГАП програма /Финансиjски механизам за имплементациjу џендер акционог плана БиХ/“, саопштено jе из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. На конференциjи ће бити риjечи о резултатима рада психо-социjалних радионица, коjе су одржане од 28. jула до 3. августа у Лакташима, као и потреби да се побољшаjу jавне политике у областима коjе

У Чаковцима, jедном од пет насеља општине Томпоjевци недалеко од Вуковара, данас живи свега 80-так припадника српске националне мањине. Већином jе то стариjа популациjа док jе младих тек 15-так. Ниjе ни чудо jер jе село пусто, нема посла, али ни других садржаjа коjи би их могли задржати. Некада jе та слика била пуно другачиjа. Броj становника jе пре рата био већи за 70 одсто, а Чаковци коjи су некада имали и префикс Сремски, били су место пожељно за живот. – У селу смо некад имали све што jе потребно за нормалан живот. Имали смо школу, банку, пошту, здравствену и зубну амбуланту, ветеринарску станицу, неколико трговина. Људи су се бавили пољопривредом

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе данас, у разговору са мандатаром за састав нове владе Српске Жељком Цвиjановић, да jе међу приоритетна питања стављен почетак идентификациjе 657 тиjела коjа се налазе у три спомен-костурнице у Српскоj. „То jе за нас веома важно и охрабрење за породице несталих да се том идентификациjом прекине опструкциjа Института за нестала лица БиХ, барем у том диjелу“, рекао jе Митровић новинарима, након разговора представника организациjа проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата са Цвиjановићевом. Он jе као друго важно питање навео наставак активности на запошљавању дjеце из породица борачких категориjа, додаjући да jе та активност доста успjешно започета. Предсjедник

Пише: Жељко Цвиjановић 1. Од Воjводе Шешеља било jе сасвим довољно. Можда jе, по хрватском укусу, премало метастаза на његовоj jетри; можда jе за европске стандарде недовољно дуго у притвору. Тек, озрачен хистериjом из Загреба и Стразбура, Воjвода не мора да уради више ништа сем што jе у овако важном тренутку и за категориjе почетника и морона довољно jасно осветлио српски пут ка Бриселу и будућност српско-хрватских односа. Ниjе реч о томе што jе Резолуциjа Европског парламента о Шешељу толико увредљива за Србиjу нити што jе баш таква донета на предлог Хрватске. Ниjе наjгоре ни то што се он у њоj третира као пресуђени ратни злочинац, па ни то што

Поштована госпођо Кандић, хтjедох Вас овог пута заобићи али вама jе драго (све друге) прозивати, навикли сте да понижавате, вриjеђате, омаловажавате људе на све могуће начине. Такво понашање не може бити у складу са особом коjа се наводно бори за људска права. Госпођо Кандић, jавност треба знати да сте Ви проjекат регионалног карактера претворили у ваш приватни проjекат.“ Упозорење коjе jе Соња Радошевић, новинарка и чланица Коалициjе за РЕКОМ из Црне Горе, писмом упутила оснивачици и бившоj директорки Фонда за хуманитарно право (ФХП) из Београда, jесте сажетак вишегодишњих дешавања око „процеса РЕКОМ“. Процеса коjи jе, захваљуjући огромним донациjама евра и долара, израстао у jедно од наjрентабилниjих „предузећа“ у региону. Јесте