arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Турковићева самовољно прогласила дан жалости

11. јул 2020.

Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић самоиницијативно је и без сагласности Савјета министара о проглашењу 11. јула даном жалости упутила инструкцију дипломатско-конзуларним представништвима и мисијама БиХ да данас спусте заставе на пола копља. Турковићева је то наложила актом који је насловљен са „Инструкција за поступање у складу са одлуком о проглажењу 11. јула 2020. године даном жалости“, пише Глас Српске. Бивши замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић Бабић рекла је да гаји пијетет и поштовање према свим жртвама, али да се од комеморације у Сребреници прави политичка прича. Она је истакла да се инструкцијама, које је упутила Турковићева, не показује пијетет према жртвама, већ покушавају да прикупе јефтини политички

Рајилић: Судске пресуде не могу писати историју

9. јул 2020.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изразила је жаљење због тога што разни медији и даље преносе неистине о страдању у Сребреници, гдје су страдали и Срби и Бошњаци, и што се у свему томе позивају на пресуде Хашког трибунала, измишљеног суда створеног да би првенствено судио Србима. Она је изјавила Срни да историју не могу писати судске пресуде, поготово не пресуде Хашког трибунала, који није уважио многа документа која о догађајима говоре онако како су се они стварно и десили. – Жао ми је што разни медији и даље преносе неистине о страдању у Сребреници. На том подручју страдали су и Срби и Бошњаци и

Иванишевић: Сребреничко мезарје меморијал џелата, а не цивила

9. јул 2020.

Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је сребреничко мезарје меморијал џелата, а никако жртава и да је ријеч о безочној злоупотреби мртвих у интересу обмане живих. – Ово је само апел да се Меморијални центар и мезарје склоне са простора на коме се налазе. Или, ако постоји искрена жеља да дође до трајног помирења, онда најмање што се мора учинити јесте да се бар идентификовани џелати премјесте на неко мјесто гдје ће бити само џелати – истакао је Иванишевић. Иванишевић истиче да неуспјех „лова“ за чињеницама о наводном „великом злочину“ који су починили Срби нису могла да схвате државна руководства не само у Сарајеву, већ

Драга Мастиловић

Мастиловић о „новинама“ у уџбеницима ТК: Намјера политичког ангажовања историографије

7. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада Сарајева“, „етноцид“, „културоцид“ јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије која подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа. Мастиловић за Срну појашњава да је та ангажована историографија опаснија него што се обично сматра, посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и

Брадина: Српска имовина порушена и отета

6. јул 2020.

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

Михаило Меденица

Ко ће оплакати обешеног дједа, крај обешеног сина, над обешеним унуком… породично стабло Србиново

5. јул 2020.

Писах и писаћу – лако ли је познати српска села над Сребреницом – нема их! Пише: Михаило Меденица Хоће ли ко данас пожалити род мој? Има ли суза за српску крв, за страдалничке распете кости, за преклане вратове здравичара и косаца…? За мртву мајку над мртвим дететом у мртвоме дому живога огња? Ко ће оплакати обешеног дједа крај обешеног сина над обешеним унуком… породично стабло Србиново… Ко ће над Сребреницом познати где су била српска села, у ком трну и шикари да запали свећу, који поток да прегази а да поток не јаукне, који камен да преврне а не преврне дроб старице располућене на двоје, на троје… Колико је синова

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

2. јул 2020.

Петар никада неће славити свој 32. рођендан и испричати своју причу, јер је два пута стрељан, једном убијен и вечно жив. Овако почиње текст објављен дан након хапшења 13 особа у Сарајеву и Коњицу због ратних злочина на порталу Al DŽazire, аутора Драгана Бурсаћа, који преносимо у целости: Знате ли ко је Петар Голубовић? То је младић из Коњица. Напунио је 32 године. Узоран је грађанин, стоматолог. Понос оца Ђуре и мајке Власте, чувених професора у коњичкој гимназији. Но, њиме се највише поноси брат му Павле. Две године млађи, свршени правник и референт у мостарском суду. Тог 2. јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц негде

Епископ Сергије: Сваки Србин да се упита да ли је издао Косово у себи

1. јул 2020.

Ходећи Крајином поново стичем онај давно стечени утисак – свако је наше поље Косово, сваки је храм Грачаница, свако је бојно поље наш Газиместан, наводи владика Сергије. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је да сваки Србин треба да се запита да ли је издао Косово у себи, те истакао да су свако село, град, храм и поље у Крајини исти као и на Косову, јер косовски мит вијековима боји српску стварност бојама страдања, жртве и подвига. – Ходећи Крајином, из села у село, из града у град, служећи Богу и слушајући људе, поново стичем онај давно стечени утисак – свако је наше поље Косово, сваки је крајишки

Сећање на жртве рата деведесетих

29. јун 2020.

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата. Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо. У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на

Жељко Кресојевић: ВИДОВДАН – ДАН ВЕТЕРАНА

28. јун 2020.

ПРОМЈЕНИЛА СУ СЕ ВРЕМЕНА … кажемо често. Само нам се чини… ЉУДИ СЕ МЈЕЊАЈУ… Не заборавите породице оних који су пали, дjецу њихову, жене, мајке и очеве, браћу и сестре …Обиђите их. Ако ништа друго попричајте са њима… Не заборавите оне који са посљедицама, са ожиљцима живе. Cа гелерима и зрнима у себи… Kрећу се штакама, на протезама, помоћу колица… . . . Ал` тко те 1971. бранио као најситнијег у разреду… тај улијеће 1981. без много питања у тучу на забави код Вује Цревара (а зна добро да смо је ми закували). Такав ће те извући рањена из тенка који гори у Подвожићу, почетком новембра, јесени 1991… Свратит ће

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Крвави Видовдан у Заборанима код Невесиња

28. јун 2020.

Херцеговина, та митска земља, кроз вијекове је била симбол слободе српскога народа. Непокорни дух херцеговачких горштака одолијевао је „домаћим” и страним окупаторима на врхунцу њихове крвожедности. Неријетко је била бедем пред којим су се ломила душманска копља, али и оно поднебље из чијих су се кршâ и врлети дизали устанци за ослобођење васколиког српства са далекосежним историјским посљедицама. Али како је слобода одувијек подразумијевала страдање, тако је и Херцеговина понијела крст првомученика, поставши симбол српске голготе раван оном косовском. Нажалост, знана и незнана стратишта овог светосавског краја, зуб времена неминовно препушта забораву. Придворица, Пребиловци, Корићка јама, иако би требали бити мјеста ходочашћа, још увијек су колико-толико присутни у колективном сјећању

Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба на Видовдан 1992. године (видео)

27. јун 2020.

Хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника претворила се одсудну битку за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини, једну од ретких у том рату у којој није почињен ниједан злочин и испоштоване су све ратне конвенције. Мало је догађаја из протеклог крвавог грађанског рата на простору Босне и Херцеговине који одишу искреним витештвом када су у питању дејства све три зараћене стране, а историја ће забележити и да је мало ратних операција српске војске које се могу поредити са славним подвизима предака из балканских или, рецимо, Првог светског рата. Ипак, у кланици до јуче братских народа у “босанском лонцу” издваја се војна акција “Коридор”, због

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У ПРОБОЈУ КОРИДОРА

21. јун 2020.

На спомен-обиљежје за 413 српских бораца погинулих у пробоју коридора данас су положени вијенци поводом обиљежавања 28 година од једне од најхуманијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата. Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић. Његово преосвештенство

Злочин на Миљевачком платоу некажњен 28 година

21. јун 2020.

Данас се навршава 28 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора, а за шта још нико није кажњен. Из Информационо-документационог центра “Веритас” су подсјетили да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села. Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се суздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници

Савица Сале Медаковић – јунак са Динаре

21. јун 2020.

У борбама на Миљевачком платоу код Дрниша, 21. јуна 1992. погинуо је Савица Сале Медаковић, припадник елитне јединице СВК „Книнџе“. Проглашен је те године у Вуковару за Народног хероја. Савица Сале Медаковић, од оца Бранка, је рођен 1969. године, у Книну (Далмација). Завршио је средњу школу и након тога отишао на служње војног рока у ЈНА 1989. године. Био је у Нишу, као припадник специјалне јединице 63. падобранска, једна од најбољих јединица наше војске у другој половини 20. века. Још тада у војсци био је са својом јединицом послан на Косово и Метохију (Ораховац, Гњилане…). У војсци је добио и црни појас иако је још као дјечак почео да тренира

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Убице шетају градом

Прва акција албанских есесоваца – рација на Јевреје у Приштини. Криминалци ослобођени

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА