
Вељко Остојић: Док Крајина мирно спава
Негдје над КрајиномЗавијају сада вуциСтари Крајишки хајдуциОстављам ти инат и пркосБол и патњуРадост и тугуКишу и дугу Зјеницо ока могаОставих те без срца свогаИза седам гораМоја се душа вратити мораНестали смо преко ноћиКолона мучна оста у намаЖалимо те годинамаКад год вјетар тамо пириМоје се срцеБез тебе не мириНађем те у сваком стихуМногим непроспаваним ноћимаИ сузним очимаНестао сам преко ноћиДа ли ћу икад кући поћиСпавај ми Крајино мојаВоле те дјеца твоја… Вељко Остојић Извор: Банија онлајн













