arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29. септембар 2020.

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

СУТРА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

28. септембар 2020.

Сутра се навршава 29 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Злочин у Бjеловару 1991. године Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и

Дрвар: Помен за погинуле српске борце и цивиле из села Подови

26. септембар 2020.

У мјесној заједници Подови код Дрвара данас је служен парастос за десет погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава протеклог рата из овог села. – Одали смо почаст, положили вијенце и прислужили свијеће за покој душа наших 10 Дрварчана из села Подови који су животе дали борећи се за отаџбину – рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић. Предсједник Борачке организације Источни Дрвар и Дрвар Миладин Бајић рекао је да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко. Вијенце су, поред чланова породица, положиле делегације општина Дрвар и Источни Дрвар, борачке организације ове двије општине, представник Конзуларне

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24. септембар 2020.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Милош Ковић: Покушај присвајања српског културног наслеђа као упозорење

22. септембар 2020.

У средњем веку када је грађена Богородица Љевишка, појашњава проф. Ковић, ниједан историјски извор не потврђује постојање Албанаца на подручју Косова. Историчар и професор Универзитета у Београду Милош Ковић изјавио је данас да најновије писање “Кохе” о српским манастирима као косовском наслеђу, више никога не може да остави равнодушним и да је веза Албанаца са Илирима непостојећа. Ковић је оценио да је покушај присвајање српског културног наслеђа само доказ и потврда онога што би могло да се деси српским светињама уколико Срби и Србија одустану од Косова и Метохије. Ово је најјаснији доказ шта нам се спрема, упозорио је Ковић у изјави за Косово Онлајн, и истакао да је кључно

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21. септембар 2020.

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

19. септембар 2020.

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 18. и 19. септембар 1995. Злочини над Србима у акцији ХВ-а „Уна 95“

18. септембар 2020.

18. и 19. септембра општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град изгубиле су 54 цивила и 50 воjника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби против специjалних снага хрватске воjске пало jе око 12 000 проjектила разних калибара. Материjална штета у поменутим општинама била jе милионска. Везане виjести: Марко Јанковић: Одбрана западно краjишких општина септембра 1995. године

Конкурс „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

15. септембар 2020.

У уверењу да код младих треба развијати однос припадности завичају предака, те неговати културу чувања свеколике заоставштине Срба на подручјима на којима су данас малобројни и на којима прети опасност затирања трагова српског вековног присуства, Удружење ОМЛ, у жељи да подстакне младе да у своје навике и понашање укључе и интерес за завичај предака, наставља са конкурсом за доделу награде за рад о завичају предака. Подстицајем младих на интерес за завичај утиче се и на њихово боље упознавање народног живота, националне културе, народног предања и патриотизма, као и истинску и живу везу са народом, историјом и пејсажем завичаја. Свој доживљај завичаја предака млади могу исказати кроз форме којима развијају лични

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Рајилић: Бошњаци још живе у ратним деведесетим годинама

14. септембар 2020.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као крајње неприхватљив покушај стотињак Бошњака да на платоу Влашића спријече обиљежавање страдања 21 убијеног српског борца, и истакла да то само показује да Бошњаци изгледа и даље живе у ратном времену деведесетих година прошлог вијека. – Неприхватљив је било какав покушај обиљежавања страдања Срба на Влашићу и ношење ратних застава такозване Армије БиХ. Бошњаци траже прилику и повод када ће поново направити немире на овим просторима који би много коштао оба народа, али они тога изгледа нису свјесни – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да треба омогућити свуда да се достојанствено обиљежава страдање српских бораца у

Парастос на Влашићу покушали спријечити Бошњаци са ратним заставама

13. септембар 2020.

Парастос на платоу Меокрње на Влашићу за 21 српског борца које су убили припадници муслиманских снага у протеклом рату данас је покушало да спријечи стотињак Бошњака, који су стигли са ратним заставама Армије РБиХ. До већих инцидента није дошло због прибраности учесника окупљања и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нису насјели на провокацију Бошњака јер су донијели ратне заставе на мјесто великог страдања српских бораца, јавио је дописник Срне. Ово мјесто на платоу Влашића припада Републици Српској и ту се већ другу годину служи парастос за 21 српског борца који су страдали у муслиманским офанзивама на ову коту 1992. и 1994. године. Међутим, данас су се појавили и

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

12. септембар 2020.

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Selo_Grubori.jpg

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива  Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Милан Ружић

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

8. септембар 2020.

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Милена

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА