Милорад Пуповац и Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе jуче да ће наставити да се залаже за инициjативу о заjедничком дану сећања, за коjу каже да ниjе маркетиншки трик. Он тврди да би одмах прихватио такав предлог да jе дошао од хрватског премиjера Зорана Милановића или бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића.   „Прихватили бисмо одмах и волели бисмо то, jер таква инициjатива вреди више од оних коjе долазе из Брисела или других центара моћи. Зато кад се сами сетимо да уредимо своjе односе, показуjемо да то не радимо да бисмо добили политичке поене у Бриселу или Вашингтону, већ то радимо због себе, своjе деце и будућности”, рекао

Спомен крст побиjеним Србима у Вариводама Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да Србима не треба хрватски „дан сjећања“ на српске жртве док не откриjу и осуде починиоце масовних убистава и злостављања српских цивила и заробљених воjника, као и док не надокнаде штету за изгубљене људске животе и опљачкану и отету имовину. Штрбац jе оциjенио да приjедлог хрватског адвоката Луке Мишетића да се 28. септембар обиљежава као дан сjећања на српске жртве, криjе намjеру да се пажња jавности што више скрене са „Олуjе“, а жртве минимализуjу. Он jе истакао да се суштина приjедлога криjе у изjави Мишетића, коjи jе бранио Анту Готовину пред Хашким трибуналом, да jе потребно

Избjегличка колона Срба из Краjине Један од кључних предуслова искреног помирења на простору бивше Југославиjе jесте да хрватски, бошњачки и албански лидери одустану од лажне тезе да су Срби агресори и злочинаци, а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве и ослободиоци, изjавио jе предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта. Линта jе указао на то да се на подручjу бивше Југославиjе десио грађански рат коjи су изазвале сепаратистичке политике чиjи jе циљ био стварање хрватске државе без или са што мање Срба, самосталне БиХ под доминациjом Бошњака и независно Косово без Срба. „У оружаним сукобима све стране су чиниле злочине над цивилима и ратним заробљеницима. Оне стране коjе не прихватаjу

У Морполачи код Задра Срби повратници, уз помоћ цркве, подигли белег вере и наде. Хиљаду људи у отетом завичаjу, на освећењу белега од шест и по метара У Морполачи код Задра Срби повратници, уз помоћ цркве, подигли белег вере и наде Ниjе их омела ни бомбастична наjављена погода, прослава „Олуjе“ у Книну и Загребу. Ниjе их омело ни упозорење да ниjе време у невремену за одавно, већ, решено питање обележавања вишевековних српских огњишта. Гробова. Отетог завичаjа. А одавно jе решено да се на месту изгона подигне храм вере и наде. За повратак потомака расутих по свету. За мир душама оскрнављених споменика, почивших. За ново време. Морполача, српско место, двадесетак километара

У Подградини код Задра, на плажи где летуjу Срби, исписане претеће поруке. Фашистички знаци осванули дан после прославе „Олуjе“ у Книну Усташки графити ВЕЛИКО латинично слово „У“ са крстом на средини и порука „Оj Србине j…. ти три прста“, осванули су 6. августа уjутро на плажи у Подградини, недалеко од Задра. Петнаестак препознатљивих усташко-фашистичких знакова и порука увредљиве садржине упућене Србима, исписани црвеном боjом осванули су дан после помпезне прославе „Олуjе“ у Книну, на плажи на коjу углавном долазе Срби пореклом из Ислама Грчког и задарских села насељених српским живљем. – Графити и поруке унели су стрепњу међу Србе коjи из околних српских села, али и из Србиjе и других

Хрватска нема разлога да слави „Олуjу“ jер jе послиjе те акциjе Република Српска Краjина остала пуста, а jош jе тужниjе што су том приликом почињени страшни злочини над Србима, рекао jе начелник општине Доњи Лапац у Хрватскоj Илиjа Обрадовић. Обрадовић jе данас присуствовао парастосу код спомен-крста у Бравском код Босанском Петровца гдjе jе хрватска авиjациjа бомбрадовала колону српских избjеглица коjе су се повлачиле из Републике Српске Краjине. Обрадовић jе рекао да jе и он био у колони коjа се тада налазила на овом путу код Босанског Петровца. Наводећи да се Срби враћаjу у Доњи Лапац, али да jе углавном риjеч о стариjим људима, Обрадовић jе рекао да Срби у Доњем

Владика Григориjе Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе изjавио jе поводом 20 година од хрватске акциjе „Олуjа“ да се треба сjећати, али не и злопамтити, jер jе злопамћење jедан од наjстрашниjих гриjехова, попут убиства, коjе води само у зло. Владика Григориjе истиче да се треба сjећати, приклањаjући главу пред жртвама и њиховом страдању, али не са жељом за осветом. „Злопамћење води само у зло, у зачарани круг коjи jе немогуће прекинути и коjи нема никаквог, ама баш никаквог смисла, нити пружа истинску утjеху“, рекао jе епископ Григориjе за београдски недjељник „Време“. Владика Григориjе поручио jе да jе неопходно његовати културу сjећања, наводећи да су два експлицитна и диjаметрално супротна

Србиjа jе уручила Хрватскоj наjоштриjи протест поводом неприхватљивих изjава и поступака у Книну током обиљежавања 20 година од акциjе „Олуjа“, говора мржње и позива на линч Срба, те истицања усташких симбола, уз оцjену да све то подстиче поновно убиjање и прогон Срба у Хрватскоj. У протестноj ноти, коjу jе данас уручило Министарство спољних послова Србиjе отправнику послова Амбасаде Хрватске у Београду Ивану Саболићу, истиче се да Србиjа очекуjе да организатори и починиоци тих дjела буду кажњени сходно законима и међународним конвенциjама. Министарство спољних послова Србиjе изражава наjоштриjи протест Министарству спољних и европских послова Хрватске поводом неприхватљивих изjава и поступака приликом обиљежавања двадесетогодишњице воjне акциjе „Олуjа“, током коjе jе убиjено више

Вељко Џакула -Предсjедник Српског демократског форума /СДФ/ у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да величање усташтва на обиљежавању годишњице акциjе „Олуjа“ у Книну не води помирењу српског и хрватског народа. „Ови догађаjи представљаjу удаљавање jедних од других на неко вриjеме и ако тако наставе, онда jе то траjног карактера“, рекао jе Џакула Срни. Џакула каже да се хрватски предсjедник Колинда Грабар – Китаровић, када jе у Хрватскоj, „игра“ хрватским национализмом, а када оде у Јерусалим онда се дистанцира од усташтва и усташке политике. „Сви коjи jе толико воле, коjи jоj аплаудираjjу и вjеруjу да jе искрена, не би се тако двосмислено понашали на тако важним скуповима као што jе обиљежавање, како