Увели су нас у салу гдjе сам видjела наше воjнике голе до паса коjе су тукли у локвама крви. Нас три жене су издвоjили, наредили да се скинемо, ставимо руке на потиљак и наслонимо на зид… Преко мегафона се чуло: „Сакибе Махмуљине, остварио си своj циљ… одсиjецаjте им главе, закопаjте четнике…“   Муатез Билах – командант одреда Ел муџахедин Пише: Александар ЛУКИЋ Саговорница Срне jедна jе од три Српкиње коjе су, након што су их 11. септембра 1995. године заробили припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, преживjеле егзодус у сеоском дому у Кестенима, логору Каменица, те кампу муџахедина у Побриjежђу код Гостовића. У селу Кестен, након

„Као у партизанским филмовима о Ниjемцима, построjени у шпалиру и узвикуjући `Алаху екбер`, `Текбир` према нама се кретала муслиманска воjска, пуцаjући“, истиче Цељар… Неки су спомињали да смо поткусуривање за Сребреницу… Пише: Александар ЛУКИЋ Добоjлиjа Јосип Цељар, након што jе заробљен као припадник Добоjске бригаде у околини Лозне 10. септембра 1995. године, одведен jе у затвор у Тузли гдjе jе након испитивања осуђен на 13 година затвора, а потом ослобођен у марту 1996. године. Мобилисан у септембарскоj смjени Добоjске бригаде, Цељар, Хрват по националности, затекао jе узнемирене саборце на одбрамбеним линиjама у Возући неколико дана уочи муслиманске офанзиве „Ураган“, од коjих су неки напуштали ровове и одлазили. „По доласку затекао сам видно комешање

Сестра ме jе молила да jе убиjем jер смо знали да смо опкољени, нисам могао да пуцам ни на њу нити на себе. Припадници тзв. Армиjе БиХ улазе у Возућу Пише: Александар ЛУКИЋ Припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Душка Глигорића у нападу на Возућу заробили су припадници такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, и само га jе пука срећа спасила да преживи вишемjесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли, за време коjег jе пребиjан и мучен. Глигорић jе као двадесетосмогодишњак заробљен 11. септембра 1995. године. Ослобођен jе 24. марта 1996. године. Заробљен jе око 16.00 часова у селу Кестени, крећући се у групи са 11 сабораца и цивила током

Недељко Митровић Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.   „Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа“, рекао jе Митровић.   Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.   Митровић сматра да би било оправдано тражити да

У општини Станари данас jе служен помен за 283 борца Воjске Републике Српске са подручjа Станара погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату и положени су виjенци на спомен-обиљежjа. Станари – помен                 Фото: СРНА Парох Станислав Рађен рекао jе након литургиjе у парохиjскоj цркви Свете Петке Параскеве да се данас одаjе помен борцима коjи су дали живот бранећи своjе домове, а не за туђе интересе и у страним земљама. „Сваки споменик, па и онаj мали jе велики, jер jе посвећен онима коjи су дали оно наjвриjедниjе што су имали – своj живот“, истакао jе парох Рађен. Делегациjа општине Станари положила jе виjенце на спомен-обиљежjа, а према риjечима мjештанина и народног посланика  Горана Јеринића, оваj

  Ни након 20 година злочини над Србима у Возући и Озрену нису процесуирани, а то jе посљедица тога што су Суд и Тужилаштво БиХ у функциjи бошњачке политике у Сараjеву. Очекивана jе инициjатива Завичаjног удружења Завидовићана да суђење за ове злочине буде пребачено у суд у Добоjу jер су с правом изреволтирани нерадом правосуђа БиХ. Миленко Савановић Разговарао: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио да jе у протеклом рату у Возући почињен незапамћен злочин над српским народом, коjи има елементе геноцида. „На Возућу су били дошли некакви муслимански ратници за коjе тада нико ниjе знао ко су, шта су, ни каквом су идеологиjом

Чувари су се хвалили да су заробљеним Србима прво сjекли jедно по jедно уво, а затим вадили гркљане, чиме су доказивали колико су их побили. Новинар Нико Ђурић Пише: Сњежана ЛЕПИР Иако jе прошло 20 година од његовог заробљавања на возућком ратишту, новинар Нинко Ђурић из Прњавора сjећа се сваког дана проведеног у муслиманским казаматима, сваког имена оних коjи су га мучили, сваког свог саборца и сапатника. Ђурић jе заробљен на Озрену 12. септембра 1995. године, а слободу jе угледао 24. марта 1996. године, иако су према Деjтонском споразуму сви ратни заробљеници требало да буду пуштени мjесец дана након његовог потписивања. „У заробљеништву сам провео седам мjесеци, од чега 139 дана у

Алиja Изетбеговић са вођама одреда “Ел муџахедин“ Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да нико од припадника одреда „Ел муџахедин“ ниjе осуђен због злочина почињених над Србима у Возући и на Озрену 1995. године. Коjић наглашава да се непроцесуирањем злочина над Србима у Возући и на Озрену настоjи маргинализовати не само учешће страних ратника у редовима такозване Армиjе БиХ, него и одговорност наjвиших бошњачких воjних, полициjских и цивилних структура коjи су учествовали у њиховом довођењу у БиХ и страшним злочинима коjи су починили над ратним заробљеницима. „Нико ниjе одговарао за њихово довођење. Они су чинили садистичке, распрострањене злочине на