Пише: Ненад Крсмановић* Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.” To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После

По окончању ратних сукоба у БиХ од мина су страдала 1.733 лица, а током ратних сукоба око 8.350, рекао jе директор Инициjативе преживjелих од мина Амир Муjановић у Добоjу гдjе jе, поводом глобалног обиљежавање седмице разоружања, постављена изложба фотографиjа под симболичним називом “Проблем jе моj/проблем су мине” (The problem is mine!). Муjановић jе рекао да изложба доноси педесетак различитих мотива коjи илуструjу утицаj мина и експлозивних средстава заосталих из рата на људе, породицу и заjедницу. Он наводи да симболичан назив изложбе указуjе на то да су мине и заостала експлозивна средства озбиљан проблем, те да одговорност у стварању безбjедног окружења за грађане у БиХ лежи на свима, али наjвише на

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина. Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела. “Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра”, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини. Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са

На суђењу бившим припадницима Хрватског виjећа одбране (ХВО), оптуженима за мучења и убиства српских цивила 1992. године у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Живко Ждеро рекао jе да га jе тукао оптужени Муамир Јашаревић, звани Бабо. Ждеро jе на суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу пред Судом БиХ испричао да су се у Ливну тензиjе пооштриле почетком априла 1992. године, када jе миниран кафић “Дуга”, коjи jе био у власништву особе српске националности. “Настала jе паника међу становништвом. Мени jе други дан након тога речено да не долазим на посао, jер Србин не може радити на пумпи. Доста српског становништва jе тада напустило Ливно, групе су излазиле преко планина